Pet novih pravila za zdravo srce

Da li su srčana oboljenja vaša sudbina? Budući da najviše muškaraca umire od bolesti srca, to nije isključeno. Ipak, u 21. veku, to ne mora biti tako.

Nauka je otkrila neke skoro sasvim pouzdane strategije, ne samo za lečenje već obolelog srca, već i za sprečavanje da do srčanih problema uopšte i dođe.

Osim toga, nova otkrića koja unapređuju naše znanje, pojavljuju se gotovo svakodnevno. Naš savet: ponašajte se u skladu sa novim znanjima. Šezdeset odsto mladih odraslih muškaraca, koji su se pridržavali ovih pravila, jedući zdravu hranu, kontrolišući svoj indeks telesne mase, vežbajući i izbegavajući pušenje i preterivanje sa alkoholom, održali su nizak nivo rizika od srčane bolesti, duboko u svojim srednjim godinama, otkriva se u novom istraživanju urađeno na Univerzitetu Nortvestern.

U grupi koja je ignorisala ova pravila, manje od 5 odsto ostalo je u kategoriji niskog rizika. “Vaša okolina i izbori koje pravite u životu, imaju veći uticaj na ovaj rizik od genetike”, kaže dr Donald Lojd-Džons, autor studije i predsednik Odseka za preventivnu medicinu na Nortvesternu.

“To važi i za izbore koje ste napravili još u mladosti i ranom odraslom dobu.“ Stavili smo prste na puls najnovijih kardioloških istraživanja da bismo otkrili koji novi pristupi mogu imati najpozitivniji uticaj na vaše kardiovaskularno zdravlje. Samo pratite savete naših stručnjaka i ostaćete doživotni član Kluba niskog rizika.

Polazna tačka: procenite svoj rizik

Tokom proteklog veka, naučnici su pokušali da pronađu formulu za izračunavanje rizika od bolesti srca. Najčešće se koristi Framingham Heart Model, algoritam koji u obzir uzima starost, krvni pritisak, holesterol i još neke varijable.

“Ako znate neke od ovih vrednosti, možete na internetu da izračunate makar okvirni rizik”, kaže dr Majkl Stajnmen, asistent na Univerzitetu Kalifornija u San Fransisku.

Novo pravilo: proširite jednačinu. Novija istraživanja pokazaju da Framingham Heart Model ima izvesna ograničenja: ova formula ne uzima u obzir postojanje srčanih bolesti u porodici, životni stil i indeks telesne mase.

Prema nedavnom istraživanju objavljenom u časopisu BMC Medicine, oko trećine srčanih problema javlja se kod osoba koje uobičajeni modeli za predviđanje svrstavaju u grupu niskog rizika.

Zato, ako koristite neki od modela prisutnih na internetu, ne uzdajte se previše u njih, dok sa svojim lekarom ne dopunite rezultate analizom porodične istorije bolesti, kao i vašeg životnog stila, odnosno loših navika kao što je pušenje ili preterano konzumiranje alkohola.

Osim toga, budite oprezni ako koristite Framingham model, na internetu se može naći više varijanti. Postoji kompleksniji model zasnovan na složenim formulama, i jednostavniji zasnovan na bodovanju.

Studija koju su Stajnmen i kolege sproveli 2010. godine, pokazala je da je sistem zasnovan na bodovanju manje pouzdan, jer je 17 odsto pacijenata završilo u različitoj grupi od one u koju ih je svrstao model zasnovan na formuli.

“Za neke pacijente koji se nalaze na granici, ovo može biti od značaja, jer određuje koliko agresivan tretman im treba”, kaže dr Stajnmen.

Polazna tačka: trening sa intervalima

Plivanje, trčanje, vožnja bicikla, sve su to odlične vežbe za vaše srce. A ubacivanje perioda super-napornog treninga u svoju kardio-rutinu (tj. intervalni trening, u toku koga se vaš puls penje na preko 90 odsto maksimalnog) tokom vremena dodatno povećava efikasnost srčanog rada.

“Tako ćete naterati mitohondrije u svojim ćelijama na pojačan rad, pa će se adaptirati na viši nivo aktivnosti”, kaže dr sci. Konrad Ernest, direktor odseka za biologiju vežbanja Centra za biomedicinska istraživanja Penington, u Baton Ružu u Luizijani. Intervalni trening povećava udarni volumen srca, kao i njegovu efikasnost, koja se izražava kao maksimalno preuzimanje kiseonika, odnosno VO2 max.

Posledice su ogromne: nakon intervalnog treninga, kod učesnika u studiji objavljenoj 2010. godine u časopisu International Journal of Sports Medicine, zabeležen je prosečan porast udarnog volumena za 23 odsto, a VO2 max za 17 odsto.

“Osobe sa višim VO2 max imaju manji rizik da obole od srčanih i metaboličkih oboljenja”, kaže Ernest. Novo pravilo: ne zaboravite tegove. Možete imati dodatne koristi ako u svoju rutinu ubacite i vežbanje sa tegovima, kaže Ernest.

Istraživanje objavljeno 2010. godine u časopisu Journal of Strenght and Conditioning Research, pokazalo je da dizanje tegova poboljšava cirkulaciju u ekstremitetima, što olakšava rad srca.

Studija je otkrila i da sniženje krvnog pritiska posle vežbanja traje duže nakon dizanja tegova, nego nakon kardio treninga. Naučnici veruju da je poboljšan protok krvi posledica poboljšanja endotelne funkcije, koja predstavlja meru zdravlja krvnih sudova.

