"'Tihi ubica' hara vojvođanskim njivama, poslednji je čas"

Srbiji, a posebno Vojvodini, preti velika opasnost od trajnog osiromašenja zemljišta, što bi imalo nesagledive posledice, kaže Jovica Vasin sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.

Jelena StjepanovićIzvor: B92
Podeli
Foto: B92, screenshot
Foto: B92, screenshot

U razgovoru za sajt B92 BIZ, ovaj doktor nauka i rukovodilac Laboratorije za zemljište i agroekologiju ovog Instituta sa iskustvom dugim trideset godina, vrlo dosledno objašnjava zašto je sada poslednji momenat da, pre svega, država shvati razmere problema i regauje munjevito. Jer u suprotnom, Vojvodinu više nećemo moći da zovemo ni žitnicom Srbije, a kamoli Evrope.

“Opadanje sadržaja organske materije u zemljištu nije tako akcedentna pojava, traje dugo i ja volim da je nazovem ‘tihim ubicom’ našeg zemljišta. Ako pogledamo istorijski, Vojvodina je tri četvrtine bila pokrivena zemljom černozemska ritska crnica koju karakteriše visok sadržaj organske materije, preko 5 odsto humusa. Sada je u Vojvodini takve zemlje svega na 5 procenata površina”, objašnjava Vasin.

Ako se pogleda u proseku, procenat humusa je sada na oko tri procenta, što je, kako navodi, na granici. “To znači da na polovini parcela je obogaćenost loša i da već imamo problem”.

Uzroci takvog stanja su, pre svega, dominantna upotreba mineralnog, dakle veštačkog đubriva, koje je intenzivirano od 70-ih godina prošlog veka.

“Svake četvrte godine bi trebalo na jedan hektar baciti 40 tona stajskog đubriva, a mi to nemamo. Svedoci smo da od 90- ih godina rapidno opada brojnost svih životinjskih vrsta a samim tim i količina stajnjaka. Da bismo mogli da imamo prirodno đubrenje svake četvrte godine, što je optimalno, potrebno je 20 uslovnih grla stoke po hektaru, a mi imamo 0,3. Dakle, činjenica je da dosta dugo nećemo imati dovoljne količine stajnjaka”, objašnjava Vasin.

Sa druge strane, i đubrivo koje imamo se ne priprema na propisan način i velike količine amonijaka, koji je baš potreban zemlji, se gubi.

Savet ratarima bio bi, kako kaže, da nikakko ne pale žetvene ostatke, već da ih zaoru i na taj način doprinesu očuvanju organskih materija u zemljištu.

Vasin kaže da u poslednje vreme dobijaju više uzoraka za analizu zemljišta za malinu nego za kukuruz i dodaje da nije neuobičajeno što i ta kultura sve više nalazi svoje mesto u Vojvodini, koja ne važi za tradicionalnu postojbinu maline. “Ne uspeva vilamet, ali zato neke druge vrste poput poline, da. Poslednje dve godine prisutna je ekspanzija zasada maline”, kaže Vasin.

Glavna posledica pada humusa u zemljištu je pad prinosa i Vasin upozorava da je poslednji trenutak da se preuzme sveobuhvatna akcija na državnom nivou jer su procesi obnavljanja spori i trebaće puno vremena da se zemlja obogati.

Iz tog razloga su zajedničku akciju pokrenuli Institut za ratarstvo i povrtarstva u Novom Sadu, Vode Vojvodine, Zadružni savez i Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu i apeluju na sve državne organe da što pre preduzmu akcije.

Na pitanje šta se može učiniti da bi se crni scenario za vojvođanske njive izbegao, Vasin kaže da je đubrenje stajnjakom osnovno, ali da postoje i određene alternativne metode kao što su korišćenje nus proizvoda iz prehrambene industrije, kompostiranje organskog otpada, kao i gajenje biljaka koje bi se koristile da povećaju nivo organske materije, reč je uglavnom o leguminozama.

“Ideja ima, načina ima, ali potrebno je da država stane iza toga i da sve svoje kapacitete stavi u funkciju očuvanja ovih količina organskih materija i njihovom povećanju jer kada se jednom zemlja opustoši vrlo ju je teško obnoviti. A mi govorimo o resusru u poljoprivrednoj zemlji, gde se ostvaruje zavidan suficit u trgovini poljoprivrednim proizvodima”, kaže Vasin.

