Ko sabotira nemačke ratne brodove?; Berlin upire prstom u Moskvu

Poslednji u nizu incidenata dogodio se krajem februara ove godine u Vilhelmshafenu, kada je na fregati "Rheinland-Pfalz" navodno slučajno otkriven prorez od dva centimetra na cevi za gorivo. Bundesver, nemačke oružane snage, pretpostavlja da je šteta naneta namerno.

"U načelu možemo potvrditi da se bezbednosna situacija za pomorske jedinice u brodogradilištima, kao i za plovila u izgradnji, promenila usled nekoliko sumnjivih slučajeva sabotaže", rekao je portparol Bundesvera.

Slučaj je u martu prijavljen istražnim organima, ali je istraga kasnije obustavljena, saopštilo je Državno tužilaštvo u Oldenburgu. Nije bilo moguće utvrditi da li je uzrok bilo namerno oštećenje, habanje materijala ili fabrička greška.

• Ruski plan za sabotažu Evrope: Nemačka optužila Ukrajinca da sarađuje sa "neprijateljima"
• Udar na nemačku vojsku; Rumun i Grk sabotirali ratne brodove

Ostali sumnjivi slučajevi

Još jedan slučaj sumnjive sabotaže dogodio se u januaru 2025. tokom inspekcije u brodogradilištu "Blohm+Voss" u hamburškoj luci. Na ratnom brodu "Emden" pronađeno je nekoliko kilograma materijala u mašinskom prostoru koji je mogao da izazove značajnu štetu. Radilo se o vrsti abrazivnog peska koji se koristi za čišćenje brodskih površina, izvestio je Tagesschau.

Hamburški odeljenje kriminalističke policije i državno tužilaštvo saopštili su da se verovatno radilo o sabotaži. U vezi sa incidentom uhapšeni su 37-godišnji Rumun i 54-godišnji Grk, za koje se veruje da su radili u luci. Tužilaštvo nije navelo moguće nalogodavce.

Tokom prethodne godine zabeleženo je još nekoliko sumnjivih slučajeva: na jednom ratnom brodu presečeni su kablovi, dok je u drugom slučaju otpadno ulje navodno namerno uliveno u sistem pitke vode. U oba slučaja državno tužilaštvo obustavilo je postupak.

Sumnje na Rusiju

Prema zapadnim bezbednosnim krugovima, iza sabotaža bi mogla da stoji Rusija. Bezbednosne službe smatraju Nemačku jednom od glavnih meta ruskih operacija, budući da je Berlin jedan od najvažnijih podržavalaca Ukrajine u odbrani od ruske agresije.

Savezni ured za zaštitu ustava (BfV) i Savezni kriminalistički ured (BKA) zato upozoravaju na takozvane "Wegwerf-Agenten" ili "agente za jednokratnu upotrebu". Reč je o sitnim kriminalcima koji se uglavnom regrutuju preko društvenih mreža i podstiču na izvođenje sabotaža, a nalogodavci ih često plaćaju u kriptovalutama.

Naknade se kreću od nekoliko stotina evra, dok se za veće poslove, koji uključuju sabotažu vojne opreme članica NATO-a, pretpostavlja da se nude iznosi koji dostižu i desetine hiljada evra.