Slovenija uvodi revoluciju u radu – ovo bi moglo da se primeni i u Srbiji: Šta je 80–90–100

Slovenija je od 1. januara uvela inovativni model rada &quot;80-90-100&quot; namenjen radnicima starijim od 58 godina i sa najmanje 35 godina radnog staža prema kojem zaposleni rade 80 odsto radnog vremena, primaju 90 odsto plate, dok se doprinosi za penzijsko i zdravstveno osiguranje uplaćuju u punom iznosu, a Nadežda Satarić iz organizacije &quot;Amiti&quot; rekla je da bi slično re&scaron;enje bilo korisno i za Srbiju.Cilj ove reforme je da se iskusni radnici duže zadrže u svetu rada, ali i da im se olak&scaron;a poslednji deo karijere.Satarić je za RTS navela da ovaj model donosi dobit svim stranama.&quot;Na prvu loptu, ovo je apsolutno vi&scaron;e u korist radnika, ali ja duboko verujem da je i u korist poslodavaca&quot;, nagla&scaron;ava Satarić.Korist za sveOna obja&scaron;njava da se ovim re&scaron;enjem smanjuje broj prevremenih penzionisanja i zadržava dragocena radna snaga na trži&scaron;tu.Model je namenjen radnicima starijim od 58 godina i sa najmanje 35 godina radnog staža.Shutterstock/Damir SencarPrema rečima Satarićeve, ovakav sistem znači vi&scaron;e slobodnog vremena i manje fizičkog opterećenja za starije radnike, ali bez umanjenja njihovih budućih penzionih prava.&quot;Dobro će biti i za državu, jer će se vi&scaron;e doprinosa uplaćivati u penzijske fondove. Mislim da je ovo korist za sve&quot;, naglasila je Satarić.Ona je dodala da se slični modeli već primenjuju u Islandu, Irskoj i Nemačkoj, kao odgovor na starenje stanovni&scaron;tva i nedostatak radne snage.&Scaron;ta je neophodno da ovaj model zaživi u Srbiji?Iako u Srbiji postoje određene olak&scaron;ice za zapo&scaron;ljavanje penzionera, zakon jo&scaron; ne prepoznaje ovako fleksibilan model rada.Da bi sistem &quot;80-90-100&quot; zaživeo kod nas, neophodne su izmene zakona.&quot;Da bi ovo kod nas zaživelo, mora prvo da se izmeni zakon o radu i zakon o penzijsko-invalidskom osiguranju&quot;, objasnila je Satarićeva.Ona je ukazala i na problem zaposlenih koji nisu potpuno radno nesposobni, ali ne mogu da izdrže osmočasovno radno vreme.Za njih bi, prema njenim rečima, ovakve &scaron;eme bile spas.Posebno su, dodaje ona, ugrožene profesije koje zahtevaju veliki fizički napor.&quot;Te&scaron;ko je da vaspitačica sa 64 godine može da prati dvadesetoro dece, kao i medicinska sestra koja satima stoji u operacionoj sali. Zato su potrebne fleksibilne &scaron;eme rada&quot;, rekla je Satarićeva.Slovenija već razmatra i dodatne mere, poput &scaron;estočasovnog radnog vremena i produženog vikenda, sa planom da do 2028. godine uvede 34-časovnu radnu nedelju.Satarićeva zaključuje da novi slovenački model pokazuje da briga o radnicima nije tro&scaron;ak, već investicija.&quot;Obrni, okreni, uvek je presudan finansijski momenat. Ali ovde je dobit i za radnike i za poslodavce i za državu&quot;, poručila je Satarićeva.

Slovenija uvodi revoluciju u radu – ovo bi moglo da se primeni i u Srbiji: Šta je 80–90–100

20 Komentari