BBC na srpskom - B92

Visoki predstavnik i Bosna i Hercegovina: Ko je Kristijan Šmit i kakav ga posao čeka

Dugogodišnji nemački poslanik nasleđuje funkciju od Valentina Incka koji se oprašta od BiH posle 12 godina.

Izvor: BBC
Podeli
Valentin Incko (desno) predao je dužnost Kristijanu Šmitu (desno) uz knjigu ključnih odluka Visokog predstavnika/ELVIS BARUKCIC/AFP via Getty Images
Valentin Incko (desno) predao je dužnost Kristijanu Šmitu (desno) uz knjigu ključnih odluka Visokog predstavnika/ELVIS BARUKCIC/AFP via Getty Images

Novi Visoki predstavnik u Bosnu i Hercegovinu stiže u atmosferi u kojoj je njegov prethodnik morao da nametne zakon kako bi zaustavio negiranje genocida u Srebrenici, na početne sastanke ne dolaze predstavnici Republike Srpske, već otvoreno govore o nefunkcionalnosti BiH.

Gotovo 26 godina nakon Dejtonskog sporazuma kojim je okončan rat u BiH, Šmit na dočeku poručuje da, uprkos svemu, želi da ovu državu učini poželjnom za njene stanovnike.

"Sve dok 70 posto mladih ljudi želi da napusti zemlju, dok nacionalistički interesi imaju prednost nad opštim dobrom, ima još mnogo toga što treba ovde uraditi", rekao je Šmit na prvoj svečanosti povodom stupanja na dužnost.

Njegov prethodnik Valentin Incko za BBC na srpskom kaže da će najveći izazov za Šmita biti uspostavljanje pravne države.

"Na putu uspostavljanja imaće podršku EU, SAD, naravno i Berlina, ali i građana - pravna država je problem ne samo BiH nego celog okruženja, a EU ima interes za stabilnost Balkana jer stabilnost Evrope počinje na Balkanu.

"Osnova stabilnosti jeste pravna država - ako nje ima, sve ostalo se složi."



Incko je na poziciji Visokog predstavnika proveo više od dvanaest godina, a izbor njegovog naslednika nije prošao bez problema.

Rusija je bila protiv odluke o imenovanju Kristijana Šmita i, kako se navodi u saopštenju ruske ambasade u BiH, pozvala partnere da "ponovo procene posledice tog postupka".

"Pravi čovek na pravom mestu"

Prvom sastanku sa Kristijanom Šmitom prisustvovali su hrvatski i bošnjački član Predsedništva BiH - Željko Komšić (levo) i Šefik Džaferović (desno)/ELVIS BARUKCIC/AFP via Getty Images
Prvom sastanku sa Kristijanom Šmitom prisustvovali su hrvatski i bošnjački član Predsedništva BiH - Željko Komšić (levo) i Šefik Džaferović (desno)/ELVIS BARUKCIC/AFP via Getty Images

Valentin Incko nema dilemu - smatra da je za njegovog naslednika napravljen dobar izbor.

"Šmit je pošten posrednik, on je pravi čovek, u pravom trenutku, na pravom mestu", kaže Incko u razgovoru za BBC na srpskom.

Ipak, svestan je dosadašnji Visoki predstavnik da se problemi sa kojima će se susretati Kristijan Šmit neće mnogo razlikovati od dosadašnjih.

"Neki izazovi će biti slični, ali će konstelacija odnosa biti drugačija.

"Mi smo imali predsednika Trampa u SAD, a mislim da će predsednik Bajden imati drugačiji odnos."

Imaće Šmit i jednu ličnu prednost u budućem poslu u BiH, smatra Incko.

"Ogromna Šmitova prednost je staž od 30 godina u nemačkom parlamentu - on zna kako se zakoni donose i menjaju."



Ilustracija nepromenjenog stanja u BiH je činjenica da se srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik nije pojavio na prvom sastanku trojnog liderstva zemlje sa Šmitom, a da srpski predstavnici ne učestvuju u radu institucija države.

"U prošlosti se to već dešavalo u više navrata i ljudi su se uvek vraćali u institucije.

"Inače, već je najavljen sastanak Šmita sa Dodikom i nekim drugim političarima na Jahorini."

Do takvog stanja došlo je pošto je Incko nametnuo izmene Krivičkog zakon o zabrani negiranja genocida u Srebrenici, što je razljutilo srpske predstavnike.

Na pitanje da li je time olakšao ili otežao posao nasledniku, Incko kaže da bi odluka morala biti kad-tad doneta.

"To mu je olakšalo posao - jednoglasna ocena svetske javnosti je bila da je takva odluka bila neophodna, na svakoj konferenciji za medije su me pitali kad ću nametnuti takav zakon.

"Isto bi verovatno stalno pitali i Šmita."

