Pružni prelazi bez rampe – najcrnje tačke na putevima Srbije

Do udesa je došlo kada je voz udario u autobus, a od siline udara voz je iskliznuo sa šina, a autobus je prepolovljen.

Preduzeće Infrastruktura železnice Srbije saopštilo je da se saobraćajna nesreća dogodila na putnom prelazu koji je obezbeđen znacima vertikalne drumske signalizacije, donosno na prelazu na kome nije bilo rampe.

Nažalost, već smo odavno konstatovali da su pružni prelazi (sa ili bez rampi) postali crna tačka puteva Srbije, ali ni česte nesreće i incidentne situacije, kao ni apeli na vozače da budu naročito oprezni kada prelaze prugu, ne daju rezultate, pa nam se i dalje dešavaju udesi kao što je jutrošnji kod Niša. Poslednja nesreća desila se na prelazu gde ne postoji rampa, već je ukrštanje puta i pruge obeleženo znacima vertikalne drumske signalizacije. Postavlja se pitanje da li bi rampa nešto pomogla u ovoj situaciji da ne dođe do ovakve nesreće.

Veliki broj pružnih prelaza u Srbiji nema ništa više osim vertikalne signalizacije, tj. jednog znaka "stop". Deo njih ima branike ili polubranike, koji su često u veoma lošem stanju, nepouzdani su, često se kvare, kaže za TV Prvu profesor Saobraćajnog fakulteta Krsto Lipovac.

Ovaj problem zaslužuje sistemski pristup. Neophodno je da se analiziraju sve nezgode na pružnim prelazima u Srbiji, da se definiše tipski načini regulisanja i da se jedan po jedan pružni prelaz počne uređivati kako to dolikuje...

Kako bi trebalo da bude obeležen jedan pružni prelaz?

Zavisi od situacije. Optimalno je kada imamo automatsko regulisanje sa branicima, odnosno polubranicima, naravno i horizontalnom i vertikalnom signalizacijom. Međutim, milsim da u ovom trenutku prebacivanje odgovornosti sa Železnice na Puteve Srbiji, odnosno na upravljače puta, ne doprinosi rešavanju problema. Neophodan je zajednički rad, gde bi na čelu bilo Ministarstvo saobraćaja koje je nadležno i za drumski i za železnički saobraćaj i jedan po jedan pružni prelaz početi rešavati.

Pritom, hteo bi da naglasim i da je policija dala sebi za pravo da tumači kako ovo nisu saobraćajne nezgode i da ih ne evidentira među saobraćajne nezgode, što dodatno komplikuje i zamagljuje ukupnu situaciju.

Vidimo da je ovog puta u nesreći učestvovao novi voz – ruska ili nemačka kompozicija. Dakle, radi se o novom vozu, sa dobrim kočnim sistemima, to je mnogo bolja kompozicija od onih starih koje smo imali. Da li u ovom slučaju vreme može da bude faktor i uzrok nesreće (magla, imali smo noćas poledicu, padala je ledena kiša...)?

Ovaj slučaj će ispitati posebna komisija koja se bavi vanrednim događajima na železnici. Međutim, sa unapređenjem kompozicija i lokomotiva, mi ćemo imati sve veći problem jer trenutno je veliki broj – između 2.000 i 2.500 - pružnih prelaza zapušten. Oni trenutno ne predstavljaju problem, nema mnogo nezgoda na njima još uvek, jer vozovi skoro da stanu na tim prelazima.

Uključivanjem u saobraćaj savremenih lokomotiva i podizanjem brzina vozova mi ćemo imati sve više nezgoda i sve teže saobraćajne nezgode na ovim prelazima. To što je učestvovala nova kompozicija ne verujem da je moglo da utiče da se izbegne nesreća, jer ne možete očekivati od nje ništa više osim da voz jednostvno stane ispred takvog pružnog prelaza.

Foto: Ljiljana Pavloviæ, Prva TV

Koje su prve pretpostavke, šta može da bude razlog za ovu saobraćajnu nezgodu? Da li je glavni razlog loša vidljivost koja je jutros bila samo 50 metara?

Iako na ovom prelazu nema branika ili polubranika, putni prelaz je bio propisno obeležen znacima drumske signalizacije, a naknadno će biti utvrđeno šta se zaista dogodilo i kako je došlo do same nesreće. Izražavano veliko žaljenje zbog nesreće i saučešće porodicama poginulih, kaže Nenad Stanisavljević iz Infrastrukture železnica Srbije.