Govoreći o analizi zemljišta kao važnom segment poljoprivredne proizvodnje, Vasin kaže da je reč o nekada i ključnom postupku jer se u praksi pokazalo ne jednom da su propadali višegodišnji zasadi jer prethodno nije utvrđeno kakav je sastav zemlje i da li ta kultura može tu da uspeva.

“Ljudi obezbede novac za investiciju, kupe zemlju, obezbede sadnice, agrotehniku, sade višegodišnje zasade a ne urade analizu zemljišta koja košta 200 dinara po hektaru godišnje”, kaže Vasin.

Na konstataciju da poljoprivrednici uglavnom smatraju da je analiza zemljipta skup i stručan posao, Vasin odgovara dvostruko odrično.

“Prvo dosta je toga besplatno. Ministarstvo odobrava besplatnu analizu, pojedine opštine u Vojvodini takođe. Tvrdim da je jedan od najboljih projekata u poljoprivredi u Vojvodini bilo finansiranje analize zemljišta koje je za ratare onda bilo besplatno i to je trajalo od 2002. do 2013. godine i smatram da bi to trebalo ponovo uvesti jer se tako stiče navika a koristi su neprocenjive, kaže on.

Podseća i da je po Zakonu o poljoprivrednom zemljištu obaveza da se analiza zemljišta radi svake pete godine.

Govoreći o cenama tih usluga, Vasin kaže da je cena jednog uzorka 2.500 dinara za površine do pet hektara, što znači da to godišnje dođe 500 dinara.

Opširnije pogledajte u video prilogu:

Intervju

"Mogli smo da jurimo vezu za Jat ili da odemo iz zemlje"

Naša očekivanja nisu bila orijentisana ka profitu merenom u novcu, već više ka mogućnosti da radimo ono što volimo i da imamo priliku da istražujemo, da se dokazujemo u svojoj profesiji, da pravimo nešto za avio-industriju. To je profit znanja i umeća. U vreme kada smo počinjali, kao avio-inženjeri mogli ste da jurite vezu da se zaposlite u Jatu ili da odete iz zemlje. Nismo želeli nijedno od toga. Rešili smo da se sopstvenim snagama borimo i doveli smo posao do nas

Intervju utorak 12.12. 17:45 Komentara: 34

Belgijanac koji u osvajanje sveta kreće iz Srbije

Bilo je lako naći ljude, ali je teško zadržati ih. U početku je bilo neobično zbog kulturoloških razlika između juga i severa. Ljudi u Belgiji imaju sličan mentalitet Nemcima. Dosta smo striktni, na kašnjenje na posao ne gledamo blagonaklono, rok je stvarno rok i nema odlaganja. U početku smo imali problema sa tim

Intervju petak 10.11. 16:42 Komentara: 1

Rade i ćute - srpsko mesto boljeg života

Oni rade i ćute. Rade za svoju decu da ne tumaraju putevima tuđim. Po bestragijama dalekim. Žele ih ovde, baš ovde, u podnožju lepota Rudnika, gde se sve boje jesenje i ovog oktobra prelivaju u koloritu nesvakidašnjem. Takvih boja nema, kažu, na kugli zemaljskoj.

Intervju ponedeljak 23.10. 08:55 Komentara: 15

U Rovinj dolazi Eric Schoeffler iz Havas Group Germany

U sklopu jubilarnog Weekend Media Festivala koji će od 21. do 24. septembra u Rovinju ugostiti brojne stručnjake iz komunikacijske industrije, svoje predavanje održaće i Eric Schoeffler, izvršni kreativni direktor za Evropu i glavni kreativni direktor Havas Group Germany. Schoeffler se može pohvaliti bogatim marketinškim iskustvom, a na Weekendu će govoriti o tome kako dodati vrednost životu ljudi i kako stvoriti značajniju vezu između ljudi i brendova.

Intervju ponedeljak 11.09. 16:49 Komentara: 0
strana 1 od 58 idi na stranu