Đurić: Ekstra porez bi oterao banke

Beograd -- Profit banaka u Srbiji niži je nego u okruženju i dodatno operezivanje bi postavilo pitanje interesa akcionara da dalje investiraju na ovom tržištu.

Izvor: Politika
Podeli

Direktorka banke Inteza u Srbiji Draginja Đurić smatra da se odluka o uvođenju ekstra poreza za banke mora doneti uzimajući u obzir specifičnosti bankarskog sektora svake zemlje.

Prema njenim rečima, postoje krupne razlike od zemlje do zemlje, a prva se ogleda u tome što država Srbija nije utrošila nijedan dinar na saniranje gubitaka banaka, dok su države u kojima je uvedeno dodatno oporezivanje banaka prethodno uložile stotine miliona evra u tamošnje banke.

Šta više, najveće banke u Srbiji su dale veliki doprinos makroekonomskoj stabilizaciji u vreme krize obavezavši se Bečkim sporazumom da neće povlačiti svoja ulaganja iz Srbije, smatra Đurićeva.

Najgori rejting, najveća inflacija

Srbija ima gori kreditni rejting od svih zemalja u okruženju, stopa obavezne rezerve u Hrvatskoj je 13 odsto, dok je kod nas najviša u regionu i na kraju inflacija je u Hrvatskoj 1,8 odsto, a u Srbiji 10,3. S druge strane, prosečna kamatna stopa na stambene kredite u Hrvatskoj iznosi sedam odsto, a u Srbiji 7,5 odsto. U Bugarskoj je devet odsto, u Crnoj Gori 8,5 odsto, kaže Đurićeva.

Druga bitna razlika, kako dodaje, proizilazi iz činjenice da se u Srbiji kroz visoku stopu obavezne rezerve, kao i odluku o klasifikaciji aktive, već imobilišu značajna sredstva poslovnih banaka bez ikakve naknade ili uz simboličnu naknadu u slučaju dinarskih rezervi. Iako to nije klasičan porez, predstavlja određeno opterećenje potencijala banaka, koje je ipak veće u odnosu na region.

“Na kraju, profitna stopa u Srbiji je znatno ispod nivoa zemalja u okruženju. Stopa prinosa na kapital je krajem 2009. godine bila samo 3,5 odsto. Zvanični podaci za 2010. još uvek nisu objavljeni, ali je sasvim sigurno da neće doći do bitnije promene”, objašnjava Đurićeva.

“Ako sve to uzmete u obzir, jasno je da nema mesta za spekulacije o dodatnom oporezivanju banaka jer bi to postavilo pitanje interesa akcionara da dalje investiraju na ovom tržištu”, kaže direktorka banke Inteza.

Na pitanje zašto su bankarske kamate u Srbiji najviše u region, Đurićeva kaže da je to zbog toga što su glavni faktori koji utiču na formiranje kamatne stope nepovoljni.

“Pre svega, Srbija ima najvišu stopu inflacije u regionu. I stopa obavezne rezerve je, takođe, najviša u regionu. Srbija ima još relativno slab kreditni rejting, BB minus, i samim tim je premija koju investitori zahtevaju veća u odnosu na ostale zemlje. Tek sa stabilnom makroekonomijom, koja bi se ogledala u niskoj inflaciji, stabilnom deviznom kursu, boljim kreditnim rejtingom, možemo očekivati i snižavanje rizika zemlje”, precizira ona.

S druge strane, kako bi se objektivno izmerila cena rizike zemlje, bilo bi korisno ukoliko bi se država odlučila za emisiju dugoročnih evroobveznica na stranom tržištu, kao što su učinile skoro sve zemlje u regionu. Tako bi konačno dobili i reper za praćenje kretanja cene rizika zemlje.

“Srbija će kad-tad morati da sa svojim hartijama od vrednosti izađe na evropsko finansijsko tržište i to je najbolji način da proveri svoj rejting”, mišljenja je Đurićeva.

Srbija

Privredna banka dobitnik dana

Beograd -- Indeks najlikvidnijih akcija Beogradske berze Belex15 ojačao je 0,39 odsto, na 763,8 poena, dok je opšti Belexline dobio 0,14 odsto i završio na 1.427,04 poena.

Srbija ponedeljak 28.02. 15:49 Komentara: 0
strana 1 od 411 idi na stranu