Lista sve duža: Plate podižu skoro svi, da li je već kasno?

U prodajnom lancu Pevec minimalna plata od početka iduće godine narašće za 1.000 kuna bruto. Početkom godine Valamar Riviera je najavio da će povećati plate za 11,5 odsto kao i da će uložiti više od 20 miliona kuna u povišice svih zapsolenih s fokusom na osnovna zanimanja.

Plava laguna svim je zaposlenima povećala platu za 7 odsto, sobaricama posebno za 10 odsto. Lošinjska Jadranka grupa garantuje da nijedan radnik u sezoni neće imati manje od 4.000 kuna neto.

Lidl je svojim radnicima plate povećao u proseku za 8,5 odsto, a Konzum za 6 odsto. Povišice objavljuju i Podravka, Cromaris, Eko Međimurje...

Nakon godina protivljenja poslodavaca povećanju minimalne plate, navođenja da je hrvatska radna snaga već preskupa, da je nemoguće dići neto primanja radnika zbog ogromnog opterećenja koje država nameće na te plate i zbog nužnosti ulaganja u razvoj - ukratko, razloga zbog kojih bi se naposletku, povećanje izdvajanja za radnike na minimalnoj plati dovelo do propasti poslodavaca i gašenja radnih mesta - ovih se dana stiče dojam da se ti isti poslodavci takmiče koji će više podići plate onima najslabije plaćenima, piše portal Jutarnjeg lista.

Razlog ovakve promene stava jednostavan je: tržište rada poslednjih se godina, nakon ulaska Hrvatske u Evropsku uniju, vrtoglavo promenilo. Višegodišnja filozofija "uzmi ili ostavi, ima ko hoće", koja se neretko baš tim rečima plasirala radnicima u godinama u kojima su zaista na tržištu bile stotine onih koji će, makar i za minimalac ispod granice siromaštva, spremno prihvatiti bilo kakav posao, doživela je debakl - dramatičnim pražnjenjem berze rada i svakodnevnim odlaskom postojećih zaposlenih u bogatije države EU, onih "koji hoće" naprosto više nema.

Tržište uvek diktira cenu, pa i rada, koji sada, s drastičnim smanjenjem ponude, dosta poskupljuje, a u mnogim sektorima, pre svega u turizmu i trgovini, više nije moguće pronaći kvalitetnog radnika, bez obzira na ponuđenu platu: ovog smo leta svakodnevno bili svedoci dramatičnih apela poslodavaca koji u turističkim centrima nisu mogli naći radnika da bi uopšte otvorili objekte.

Ali, postavlja se pitanje jesu li poslodavci zaista morali da čekaju do zadnjeg trenutka, nisu li mogli ranije proceniti šta će se dogoditi s otvaranjem granica EU i sprečiti egzodus radne snage korigovanjem plata, te ne snose li dobar deo odgovornosti za postojeće stanje? Je li hrvatska radna snaga zaista tako skupa, jesu li opterećenja na platu takva da ih poslodavci ne mogu izdržati, jesu li se u poslednje vreme u tolikoj meri smanjila da sada mogu dići plate i do 20 odsto? Ili su ranijih godina ipak, svesno ili nesvesno, ignorisali masovno odseljavanje radne snage iz zemlje i više mislili na profit?

"Trčanje za profitom u Hrvatskoj se jako zloupotrebava i pogrešno interpretira. Profit je imanentan poslovanju i biznisu i naravno da svako želi nešto da zaradi. Ali, u vremenu krize poslodavci su se prvo odricali profita. Od 2008. do 2015. poslodavci su izvršili sve moguće racionalizacije i prestrukturiranja, a profit je sada tako nizak i tanak da nam ne preostaje ništa drugo nego podizati plate nauštrb ulaganja i investicija u nove tehnologije i razvoj, što je jako loše jer ćemo gubiti na konkurentnosti", aže Bernard Jakelić, zamenik glavnog direktora Hrvatske udruge poslodavaca.

Potvrđuje da je tržište radne snage zaista presušilo, ali smatra da su poslodavci predvideli ovakav razvoj situacije, zbog čega su pre tri-četiri godine započeli intenzivno traženje rasterećenja troškova rada te ušli u žestoku bitku s Vladom zahtevajući povećanje kvota za strane radnike.

"U to vreme bilo je odobreno 1.000 stranih radnika, a Vlada nije želela povećavati kvote zbog mira sa sindikatima. Znate do koliko smo sada došli? Do 37.000", kaže Jakelić.

Tražili su, dakle, povećanje uvoza jeftinije radne snage. Domaća je radna snaga, baš zbog plata, odlazila negde drugde. A sada se, zbog istog razloga, pokazuje da se više ni ne može detektovati odakle bi ta nova, strana i jeftinija radna snaga trebala dolaziti - Hrvatska više nikome nije zanimljiva.