Postoji li neko posebno pravilo službe na železnici kada je smanjena vidljivost? Da li se mašinovođa posebno upozorava na to? Da li on sam zna da nailazi na raskrsnicu sa putem?

I pored toga što se ovakva nesreće dogodila, moram da podsetim na saobraćajno pravilo da železnička kompozicija uvek ima prednost u železničkom saobraćaju i na samom putnom prelazu. Prema informacijama koje imamo od naših ljudi sa terena, mašinovođa je pokušao i sirenom da upozori vozilo koje se nalazilo na putnom prelazi na opsanost. Očigledno to nije bilo dovoljno i nesreće se dogodila. Za TV Prvu o ovoj nesrećei govrila je i Dragana Stanković iz Srbija Voza.

"Trenutno je uviđaj u toku i imaćemo više detalja tek nakon završenog uviđaja."

U vašem saopštenju naglašava se da se radi o nesreći na obeleženom putnom prelazu – obeleženom u okvirima zakona. Da li vi i svi iz železnice hoćete da kažete da vi niste krivi u ovom slučaju, da je kriv vozač autobusa, jer to tako zvuči? Zašto potencirate na tome da je bio obezbeđen putni prelaz? Šta znači obezbeđen putni prelaz kad vidimo u praksi da on nije bezbedan?

Ima "Andrejin krst", znači saobraćajna signalizacija, i kada vozač bilo kog drumskog vozila prelazi preko pruge zna se šta je starije. To je ono što mi potenciramo kada kažemo "obezbeđeno". Mora da se vodi računa i da se prati signalizacija na putu.

Profesor Lipovac sa Saobraćajnog fakulteta kaže da postoji više od 2.000 tih prelaza koji bi trebalo da se modernizuju, da se uradi bolja signalizacija.

Treba da se više ulaže u obeležavanje signalizacije na putnim prelazima.

Šta je prema vama kao predstavniku Srbija Voza rešenje da se ovako nešto više nikada ne ponovi? Imamo utisak da su veoma česte ovakve nesreće u Srbiji a da nisu toliko česte u Evropi. Da li su oni to rešili na neki drugi način? Da li krst koji označava da nailazite na pružni prijelaz može da bude dovoljan u uslovima kada je vidljivost samo 50 metara?

Jednostavno, svest naših vozača mora da se promeni i da se odgovornije ponašamo u saobraćaju. Što se obeležavanja tiče, napominjem da je prelaz bio obeležen i da moramo da pratimo saobraćajnu signalizaciju. Nije tačno da nije tako čest slučaj da se ovo dešava i u inostranstvu. Ima i kod njih nepažnje i dešavaju se nesreće na putnim prelazima.

Šta mi, kao vozači, možemo da učinimo?

Bez ikakve namere da prejudicira rezultate istrage, automobilska sekcija sajta B92 želi još jednom da apeluje na vozače da, posebno u uslovima loše vidljivost, budu izuzetnno oprezni kada prilaze pružnom prelazu.

Stoga:

- kada prilazite pružnom prelazu, obavezno usporite
- zaustavite se i dobro osmotrite prugu ako je loša preglednost zbog gustog rastinja, zbog oštrog ugla puta u odnosu prugu, ako je magla, ako pada kiša (naročito ako pritom i grmi) ili sneg, itd.
- ne verujte podignutoj rampi (ako je prijelaz obezbeđen branikom ili polubranikom)
- ignorišite nestrpljivog vozača iza vas koji vam trubi i besni zbog toga što ste usporili ili ste se zaustavili.

Mnogi pružni prelazi nisu idealni – negde su možda ukradeni ili uništeni saobraćajni znakovi koji treba na vreme da vas upozore da nailazite na prugu, rampe i semafor možda ne rade a mašinovođa toga nije ni svestan, nego će samo projuriti, loša je preglednost...

Mnogo je drugih razloga zbog kojih treba biti veoma pažljiv - jer na kraj krajeva, vaš život je u pitanju, a ako ste vozač autobusa i životi desetine putnika koji se u njemu prevoze.

Kako da znam gde je pružni prelaz?

Znakovi koji upozoravaju na približavanje pružnom prelazu, Andrejin krst, znak STOP, semafor sa dva trepćuća crvena svetla (ukoliko rade), zvučni signal (ukoliko radi), sirena lokomotive – ovo bi trebalo da bude dovoljno da vas upozorite da nailazite na prugu.