Kada smo otkrili da nam je potreban kiseonik za život?

Ljudska bića imala su predstavu da je potrebno nešto više od “vazduha” kako bi ostala u životu još od trenutka kada je otkrivena vatra, piše sajt io9.

Verovatno im nije trebalo puno vremena da shvate da vatra u zatvorenom prostoru nije zaista koristila samo vazduh, već nešto iz vazduha što im je očajnički bilo potrebno.

Možda su čak znali i da previše ljudi koji dišu u zatvorenom prostoru čine to isto. Međutim, bilo je potrebno zapanjujuće mnogo vremena da razdvoje kiseonik od svih drugih delova vazduha koji nas ne održavaju u životu.

Kiseonik ima “komplikovano detinjstvo” s obzirom na to da je do tačnog saznanja nezavisno došao veći broj naučnika širom sveta u otprilike isto vreme. Međutim, samo je Džozef Prisli napravio vezu između kiseonika i živih organizama.

On je takođe bio izumitelj gasa za smejanje, a većinu brojnih hemikalija koje je stvorio testirao je prvo na sebi, tako da je moguće da je primetio da poseduje više energije kada je duži vremenski period bio izložen visokim nivoima kiseonika.

Možda je upravo to razlog za njegovo dalje i detaljnije eksperimentisanje.

S obzirom da nije bio previše oprezan, novi gas, koji je napravio izlaganjem živinog oksida suncu, upumpao je u poseban kontejner sa svećom. Sveća je gorela intenzivnije i svetlije.

Potom je ovaj gas upumpavao u prostor sa miševima i primetio da su oni tada bili živahniji i živeli duže.

Veza između plamena sveće i živih bića je tako stvorena. Svoje rezultate objavio je 1775. godine, i svet je napokon znao šta je udisao sve ovo vreme.

Foto: Image courtesy of sirikul / FreeDigitalPhotos.net