Da li se neko u Srbiji pita - šta posle odlaska Serđa Markionea?

No, ono što će obeležiti ovu poslovnu godinu, svakako je vest da je višegodišnji šef kompanije Fijat – Krajsler automobili Serđo Markione iznenada preminuo 25. jula, podseća Danas.

Nekoliko dana ranije bilo je objavljeno da je Upravni odbor FCA grupacije Markionea razrešio dužnosti izvršnog direktora i da je na njegovo mesto imenovao Amerikanca Majkla Menlija, direktora kompanije DŽip, koji je postigao zapažene uspehe u proizvodnju, promociji i prodaji tog Krajslerovog brenda.

Ono što, međutim, pada u oči jeste činjenica da je odlazak Serđa Markionea u Srbiji propraćen „gromoglasnom tišinom“. Nisu se tim povodom oglasili državni čelnici, uprkos činjenici da je Vlada Srbije partner FCA grupacije u upravljanju kompanijom Fijat – Krajsler automobili Srbija, u kojoj država Srbija ima 33 odsto kapitala.

Iznenađenje, naročito u redovima stručne javnosti, je utoliko veće ako se zna da je upravo Markione biznismen, koji je 2008, odlukom da se Fijat vrati u Kragujevac i da na temeljima nekadašnje Zastavine fabrike automobila izgradi najsavremeniju fabriku za proizvodnju putničkih vozila na svetu vrednu oko 1,5 milijardi dolara, presudno doprineo obnavljanju propale domaće automobilske industrije. Treba podsetiti i na to da je Fijat, od 2004. godine kad je Markione preuzeo vlast u toj kompaniji, počeo da beleži nagli rast plasmana svojih automobila na evropskom tržištu – prodaja je u periodu od 2004. do 2007. godine skočila sa 600.000 na više od 900.000 automobila.

Zato je menadžment italijanske kompanije odlučio da proširi proizvodne kapacitete u zemljama istočne Evrope, u kojima su troškovi proizvodnje niži. Do početka 2008, Fijat je o izgradnji nove fabrike pregovarao sa vlastima u Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Slovačkoj, pa i u Rusiji. Prekretnica u Fijatovim poslovnim planovima nastaje početkom 2008. kada je Srbija ratifikovala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom, čime su stvoreni uslovi za bescarinski plasman proizvoda iz Srbije na tržišta EU.

I čelnici Fijata su se tada, namah, dosetili da u Kragujevcu i imaju fabriku koja je građena i njihovim novcem (kreditom Fijata od 30 miliona dolara, početkom 60-ih prošloga veka, počela je izgradnja fabrike automobila), i koja je u tehnološko-proizvodnom smislu bila Fijatova filijala. I tako je krenulo oživljavanje srpske automobilske industrije. Ostalo je istorija.