Električni automobili postaju "zeleniji" od benzinskih tek kada pređu 40.000 km

Jedan od glavnih argumenata protiv prelaska na električna vozila jeste tvrdnja da nisu bolja od automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem u pogledu ekologije, zbog velikih energetskih zahteva tokom proizvodnje.

Procesi poput rudarenja retkih metala potrebnih za baterije štetni su za okolinu, a dodatne emisije nastaju i prilikom transporta i sklapanja EV modela.

Međutim, to ne znači da su benzinci ekološki prihvatljiviji – zapravo postoji tačka u životnom veku automobila kada električni pogon postaje "čistiji" od benzinskog, piše Jalopnik.

Kada električni automobil postaje ekološki prihvatljiviji od benzinskog?

Glavna razlika između emisija električnih i benzinskih vozila je u načinu na koji se one raspoređuju tokom njihovog životnog veka.

Kod benzinaca su emisije pri proizvodnji relativno niske, ali se tokom vožnje nagomilavaju. Kod EV-a je obrnuto – emisije pri proizvodnji su visoke, ali su tokom vožnje znatno niže i mogu biti blizu nule ako se električna energija dobija iz obnovljivih izvora poput solara i vetra.

Prema podacima koje je objavio Low Carbon Vehicle Partnership, prosečan benzinac u Americi tokom svog životnog ciklusa emituje oko 26 tona CO2, pri čemu 20% tih emisija dolazi iz same proizvodnje (zbog obrade čelika i aluminijuma), dok ostatak dolazi od sagorevanja goriva.

Viktoriia Hnatiuk/Shutterstock

Sa druge strane, električni automobil emituje ukupno oko 19 tona CO2, ali 46% tih emisija dolazi iz proizvodnje.

To znači da EV u startu zaostaje, ali kako nema emisije tokom vožnje, nakon pređenih 40.000 kilometara postaje ekološki prihvatljiviji od benzinskog automobila.

Električni automobili će postati još "zeleniji" u budućnosti

Prema podacima koje je objavila Canary Media, za tipičan EV proizveden u SAD-u 2023. godine – na primer Tesla Model 3 – taj preokret se dešava nakon 41.000 kilometara, što prosečan američki vozač pređe za 2,1 godinu.

Do 2030. godine, kako se energetska mreža bude više oslanjala na obnovljive izvore, taj prag bi mogao biti prepolovljen.

Tesla

"Dve godine u SAD-u, to nije dug period u životnom veku automobila", kaže Kori Kantor, viši saradnik u BNEF i jedan od autora istraživanja.

Međutim, ako neko kupi EV, a zatim ga retko vozi, to bi zapravo moglo biti gore za emisije CO2 nego nastavak vožnje starog benzinca.

Sa druge strane, ljudi koji često putuju mogu mnogo brže smanjiti emisije prelaskom na EV.

Punjenje u pravo vreme dodatno smanjuje emisije

Blumberg navodi da vreme punjenja EV-a igra ključnu ulogu u smanjenju emisija. U državama poput Kalifornije, gde se električna energija uglavnom dobija iz solarnih izvora, vozač koji puni auto tokom dana može prepoloviti svoje emisije u odnosu na nekoga ko puni auto noću.

• Uzalud sav trud – u Evropi manje od 2% automobila na struju
• Od danas se podnose zahtevi za subvencije za električna vozila
• Već viđeno: Tesla ponovo obećava pristupačnije modele u 2025. godini

Takođe, kupovina EV-a iz fabrike koja koristi obnovljivu energiju dodatno smanjuje njegov ukupan uticaj na životnu sredinu. Na primer:

•  Ford planira da do 2026. proizvodi automobile koristeći 100% ugljenično neutralnu energiju
•  Hyundai je potpisao 15-godišnji ugovor o snabdevanju svojih američkih fabrika čistom energijom
•  Rivian planira da njegova fabrika do 2030. radi isključivo na obnovljivim izvorima energije

Sve ove inicijative značiće da će električni automobili postati "čistiji" još ranije u svom životnom ciklusu, pa bi već u narednoj deceniji granica mogla pasti ispod 40.000 kilometara.