"Kralj kladionica" planira da kolje desetine miliona pilića: Ukrajinci ulažu u klanice u regionu

Iza projekata stoji kapital iz Ukrajine. Nekoliko projekata već je prošlo potrebne procedure Ministarstva zaštite životne sredine i zelene tranzicije, a za više njih u toku je postupak procene uticaja na životnu sredinu.

Među najvažnijim planiranim zahvatima su pre svega klanica u Sisku, postrojenje za preradu peradi u Velikoj Ludini, farme pilića u Sunji i Velikoj Ludini, kao i fabrika stočne hrane u Lekeniku, piše Index.hr.

Kladionice, klanice, farme pilića...

Glavni investitor većine ovih projekata je Premium Chicken Company, firma registrovana u Hrvatskoj, koja je već kupila zemljišta u ovoj županiji. Vlasnički je ova firma povezana sa kompanijom Renaissance Capital, čiji je vlasnik Ukrajinac Andrij Matiukha. Njihova investicija vredna je više od 600 miliona evra.

Andrii Matiukha je ukrajinski preduzetnik koji je osnovao grupaciju Favbet, jednu od većih kompanija u industriji igara na sreću, zbog čega ga mediji zovu i "kraljem kladionica". Predsednik je i dobrotvorne fondacije Favbet Foundation, čiji se projekti odnose na sport, obrazovanje, zdravstvo i humanitarnu pomoć od početka rata u Ukrajini 2022. godine.

Shutterstock/Remberto Nieves

"Kapacitet klanja je 82 miliona pilića godišnje"

Jasna Šumanovac iz Zelene akcije rekla je za Index da, prema zbiru kapaciteta iz dostupnih studija i rešenja, samo za planiranu klanicu u Sisku projektna dokumentacija navodi kapacitet klanja od oko 82 miliona pilića godišnje. Navodi da bi tri klanice mogle imati kapacitet klanja do 270 miliona pilića godišnje, što je višestruko više od trenutnog uzgoja peradi u Hrvatskoj.

Zbog toga je Zelena akcija, zajedno sa Prijateljima životinja, lokalnim građanskim inicijativama i drugim organizacijama civilnog društva, pokrenula niz pravnih i institucionalnih koraka. Podneti su zahtevi za preispitivanje rešenja o prihvatljivosti zahvata za ekološku mrežu, kao i primedbe i prigovori u postupcima procene uticaja na životnu sredinu za pojedine projekte.

Udruženja su takođe zatražila da se za sve planirane zahvate sprovede kumulativna procena uticaja na životnu sredinu, a ne da se svaki projekat razmatra zasebno.

"Govori se o desetinama miliona pilića godišnje, ogromnim količinama vode, stajskog đubriva i životinjskog otpada, a za to ne postoji konkretno rešenje. U dokumentaciji se navodi da će ti problemi biti rešeni, ali nigde ne piše kako i gde. Upravo zato tražimo da Ministarstvo zaštite životne sredine, u okviru postupaka procene uticaja na životnu sredinu, sagleda sve ove zahvate zajedno i proceni njihove ukupne posledice“, poručila je Šumanovac, dodajući da deo lokalne politike pokazuje sklonost prema investitorima.

"Mega klanice i farme pilića Sisačko-moslavačkoj županiji ne donose razvoj, već ekološku katastrofu“, naveli su nedavno predstavnici udruženja na konferenciji za novinare.

• Ukrajinska jaja preplavila Hrvatsku
• Novopazarac čuva najskuplje kokoške na svetu: Cena i do 2.000 dolara po komadu FOTO

"Kilometri devastirane prirode"

„Čekaju nas zagađena priroda, kontaminisana voda, vazdu koji se ne može disati i degradirano tlo. Milioni divljih životinja će stradati ili biti proterani iz svojih staništa. Kilometri devastirane prirode“, poručili su iz Prijatelja životinja.

Ministarstvo zaštite životne sredine i zelene tranzicije saopštilo je da svaka studija o uticaju na životnu sredinu za pojedini zahvat sadrži procenu kumulativnog uticaja planiranog zahvata u odnosu na druge postojeće ili odobrene zahvate, uključujući potencijalne sinergijske efekte.

Shutterstock/Right Perspective Images

Uticaj na životnu sredinu

Na dodatne ekološke i bezbednosne rizike upozorila je saborska poslanica Marijana Petir, ističući da se deo planiranih zahvata nalazi na području aktivnog gasnog polja, što otvara i sigurnosna pitanja.

U raspravama se često spominje i Park prirode Lonjsko polje. Iz Ministarstva poručuju da su u postupcima procene uticaja na životnu sredinu obavezno analizirani uticaji na biološku raznovrsnost i zaštićena područja te da su za projekte već izdana rešenja o prihvatljivosti za ekološku mrežu.

Drugi ukrajinski investitor, MHP, ranije je najavljivao investiciju u Hrvatskoj vrednu 300–350 miliona evra, ali je potom potvrđeno da je projekat stavljen na čekanje.

Reč je o kompaniji ukrajinskog preduzetnika Jurija Kosiuka, kojeg zovu "kraljem piletine“ jer je jedan od vodećih uzgajivača pilića u Evropi. MHP je takođe vlasnik slovenačke Perutnine Ptuj, a time i hrvatske firme PP Pipo Čakovec.

Prema medijskim izveštajima, MHP u Hrvatskoj planira i pogon za proizvodnju mokre hrane za kućne ljubimce, u blizini Zagreba.

Što se tiče projekata kod Siska, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Tugomir Majdak saopštio je da je realizacija trenutno zamrznuta zbog odluka lokalnih samouprava.

Uticaj na domaće proizvođače

U pismu predsednika Odbora za peradarstvo HPK Dražena Čurila navodi se da su proizvođači peradi u Hrvatskoj zabrinuti zbog mogućeg uticaja dve predložene megafarme finansirane stranim kapitalom. Ti projekti, kako ističe, ugrožavaju opstanak 250 porodičnih poljoprivrednih gazdinstava u Hrvatskoj.

Oko planiranih ulaganja i dalje postoji mnogo otvorenih pitanj, od stvarnog obima i dinamike projekata, preko njihove usklađenosti sa planskom dokumentacijom i lokalnim odlukama.

Građani će moći da izraze svoje stavove o projektima i na najavljenom protestu 21. februara navodi hrvatski portal.