Džinovska zvezda bomba antimaterije?

Sa masom 250 puta većom od mase našeg Sunca, mogla bi jednog dana nestati u „egzotičnoj eksploziji" koja bi predstavljala početak stvaranja - antimaterije.

„Krštena" kao R136a1, zvezda se nalazi blizu centra RMC 137a, „prenaseljenog" sazvežđa usijanih „mladih zvezda", udaljenih oko 165.000 svetlosnih godina od Zemlje, u Velikom magelanovom oblaku, jednom od najbližih galaktičkih suseda Mlečnog puta. Ekipa astronoma, koju je predvodio profesor Pol Krauter sa britanskog Univerziteta Šefild, koristila je vrlo veliki teleskop Evropske južne opservatorije (ESOVLT) smeštenog na planini Paranal u Čileu da bi istražila zvezde u sazvežđu, koje je tako čvrtso „spakovano" da se doskora mislilo da je reč o jednoj jedinoj ultra masivnoj zvezdi.

Naučnici su procenili da R136a1, najblještavija zvezda koju su ikada do sada istraživali, ima oko 250 puta veću masu od našeg Sunca, što je čini najvećom zvezdom ikada izmerenom. U najranijem „detinjstvu", pre oko milion godina, zvezda je najverovatnije bila mnogo veća - imala je masu oko 320 puta veću od našeg Sunca; otada je izgubila mnogo materije u vrelim, silovitim olujama - piše časopis Nju sajentist.

Niko sa sigurnošću ne može da tvrdi koliko je, zapravo, masivna ova zvezda ali do sada najveća otkrivena zvezda bila je 150 puta veća od Sunca. Takve zvezde se moraju „rađati" u velikim sazvežđima i sasvim kratko zablješte pre nego što eksplodiraju pa se mora pretpostaviti da su zaista retke. Merenje mase R136a1 nije bilo ni brzo ni lako.

Najbolji način merenja mase jedne zvezde dobija se posmatranjem zvezda koje orbitiraju jedna oko druge. Ali Krauter i saradnici posumnjali su da je R136a1 usamljena zvezda tako da su morali da se oslone na modele koji upoređuju blještavilo zvezda sa njihovom masom, uzimajući u obzir i to kako se zvezde, najverovatnije, ponašaju protokom vremena.

A to znači da mi ne možemo biti sigurni koliko je stvarno masivna R136a1 ili koliku je masu imala kad se „rodila". „Mislim da su astronomi dobili vrlo verovatan odgovor. Otkriće je zaista značajno" - izjavio je astrofizičar Filip Mejsi iz Opservatorije Louel u Flagstafu, u Arizoni. On je, takođe, podsetio: „Mnogi astronomi su i do sada sumnjali da veličina neke zvezde koja je 150 veća od našeg Sunca nije krajnja granica za masu veličine jedne zvezde.

Uveren sam da će sada veliki broj njih biti radostan i tvrditi - 'Pa zar vam nismo govorili"? „Ako u svemiru postoji više supermasivnih zvezda nego što očekujemo, moramo revidirati procene koliko brzo galaksije stvaraju zvezde.

To je zato što svetlost koju dobijamo iz galaksija mogu proizvoditi manje i blistavije zvezde nego što pretpostavljamo da je moguće" - ukazao je astronom Mark Krumholc sa Univerziteta Kalifornije u Santa Kruzu. Sada već zastrašujuća R136a1 i nekoliko masivnih zvezda koje su identifikovali članovi Krauterovog tima takođe traže da budu posmatrane jer su ozbiljni kandidati za „egzotičnu zvezdanu smrt" koju bi izazvalo stvaranje elektrona i njihovih pandana - antimaterije.

Očekuje se da ove eksplozije, nazvane „nestabilne supernove", na neki način „rastrgnu" zvezde - što bi moglo da objasni nedavno blještavilo supernove. Dalje traganje za novim masivnim zvezdama najverovatnije iziskuje nove teleskope koji mogu „videti" zvezde u mnogo udaljenijim sazvežđima. Međutim, ovakva otkrića, po svoj prilici, nisu tako daleko.

Nova generacija teleskopa je već stvarnost, kao što je Kosmički teleskop „Džejms Veb" agencije NASA koji će biti lansiran 2014. godine i planirani Evropski izuzetno veliki teleskop, 42-metarski teleskop koji će astronomi moći da koriste od 2018. godine.