CEAS: Provera Uprave za sprečavanje pranja novca nije pritisak na naš rad

Saopštenje povodom tvrdnji medija da je provera novčanih transakcija NVO koju najavljuje Uprava za sprečavanje pranja novca, ugrožavanje sloboda i "zloupotreba institicija zarad obračuna sa kritičarima vlasti", prenosimo u celosti.

U Agenciji za privredne registre (APR) postoji registrovano samo jedno udruženje građana Centar za evroatlantske studije čiji je pravni zastupnik Jelena Milić. Matični broj udruženja je 17700189.

U APR ne postoji, kako se u spisku pogrešno navodi, registrovano udruženje građana CEAS JELENA MILIĆ, pa shodno ne može imati ni precrtan matični broj.

CEAS naglašava da pojmovi poput: udruženje građana, nevladinih organizacija, novinara ili opozicije sami po sebi ne sadrže vrednosnu odrednicu dobro-loše ili apriori nevino. Kao i svaki drugi pravni subjekt ili pojedinici, oni mogu biti i vršioci krivičnih dela i to ne zavisi od toga gde i za koga rade.

Ako je spomenuta Uprava istrage sprovodila po propisima Republike Srbije (RS), CEAS kao pravno i Jelena Milić kao fizičko lice to pozdravljaju i ne smatramo da to ne treba raditi samo zato što neki drugi osumnjičeni nisu kažnjeni, kako sagovornici spomenutih medija komentarišu spomenuti spisak. Dodatno, ne vidimo to, ako je sprovedeno u skaladu sa zakonom, kao pritisak na naš rad.

CEAS posebno podseća na nalaze relevantnih međunarodnih tela: „Nevladine organizacije se takođe smatraju „subjektima rizika“ u okviru pranja novca kao front za terorističke organizacije koje prikupljaju i prenose sredstva ili kao legitimna preduzeća koja posredno podržavaju ciljeve terorističkih organizacija.“

Kako je CEAS razumeo, spomenuti, inače vrlo šarolik spisak nije potpun, pa nam uopšte nije jasno kako su sagovornici spomenutih medija izvlačili zaključke o korelaciji entiteta na spisku sa njihovim javnim stavovima i delovanjem, niti kako se nepotpun spisak može smatrati pritiskom na pojedine organizacije.

Imajući u vidu broj stranaca primećenih u jeku pandemije COVID-19 na nasilnim protestima u Beogradu, CEAS veruje da je možda i to opravdan razlog mera Uprave.

CEAS se čini da objavljivanje spomenutog netačnog spiska nema veze sa otvaranjem teme uslova rada udruženja građana u Srbiji, koji su neretko meta netačnih i opasnih diskvalifikacija, koje ovih dana protiv CEAS na primer iznosi na TV sa nacionalnom frekvencijom - TV PINK, Nebojša Čović, predsednik košarkaškog kluba Crvena Zvezda, bivši potpredsednik Vlade RS.

Na ove, kao i na seriju mnogih drugih pretnji i mizoginih uvreda tada narodnih poslanika, laži koje o nama širi ambasador Rusije u Srbiji, spomenuti mediji se, kada je CEAS u pitanju, inače skoro nikada ne osvrću. Indikativno je da isti mediji u poslednje tri godine vrlo retko izveštavaju i o CEAS radu, čak i kada se radi o međunarodno relevantnim događajima.

CEAS naglašava da upravo te pretnje, takve spiskove i tendenciozno netačno izveštavanje o nama smatramo pritiskom na naš rad, o čemu svedoče i brojni sudski postupci koje vodimo i pored toga što nam crpe i materijalne i vremenske resurse.

Nažalost, čini nam se da je ovo neprofesionalni i neodgovoran pokušaj mobilizacije i homogenizacije oko pojedinaca iz navodno demokratske ugrožene opozicije, koji su istovremeno: na čelu političkih organizacija, privatni konsultanti, funkcioneri pravnih subjekata koja se formalno vode kao udruženja građana, a bojimo se imaju i neke druge ne samo javne interese koje plasiraju pod plaštom zalaganja za demokratizaciju i slobodu medija u Srbiji, ili s njima interesno povezanim licima koji možda ne poštuju mere razdvajanja komercijalnog od neprofitnog.

CEAS nikad nije, niti će učestovati u tako nečemu.

CEAS je posebno zabrinut što relevantni međunarodni akteri poput Tanje Fajon, predsednice Odbora Evropskog parlamenta za stabilizaciju i pridruživanje Srbije i EU, još jednom bez upoznavanja sa svim relevantnim okolnostima skaču u zaključke o Srbiji 2020. Nadamo se da je u pitanju samo još jedna brzopletost, a ne i tendencioznost.