Kad vežbate sa tegovima, koristite tzv. kružni trening tokom koga na smenu vežbate različite mišićne grupe, uz minimalno odmaranje između njih. “Kružni trening daje jači cirkulatorni odgovor”, kaže Ernest.

Polazna tačka: smanjite nivo holesterola

Ovsena kaša, ječam i psilijum (vrsta bokvice) su bogati izvori rastvorljivih vlakana koja pomažu snižavanju holesterola. Ovas i ječam sadrže betaglukane, rastvorljiva vlakna koja snižavaju LDL holesterol tako što sprečavaju njegov prelazak u krvotok.

Psilijum, koji se može naći u žitaricama i suplementima sa vlaknima, snižava LDL, jer povećava izlučivanje žučnih kiselina, digestivnog soka koji nastaje upravo iz holesterola.

Novo pravilo: dodajte paradajz. Dobro, ne morate baš u ovsenu kašu. Ali, popijte bar jednu čašu soka od paradajza na dan. Paradajz je bogat likopenom, hranljivom materijom koja smanjuje proizvodnju LDL holesterola u organizmu.

Studija objavljena u časopisu British Journal of Nutrition, pokazala je da je kod osoba koje su tokom tri nedelje svakodnevno pile čašu i po soka od paradajza i jele dve supene kašike kečapa, došlo do smanjenja nivoa LDL holesterola za, u proseku, 8,5 odsto.

Kad birate kečap i sok od paradajza, obratite pažnju na sadržaj soli, odaberite manje slane varijante, jer so podiže krvni pritisak.

Polazna tačka: kontrolišite nivo stresa

Šezdeset radnih sati nedeljno vas može poslati pravo u hitnu. U istraživanju objavljenom u časopisu Stress, naučnici su merili nivoe hormona stresa kortizola u uzorcima kose 56 muškaraca hospitalizovanih zbog srčanog udara i poredili ih sa uzorcima 56 muškaraca koji su u bolnici bili iz drugih razloga.

Tokom tri meseca pre uzimanja uzorka, pacijenti oboleli od infarkta srca imali su za trećinu više nivoe kortizola, od onih iz kontrolne grupe. “Živimo u svetu stresa”, kaže dr Džon Rejti, asistent psihijatrije na Medicinskom fakultetu Harvard univerziteta.

“Ljudi danas rade više nego ikada.“ Ako vam se čini da će vam od stresa pući glava, popnite se i siđite niz nekoliko stepenica tri puta. Ova mala vežba će osloboditi hemikalije koje će smiriti vaš mozak pa ćete biti skoncentrisaniji kada se vratite za radni sto.

Novo pravilo: oterajte tugu. Stres može da vas ubije, ali to može i depresija. Proučavanjem blizanaca sa genetskom predispozicijom za depresiju i srčane bolesti, naučnici sa Univerziteta Vašington u Sent Luisu su zaključili da depresija (prošla, kao i sadašnja) povećava rizik od srčanih oboljenja više nego genetski faktori, ili faktori okoline.

“Ovaj povećani rizik verovatno proizilazi iz povećane inflamacije koju izazivaju neki mentalni poremećaji”, kaže dr Prediman K. Šah, savetnik Men’s Health i direktor Centra za istraživanje ateroskleroze Openhajmer, Medicinskog centra Sidar-Sinaj. Potražite pomoć za svoju glavu i pomoći ćete i svom srcu.

Kod osoba koje su uzimale SSRI, vrstu antidepresiva, došlo je do poboljšanja krvnog protoka kao posledica smanjenog slepljivanja trombocita, navodi se u studiji urađenoj 2010. godine u Medicinskom centru Univerziteta Lojola.

Polazna tačka: uradite test krvi.

Statini su zlatni standard za smanjenje holesterola. Prema studiji objavljenoj u časopisu British Medical Journal, kod osoba u riziku za srčane bolesti, statini mogu smanjiti mogućnost infarkta za čak 30 odsto. Caka je u tome da odaberete pravi trenutak da počnete da pijete tablete.

“Za ljude sa graničnim holesterolom, situacija je prilično nejasna”, kaže dr Majkl Blejha, kardiolog sa Univerziteta Džons Hopkins. Mnogi lekari koriste marker inflamacije, C reaktivni protein (CRP), da odluče kada je pravi trenutak da se započne terapija.

Vaše telo proizvodi više CRP-a kada postoji zapaljenje u organizmu, kao npr. ono izazvano nakupljanjem holesterolskih pločica u arterijama zbog visokog holesterola.

Novo pravilo: razmotrite i CT skeniranje. Glavni problem sa CRP-om je što holesterol ne mora biti jedini, pa čak ni glavni uzrok inflamacije u organizmu.

Artritis, ili infekcija sinusa npr. takođe izazivaju porast CRP-a, kaže dr Blejha. Prošlogodišnje istraživanje čiji je on bio koautor, pokazalo je da ako imate granični LDL holesterol i povišen CRP, trebalo bi da razmotrite još jednu dijagnostičku proceduru - CT skener.

Na taj način će vaš lekar sa sigurnošću moći da utvrdi da li je nakupljanje holesterola u arterijama vaš glavni problem. Ova studija je pokazala da mnogi pacijenti kojima su propisani statini uopšte nemaju potrebu za tim lekovima.

Ako ni ovo ispitivanje ne pokaže da su vam statini bezuslovno potrebni, lekar vam može dati 6 meseci da pokušate da snizite holesterol ishranom. Ako je tako, vratite se na deo teksta o snižavanju holesterola i potrudite se da ga smanjite bez lekova. Šta čekate, vreme leti...