Dinkić: Bonusi za sve ispod 80.000

Beograd -- Potpredsednik Vlade Mlađan Dinkić kaže da se zalaže da jednokratni bonus od 5.000 dinara dobiju svi zaposleni u javnom sektoru sa platom ispod 80.000 dinara.

Izvor: B92, Beta, Tanjug
Podeli

On je na rekao da ova mera nije namenjena najsiromašnijima, već svima onima koji su pogođeni krizom, a to uključuje i srednju klasu.

"Ja respektujem sva zanimanja i mislim da vojnici policajci, lekari medicinske sestre učitelji, profesori...., svi treba da dobiju bonuse," rekao je Dinkić i ocenio da "nikome od njih nije lako".

On je rekao da ne bi bilo fer isključiti zaposlene u školstvu, zdravstvu, pravosuđu, a da, kako je istakao, "bonuse dobiju samo oni koji čiste u zgradama, daktilografi i ostali".

Dinkić je naveo da će od isplate bonusa biti izuzeti ministri, pomoćnici ministara, državni sekretari, funkcioneri i dodao da "ako neko misli da ne treba isplatiti bonuse prethodno pomenutim kategorijama zaposlenih u javnom sektoru, neka se za to zalaže", ali je on sam protiv toga.

Država će ovoga puta biti široke ruke. Umesto otpuštanja i smanjenja preobimne državne administracije, zaposleni u javnom sektoru dobiće bonus od 5.000 dinara. Na ovaj novac moći će da računaju čak i oni čije su plate skoro tri puta veće od republičkog proseka od oko 34.000 dinara.

Trećina zaposlenih u zemlji radi u administraciji, zdravstvu i obrazovanju i njihov prosek je nešto viši od 42.000 dinara. Čak dve trećine radi u privatnom sektoru i njihove prosečne zarade nisu više od 30.000 dinara.

Ekonomisti smatraju da je ovakav potez vlade još jednom pokazao kakve sve privilegije nose državne jasle. "To je pogrešno nazivati pomoću, ako granicu postavite na 80 000 dinara, jer ko u Srbiji ima platu od 790 evra, on nije socijalno ugrožen", smatra Aleksandar Stevanović iz Centar za slobodno tržište.

"Ako pomoć delite onim nesrećnicima u državnoj upravi koji imaju plate koje su ispod proseka i koji rade vrlo odgovorne poslove, onda nije bitno kolike su plate nego dajete onima koji su najbolje radili. Te dve kategorije se ne mogu trpati u isti koš", dodaje on

Deo novca, od četiri milijarde dinara koliko je namenjeno za pomoć zaposlenima u javnom sektoru, već je uplatila Narodna banka Srbije. Ostatak će dati "Telekom" i aerodrom "Nikola Tesla", takođe iz ostvarenog profita.

Administracija ne zaslužuje bonuse

Nema ekonomskog opravdanja da državnim činovnicima budu isplaćeni bonusi, koje je najavila Vlada Srbije u dogovoru sa Međunarodnim monetarnim fondom., jer je administracija prekobrojna i neefikasna u pružanju usluga građanima i privredi, kaže saradnik beogradskog Instituta za tržišna istraživanja Saša Đogović.

„Umesto da zbog toga bude kažnjena Vlada joj obećava isplatu jednokaratne pomoći, odnosno bonusa", rekao je on i istakao da je neracionalno da se premije administraciji isplaćuju iz dobiti javnih preduzeća.

"Plate u javnim službama i dalje treba da budu zamrznute, a ne da se populističkim merama veštački pospešuje javna potrošnja", istakao je Đogović i naveo da su u aprilu prosečne plate u državnoj upravi iznosile 43.193 dinara, što je 12,21 odsto više od proseka primanja u vanprivredi, a 23,6 odsto više nego u privredi.

Teško do najavljenih otpuštanja

On je ocenio i da će biti vrlo teško ispoštovati obavezu o otpuštanju deset odsto zaposlenih u državnoj administraciji. "Očekujem da će se nastojati da se naprave određene modifikacije, videćemo kako će one ići. Tu može da dođe do određenog otpuštanja ali ne u onom obimu koji je potreban i planiran, nego će doći do restrukturiranja i prekomponovanja organizacionih struktura javne administracije", procenio je Đogović.

"Po čemu su ljudi zaposleni u javnom sektoru zadužili ovu državu, građane i privredu, da mogu da dobiju bonus jednom ili dva puta do kraja godine. Tu nema nikakvih ekonomskih rezona da dođe do isplate nekih ekstra bonusa - prvo jer nisu postali efikasniji u pružanju usluga građanima i privredi, a sa druge strane nisu poboljšane privredne aktivnosti u zemlji da bi privreda to mogla da isfinansira", rekao je Đogović.

On je ocenio da je ta odluka koja treba da se donese 'u stvari populistička, demagoška odluka koja ima marketinški eho'.

"Reč je, po mom dubokom ubeđenju, o snažnom biračkom telu u javnom sektoru i upravo iz tih razloga se podilazi tom sektoru kako bi se obezbedila neka vrsta sigurnosti za izbore koji dolaze", naveo je ovaj ekonomista.

Đogović je istakao da je neshvatljivo i da se iz dobiti javnih preduzeća - NBS, Telekoma i Aerodroma „Nikola Tesla" - vrši isplata bonusa umesto da se taj novac iz dobiti reinvestira.

Prema njegovim rečima, jedino je opravdano isplatiti bonuse penzionerima čije su penzije male i primanja su uglavnom socijalna kategorija, odnosno ti iznosi se kreću između 15.000 i 18.000 dinara.

Plate rasle zbog državnih subvencija

On je dodao i da su neto zarade u Srbiji, kako u vanprivredi, tako i u privredi rasle, iako nije došlo do kvalitativne promene privredne strukture u Srbiji.

Evro treba da vredi najmanje 150 dinara

Direktor IZIT-a Miloje Kanjevac je rekao da je pored glomazne i neefikasne administracije nerealan devizni kurs najveći problem srpske privrede. Njegova je procena da evro treba da vredi najmanje 150 dinara, čime bi se podstakla proizvodnja i izvoz, dok sadašnji devizni kurs, kako je ocenio, pogoduje samo uvoznicima.

"Prosečna neto zarada u aprilu dostigla je iznos od 34.952 dinara, što je realno za 3,6 odsto vise nego prethodnog meseca, a u odnosu na aprili 2009. te zarade su povećane realno za 6,3 odsto", kazao je Đogović.

On je dodao da su dva faktora uticala na povećanje prosečnih neto zarada a to je reaktiviranje proizvodnih aktivnosti nekih većih industrijskih preduzeća poput Azotare iz Pančeva, Petrohemije, Metalsko-sirćetnog kompleksa iz Kikinde i Fabrike stakla iz Paraćina, kao i državne subvencije koje su date tim preduzećima, a koje su uglavnom bile usmerene na isplatu zarada.

Đogović je dodao da su u vanprivredi zarade, zbog zamrznutih plata rasle sporije, pa je tako u aprilu prosečna neto zarada iznosila 38.544 dinara, i realno je veća za 1,1 odsto u odnosu na prethodni mesec.

"To znači da je produktivnost i dalje niska u našoj privredi, konkurentska snaga je niska a mi imamo i dalje veće zarade i plate u odnosu na zaradjivačku sposobnost privrede", kazao je Đogović.

Vesti

strana 1 od 9634 idi na stranu