Svet po Džejn

Oktobar je najčitaniji mesec u godini. Sve je u znaku listova i lišća. Dok na klupi u parku okrećete listove knjige koju ste tek kupili u knjižari, jer vas je književna kritika u nekom dnevnom ili nedeljnom listu toliko zaintrigirala da niste mogli da se strpite do sajma knjiga, iznenada vas omete list koji tek što je napustio obližnje drvo. Šta učiniti sa tim listom usred listanja i čitanja knjige? Napraviti herbarijum? Ne. Dobiti inspiraciju za pismeni zadatak pod imenom Oktobarske boje u mom kraju? Ni u snu. Šta vam onda preostaje? Svrha ulaska jednog oktobarskog lista u vaš život je jasna i nedvosmislena, ako baš hoćete, sudbinski predodređena. Njime zabeležiti najnoviji roman Dena Brauna, Nika Hornbija, Kendis Bušnel ili šta god da je to što čitate, potom to delo odložiti na neko vreme, otići do najbliže biblioteke i sa police uzeti Džejn Ostin. A onda, nazad u park!

Koliko njih danas uopšte zna za Džejn i njena dela? Tu je svakako pozamašan broj obožavateljki Kolina Firta, koji će za mene večno biti najverodostojniji gospodin Darsi. Već sada treba podvući razliku između Marka Darsija u Dnevniku Bridžit Džouns i zanosnog vlasnika čuvenog imanja i zamka Pemberli u romanu Gordost i predrasude i istoimenoj BBC-jevoj seriji. Oni koji padaju na Kiru Najtli bi se uvredili ako ne bi bili spomenuti u ovoj priči. I oni su, dakle, na špici najnovijeg filma Gordost i predrasude, pročitali da je reč o ekranizaciji romana Džejn Ostin. Takvih, međutim, ne može biti mnogo, jer bioskopske sale uglavnom zjape prazne kad god se daje taj film, Ema ili Razum i osećajnost. Nije da mi smeta da imam ceo bioskop za sebe, ali me prosto strašno brine sudbina muško-ženskih odnosa, romantike, a da malo preteram, i čovečanstva u svetu bez Džejn.

Štošta se njenom stilu pisanja i vremenu u kome je živela može zameriti, ali jedno znam: u 18. veku, gospoda su brinula o manžetnama i cilindrima, a gospođice o rukavicama, čipkama i satenskim trakama koje će nositi na bal; u 21. veku frajeri i ribe misle kako da se što bolje skockaju za splav. Onda je bilo bitno kome ćete te magične večeri obećati prvi ples, a danas kome prvi, drugi, treći... kres. Džejn se verovatno prevrće u grobu.

“Ema Vudhaus bila je lepa, pametna i bogata, imala udoban dom i vedru narav, te je izgledalo da raspolaže s ono nekoliko najvećih blagodeti koje život može da pruži, a za nešto manje od dvadeset jedne godine otkad je došla na svet, nije se desilo skoro ništa što bi je rastužilo ili uznemirilo.” Cinici će ovde pročitati samo da je reč o bogatoj devojci iz ugledne porodice koja živi pod staklenim zvonom sakrivena od svih briga. Na one koji ne odustanu posle prve stranice romana mnogo će veći utisak ostaviti Emina pamet i narav. Biti obrazovana gospođica u to, ne tako davno doba, značilo je, pored engleskog, tečno govoriti i pisati francuski jezik, svirati klavir i pevati, crtati i slikati, baviti se vezom i ovladati veštinom plesanja. Sva ova znanja, i još mnoge vrline, behu neophodni uz imetak i možda koju titulu zbog jedne jedine stvari: “Opšte je poznata istina da je bogatom neoženjenom čoveku žena neophodna.”

Pošto pročitate ovo, više se nikada nećete naći u nedoumici da li je Džejn Ostin moderni pisac. Zar se ne bavi tim istim pitanjima i Keri Bredšo sa svoje tri drugarice i definitivno scenaristi svih telenovela sa latinoameričkog kontinenta i šire, ili da kažem severnije? Ne moramo u stvari čak ni ići toliko daleko i preplivavati Atlantik. Kada ste poslednji put pričali sa svojom drugaricom ili drugom o tome šta i kako dalje sa njim ili njom, a potom i sami davali svoje mišljenje? Budite iskreni! Juče popodne, sinoć ili uz kafu neposredno pre čitanja ovog teksta? Možda Džejnini likovi pripadaju drugom vremenu i staležu, ali su teme njenih dela u suštini veoma bliske današnjim. Sve se to svodi na jedno veliko - ko, kako, s kim i zašto. Razlika je u tome što smo danas mnogo više praktičari, a mnogo manje romantičari, pa se samim tim ponašamo u stilu daj šta daš. Ali, bez spletkarenja i provodadžisanja ni danas nema ništa, oni su večni.