Ipak, Incko je ne želi da otkriva koliko se u donošenju odluke o kojoj će biti zapamćen kraj njegovog mandata savetovao sa naslednikom.

BBC: "Jeste se konsultovali sa Šmitom oko donošenja izmena zakona?"

Incko: "To ostaje među nama."

BBC: "Je l on bio upoznat sa Vašim odlukama?"

Incko: "On je bio upoznat sa mojim namerama koje postoje već nekoliko godina."

Jedan od murala posvećenih Ratku Mladiću/AFP
Jedan od murala posvećenih Ratku Mladiću/AFP

O nametnutim izmenama Krivičnog zakona kojim se zabranjuje negiranje genocida

"Ja sam bio pristalica domaćeg rešenja, čekali smo 10-12 godina, bilo je nekoliko pokušaja da se taj zakon usvoji, ali uvek su te inicijative propadale.

"Istovremeno je dolazilo do eskalacije negacije genocida i veličanja pravosnažno osuđenih ratnih zločinaca.

"Govor nemačkog ministra inostranih poslova Hajka Masa prošle godine bio je veoma značajan - rekao je da u EU nema mesta za države koje veličaju ratne zločince, a i mi smo u zakonu prepisali direktive Evropske unije iz 2008. godine.

"I ovde apsolutno nije važno kažnjavanje, već katarza - da ljudi počnu drugačije da razmišljaju.

"U BiH žive tri dobra naroda - nema loših naroda, niti kolektivne krivice. Pojedinci koji su krivi imaju ime i prezime, ali to nisu narodi", kaže Incko.

Upornost u senci

Kristijan Šmit/ELVIS BARUKCIC/AFP via Getty Images
Kristijan Šmit/ELVIS BARUKCIC/AFP via Getty Images

Kristijan Šmit u BiH donosi drugačiji stil vođenja politike, smatra dopisnik Radio-televizije Srbije iz Nemačke Nenad Radičević.

"Verujem da neće imati dramatične poteze jer nije takav tip političara - više je jedan od onih upornih, koji van očiju javnosti insistira na realizaciji nekih ciljeva.

"Moguće da neće biti toliko prisutan u javnosti, koliko u kancelarijama, na sastancima sa zvaničnicima BiH."

Šmitove veze sa Balkanom datiraju još od početka rata u BiH, kada je tokom 1992. godine bio u posmatračkoj misiji u Sarajevu.

U nemačkom parlamentu, kao poslanik, predvodio je grupe prijateljstva sa kolegama iz Hrvatske.

"Hrvatska emigracija u Nemačkoj je brojna, a on ima i veze sa vladajućim HDZ-om pa je sve to važno za njegove veze sa Hrvatskom."



Ipak, Nenad Radičević izdvaja njegova dva skorija angažmana u BiH, od kojih je onaj 2016. godine bio daleko uspešniji.

"Nemačka kancelarka Angela Merkel poslala ga je da proba da privoli Milorada Dodika da odustane od blokade Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa EU zbog straha od štete za poljoprivrednike Republike Srpske.

"Bez pompe, kroz nekoliko razgovora sa Dodikom, privoleo ga je da RS prihvati SSP, a u sve su uključene i nemačke firme i poljoprivrednici koji su nadoknadili deo štete."

Manje uspeha imao je dve godine kasnije, kada je bio delegacije koja je pregovarala o tretmanu i smeštaju migranata koji kroz BiH prolaze kao deo tzv. balkanske rute.

"Ta misija u Sarajevu i Banjaluci nije bila uspešna.

"Niko u BiH nije to želeo, postojao je konsenzus među entitetima da nisu želeli teret zbrinjavanja ljudi koji su krenuli ka Zapadnoj Evropi."

Ipak, bez obzira na neuspeh iz 2018. godine, Šmita u nemačkoj politici izdvaja poznavanje Balkana.

"On je jedan od veoma malobrojnih nemačkih političara koji imaju predstavu šta se dešava na Balkanu, koji je upoznat na nivou višem od opštih floskula.

"Broj političara u Nemačkoj koji se bave Balkanom se u poslednjih nekoliko godina drastično smanjio", kaže Radičević.

Tokom karijere, Šmit je bio na pozicijama državnog sekretara u Ministarstvu odbrane, a jedan mandat bio je i ministar poljoprivrede u vladi Angele Merkel, dok je više od tri decenije biran za poslanika u parlamentu.

"Kristijan Šmit je srednji rang nemačke politike koji je široj javnosti u Nemačkoj ne preterano poznat, već 31 godinu uspeva da izbori direktan mandat u Bavarskoj kao član Hrišćansko socijalne unije, sestrinske partije stranke Angele Merkel.

"Dugo je u politici i veoma je povezan sa aktuelnim političarima i poslanicima", zaključuje Radičević.

Pogledajte video o komemoraciji povodom 25 godina od genocida u Srebrenici

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

©BBC na srpskom - B92
strana 1 od 143 idi na stranu