"Ateistima nedostaje empatija, a vernicima inteligencija"

Ateisti pokazuju više osobina svojstvenih psihopatama u odnosu na religiozne ljude, tvrde naučnici.

Međutim, ni vernici nisu pošteđeni kritika: studija je pokazala da su oni manje inteligentni u odnosu na “bezbožnike”.

Ipak, religiozne osobe bile su brižnije prema ljudima i istraživači veruju da će na osnovu ovakvih rezultata objasniti zašto su žene, koje su sklonije empatiji, uglavnom i religioznije.

Stručnjaci Kejp Vestern univerziteta u Ohaju i Babson koledža u Masačusetsu smatraju da konflikt između nauke i religije ima svoje poreklo u strukturi ljudskog mozga.

Skeniranjem mozgova ispitanika i posebim eksperimentima utvrđeno je da mozak ima dve “mreže” koje se aktiviraju kada razmišljamo: jedna je analitičko-kritička, a druga socijalno-emocionalna.

Verovanjem u “višu silu” ljudi potiskuju mrežu koja se koristi za analitično razmišljanje, a forsiraju mrežu zaduženu za empatiju.

U seriji od osam eksperimenata od kojih je svaka uključila između 159 i 527 odraslih osoba, istraživači su ispitali vezu između verovanja u boga ili duha i analitičkog razmišljanja i moralnog obzira.

U svih osam eksperimenata pokazalo se da su religiozne osobe mnogo brižnije od ostalih, kao i da ateistima nedostaje saosećanja za druge ljude.

Novo istraživanje objavljeno je u onlajn časopisu Plos One.

Istraživači ističu da empatija ne podrazumeva obavezno da osoba ima negativan odnos prema nauci, ali može umanjiti sposobnost pojedinca da razvije analitičniji pristup društvu i moralu.