Da vidimo kako u 21. veku izgleda ovdašnja Ema. Ona je Beograđanka sa Dorćola, koja živi u istom stanu gde su nekada živeli njeni baka i deka. Dakle, porodična tradicija pod obavezno. Emina porodica takođe ima vikendicu ili letnjikovac negde na obali Dunava. Time je rešeno pitanje nekretnina, tj. miraza. Roditelji su joj fakultetski obrazovani, mama istoričar umetnosti, a tata, recimo, arhitekta. Dakle, ne samo da je naša Ema idealan spoj umetničkog senzibiliteta i osećajnosti, s jedne strane, i razboritosti i praktičnosti, s druge, već je i riba s pedigreom. Ona govori engleski i francuski, davno je išla u muzičku školu, crta u PhotoShopu i AutoCadu, ne ume da veze, ali joj sjajno idu prezentacije u PowerPointu i kupovina cipela, nema dovoljno hrabrosti da nosi šešire, valcer zna osrednje, ali zato redovno vozi rolere, a nedavno je uvežbala i neke hip-hip/brejkdens pokrete. Zanosno je lepa i atraktivna, uvek odevena po poslednjoj modi, pa ponekad  zna da liči na "City records" devojku.

Elizabet Benet ima malo drugačiji stil. Ona nosi baletanke različitih boja, iz nekog je od beogradskih predgrađa, posećuje sve moguće filmske i pozorišne festivale uprkos obavezama koje joj nameću postdiplomske studije iz književnosti, i čak zna i da veze. Njen šarm, kreativna energija i razvijena sposobnost kritičkog mišljenja, trebalo bi da nadoknade manjak porodičnog bogatstva.

Da se kladimo da će Ema lakše naći dečka, ako ga već nema?!

Što se gospodina Darsija i Najtlija (verovatno neki Dragan i Nenad u domaćoj verziji) tiče, oni su daleko od romantičnih duša. Umesto pisama i poljskog cveća, devojke dobijaju poruke: What’s up? Miss u, baby. Piknik na travi je daleki san. Zato Sex on the beach, Multiple orgasm i Brazilian kiss nisu. Mislim na one u čaši, sa slamčicama. Šta posle toga? Pa znate valjda šta rade friends with benefits ili dvoje koji su u takozvanoj neobaveznoj vezi. Baš ovaj oksimoron Džejn nikada ne bi upotrebila u svom pisanju. Eto još jednog dokaza da živimo u krivom vremenu.

Mark Tven je otišao toliko daleko da kaže da je svaka biblioteka dobra ako ne sadrži nijednu knjigu Džejn Ostin, pa čak i ako je prazna. Ali, u pauzi između čitanja Toma Sojera i Haklberija Fina ili, danas, pre Harija Potera i Gospodara prstenova, potrebno je nam i neko drugo štivo, možda malo lakše, ali definitivo životnije. U nekoliko beogradskih knjižara prodaju se po vrlo pristupačnoj ceni Completed Works of Jane Austen (molim da ovo pročitate sa britanskim izgovorom). Uputite se prvo ka toj polici, pa tek onda pređite na sve ostale. Sećate li se filma Dogodilo se jedne noći sa Klerkom Geblom u glavnoj ulozi? Ono što je ova prva romantična komedija učinila za sve ostale u istoriji filma, to isto su i Džejnini romani za današnje bestselere. Ekranizacije njenih dela nisu blokbasteri, one ne donose multimilionske zarade, ali im se filmadžije iznova vraćaju svesni da nam danas ne bi škodilo ponešto iz sveta po Džejn.

Da se razumemo, izazov je čitati Džejn Ostin. Međutim, pravi razlog nije to što u početku radnja romana deluje pomalo monotono, arhaično i nedovoljno dinamično. Ono čime Džejn zadaje muke savremenom čitaocu su, čini mi se, neke stare, a opet nama naizgled nove vrednosti koje nameće. Zbog toga počnemo da žudimo za minulim vremenima i voleli bismo da je sve makar malo nežnije, romantičnije, lepše, a da opet ostane urbano i u 21. veku. Živela ženska emancipacija i slobode svih vrsta, ali ljubav, sex & grad ipak je jedina dobitna kombinacija!

A sada, obavezno u biblioteku, ako već niste otišli! Uostalom, možda se nešto od Džejn nađe i na trenutno aktuelnom sajmu knjiga. Budite otmeni vremeplovci otvorenog srca, sa mnogo razuma i osećajnosti, malo gordosti, i bez predrasuda.