"Frižider će pobediti televizor": Rusko društvo pred pucanjem?

Ove podatke donosi Novaja Gazeta Europe u opsežnoj analizi koja se zasniva na praćenju medijskih izveštaja, Telegram kanala i javno dostupnih informacija.

Skrivena nezaposlenost

Broj slučajeva tzv. skrivene nezaposlenosti – neplaćeni odmori, skraćena radna nedelja ili smanjenje plate – porastao je za čak 73 % u 2025. godini u poređenju s prethodnim periodima. U 2025. godini kompanije su uvodile takve mere 40 % češće nego ranije, a ukupno je pogođeno najmanje 2500 preduzeća. Ovi podaci nisu zvanični izveštaji, već rezultat praćenja stvarnih slučajeva koji su dospeli u javnost.

Posebno su pogođeni sektori koji su ključni za ekonomiju: industrija uglja, automobilska industrija i naftna industrija. U industriji uglja, prema dostupnim informacijama, zaostaci u isplati plata rudarima premašili su 5 miliona evra, a procene govore o mogućim otpuštanjima između 10 i 20 hiljada radnika samo u tom sektoru.

Automobilska industrija, koja je prvih godina rata profitirala zbog sankcija nakon što su iz Rusije otišli strani brendovi, sada se suočava s padom potražnje i visokim troškovima. Naftni sektor je takođe dodatno pogođen zbog sankcija, nižih cena nafte i smanjenja novih investicija. Ovi sektori su nakon uvođenja „ratne ekonomije“ imali rast, međutim dodatnim oporezivanjem, ukidanjem olakšica i visokim kamatnim stopama Centralne banke Rusije drastično su pali.

Rekordno niska nezaposlenost

Paradoksalno, Rusija se suočava s rekordno niskom nezaposlenošću, koja je u decembru prošle godine iznosila 2,2 %. Upravo taj podatak ruske vlasti koriste kao dokaz da je privreda Ruske Federacije stabilna. Međutim, prećutkuje se činjenica da su hiljade radnika tek formalno zaposlene, odnosno ne obavljaju nikakve radne zadatke. Kao rezultat toga, zvanične statistike pokazuju „deficit kadrova“, dok realni prihodi stanovništva opadaju.

Ono što je problematično jeste to što ovaj paradoks nije nov. Sindikati već godinama upozoravaju da je udeo radnika koji ne rade puno radno vreme ili su na neplaćenom odsustvu povećan. Sam predsednik Putin je u avgustu prošle godine priznao da je broj takvih radnika gotovo udvostručen u odnosu na početak godine. Nove medijske analize pokazuju da se taj trend ubrzava, i to ne samo u malim, već i u velikim državnim kompanijama.

Sve više građana "steže kaiš"

Posledično, pad realnih prihoda primorava građane na "stezanje kaiša". Potrošačka potražnja opada, što dovodi do zatvaranja mnogih prodavnica, kafića, restorana itd. Postoji podatak da je u Moskvi zatvoreno više restorana u 2025. godini nego tokom pandemije kovida. Takav pad potražnje dodatno pogoršava situaciju u malim i srednjim preduzećima koja su već pogođena povećanjem poreza i nemogućnošću pristupa jeftinim kreditima.

Rusija će se u narednom periodu suočavati s ozbiljnim društveno-ekonomskim problemima podstaknutim vođenjem rata u Ukrajini. S jedne strane, sve više će se osećati demografska kriza, veliki broj kvalifikovane radne snage otišao je izvan zemlje ili je na frontu. S druge strane, preusmeravanje resursa ka vojnoj industriji i tehnološka izolacija zbog sankcija nepovratno uništavaju pojedine grane ruske privrede koje će morati iznova da se grade kada rat stane.

Okidač društvenih tenzija

Takođe, povećanje poreskog opterećenja sve više pogađa građane i otvara novi niz problema za Kremlj. Rast cena hrane i osnovnih usluga veliki je udarac za široke slojeve stanovništva Rusije. Ujedno, to je plodno tlo za sve veći obim rada „na crno“.

Na primer, veliki broj, prema nekim procenama čak 45 %, stomatoloških ordinacija radi bez licence, koristeći lekove koji nisu odobreni i osoblje koje nije kvalifikovano. Dodatno, povećava se broj otkrivenih slučajeva korupcije, u zavisnosti od izvora, od 53 % do 94 % od 2022. godine, a prosečan iznos mita dostigao je milion rubalja, što je oko 11 hiljada evra.

Propaganda ne može dugo da krije stvarnost

U tom kontekstu analitičari sve češće upozoravaju da propaganda može da održava sliku prosperiteta, ali da realni pad životnog standarda – gubitak prihoda, zdravstveni rizici, pad u siromaštvo – akumulira nezadovoljstvo. Ako bi se emotivni signal poklopio sa signalom slabosti vlasti, eksplozija bi bila snažna, odnosno kako navode neki analitičari, „hladnjak bi pobedio televizor“.

Iako ekonomski pokazatelji ukazuju na to da je privreda Rusije stabilna i u 2026. godini, suštinski se radi o velikoj asimetriji – vojna industrija i državna potrošnja održavaju BDP, dok civilni sektor tone. Ako se trend ne preokrene, a trenutno vlada i Centralna banka nastave s istom politikom, posledice bi za rusko društvo mogle biti katastrofalne.