"Cena struje za srpska domaćinstva morala bi da se poveća; neko mora to da plati"

Sa druge strane, pomoć socijalno ugroženima bi bila namenjwena samo onima kojima je to najpotrebnije, ocenio je.

Na sednici skupštinskog Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, na kojoj je predstavio godišnji izveštaj o napretku Srbije u implementaciji propisa iz oblasti energetike, Kopač je rekao da su cene električne energije u Srbiji za preduzeća približno kao i u EU, ali da su za domaćinstva daleko niže.

"Neko mora to da plati, a taj neko je industrija. Na taj način Srbija i zemlje u regionu, među njima najmanje Crna Gora, gube konkurentnost svojih preduzeća", navodi Kopač.

Kaže da Srbija treba postepeno da počne i sa zaračunavanjem cene na ugljen-dioksid u proizvodnji struje, ali u početku bez plaćanja i da će tu inicijativu predati EPS-u. Kaže i da je Srbija još među prvima u regionu u sektoru struje, ali da je nažalost veoma daleko iza drugih u sektoru gasa.

Naveo je da je prekršajni postupak protiv Srbije zbog izostanka reformi u Srbijagasu najstariji postupak u EZ koji se vodi još od 2013. godine.

Kopač je rekao da je Srbija pre pet godina u svim tim sektorima bila prva u celom regionu, a da danas zaostaje za nekim zemljama.

"Neke od njih, Crna Gora, Severna Makedonija, Albanija i Ukrajina išle su brže u reformama, dok je Srbija malo ostala u mestu", kaže Kopač.

Kao veliki problem navodi subvencije na ugalj, za koje kaže da nisu dozvoljene, a koje su veće od subvencija za obnovljive izvore energije. On je na sednici odbora, kojoj je prisustvovala i potpredsednica vlade i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović, rekao da Srbija nije postigla obavezujući cilj da udeo energije iz obnovljivih izvora u konačnoj potrošnji bude do 27 odsto i da je trenutno na nivou od 21 odsto. Kopač je rekao da su investicije u oblasti solarnih elektrana i vetroparkova bile blokirane zbog nepovoljnih fid-in tarifa. On je, međutim, naveo da će novi zakon o obnovljivim izvorima energije, čije usvajanje se uskoro očekuje, otvoriti vrata za nove investicije.

Kaže da su za životnu sredinu najveći problem emisije sumpor-dioksida.

"Emisija sumpor-dioksida u Srbiji je 2019. bila šest puta veća nego što su dozvoljene po srpskim pravila, još više ako se uporedi sa pravilima EU", rekao je Kopač.

Naveo je da je Srbija usvojila Nacionalni plan smanjenja emisija i odlučila da zatvori neke od termoelektrana, a da su problem Kostolac i "Nikola Tesla".

"To će biti veoma komplikovano za srpski elektroenergetski sistem. Nadam se da će Srbija tu poštovati te rokove", rekao je Kopač.

Izrazio je zadovoljstvo zbog reformi koje je pokrenula potpredsednica vlade i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović.

"Posle mnogo godina kada se nije ništa dešvalo sad se mnogo toga dešava u oblasti reformi", rekao je Kopač.

Ministarka Mihajlović je naglasila veliku podršku Energetske zajednice u izradi četiri nova zakona iz oblasti energetike i rudarstva.

"Nastavljamo dalje našu saradnju, posebno kad je reč o stručnoj pomoći koju možemo da dobijemo. Verujem da smo na dobrom putu kad je reč o novim investicijama, posebno u solarnu energiju i energiju vetra", rekla je Mihajlovićeva i navela da je zajednički cilj veća energetska bezbednost.