Microsoft i Nokia, zaljubljeni par

Vest o iznenadnoj velikoj ljubavi između Microsofta i Nokije poprilično je odjeknula svetom mobilnih komunikacija. S pravom, jer reč je o dva teškaša u svojim područjima.

Partnerskim ugovorom između Microsofta i Nokije dogodiće se neke promene, a za korisnika najznačajnija je polako napuštanje Symbian platforme i usvajanje Windows Mobile (tj. WP7) platforme.

Ako vam se ovo partnerstvo učini kao nesrazmeran brak velikog Microsofta i male Nokije, prevarili biste se, kao i većina ljudi koji ovaj deal upravo tako opisuju. Nokia je vrlo jak igrač i, uprkos činjenici da već neko vreme izgubljeno luta tržištem kojim je nekad neprikosnoveno dominirala, inercija velike firme dovoljna je da Nokiju još nekoliko godina drži u igri. Daleko od zadnjih trzaja, kompanija još uvek prodaje preko sto miliona telefona godišnje i još uvek je na vrhu popisa prodatih telefona, njena prodajna dominacija ugrožena samo rojem malih proizvođača telefona (uglavnom iz Kine) koji, zbrojeni svi zajedno, imaju jaču prodaju.

Pa ipak, njen udeo na tržištu pada. Posledica je to velikog rasta prodaje mobilnih telefona, pa inače fenomenalna prodaja ne uspeva da zadrži tržišnu poziciju firme, jer ne raste toliko brzo koliko raste celo tržište. To svakako jeste znak upozorenja, ali daleko je od najave propasti.

Prosac gleda konje vrane...

Uprkos očitoj veličini firme, nisam sreo nikoga ko bi partnerstvo okarakterisao kao nešto u čemu će Nokia dominirati, a ni sam nisam takvog stava. Pa kako, pa zašto?

Neobičan je taj dogovor – Nokia ima brand, gomilu tehnologije, hrpu inženjera, marketing i prodajne kanale, ustaljeno tržište, verne korisnike, tradiciju kvaliteta i pouzdanosti. Mladoženja ima – Windows Mobile platformu, ideju koju već niz godina faktički bezuspešno pokušava promovisati; najnoviji miraz, Windows Phone 7, u odnosu na Nokijin miraz ne izgleda ni kao kikiriki.

Imamo tako jednu udavaču, iz bogate familije, okićenu dukatima, a pored nje prosilac, lepo odeven, lepo priča, lepo se drži, ali odeća mu izlizana, iz nekakve zalagaonice ili od šanera "brand". Ona vidi da joj mladost prolazi, a on gleda konje vrane, po livadi razigrane, sat sa zlatnim lancem i salaše...

Iako obe strane ovaj dogovor prestavaljaju kao win-win situaciju, ona je sličnija ovom stripiću, a dvostruki dobitnik je Microsoft, koji je dobio celu jednu veliku kompaniju za svoj cilj: povećanje udela svog softvera na tržištu. Lukavo, jer nije reč samo o telefonima koji će pogoniti WP7, već je tu i celi prodajni kanal kog nije potrebno razvijati, marketinški timovi koji su već uhodani u priču, a ništa manje važna je i činjenica da se Microsoftovo rešenje faktički razliva na veliki komad tržišta kog je Nokia zauzela. I sve to bez faktički imalo muke ili dodatnih ulaganja.

Nokia se odrekla svoje zlatne koke

Nokia, s druge strane, čini nerazumno velike ustupke. Za poluprivilegiju da na svoje telefone može stavljati nepopularan WP7, faktički se odrekla svoje zlatne koke – Symbian platforme. Onako usput, ubila je MeeGo platformu zasnovanu na Linuxu, a sa sudbinom Qt toolkita neki se već sprdaju.

Symbian, sa svim svojim lošim stranama, ipak je bio kvalitetna i pametna platforma za mobilne telefone. Možda ne tehnološki najnovija, ali sasvim dovoljna da se na njoj napravi bilo kakav pametni telefon.

Ok, trebalo je raditi na unapređenju platforme, ali Nokia se umesto toga odlučila zaustaviti razvoj, kako se iz izjava koje je dao CEO Nokije, Stiven Elop, može – između redova – pročitati.

Rezultat je bio masovni protestni izlazak Nokijinih zaposlenih, njih oko hiljadu, ponajviše ljudi koji su radili na razvoju Symbian platforme.

Mlada bi se ipak udala u drugo selo

Je li ova udaja na silu bila zaista potrebna? Zaista, Nokia već neko vreme ne zna što bi sa sobom, ali zašto ulazak u brak sa Microsoftom, firmom poznatom po partnerstvima u kojima druga strana ne profitira jako, ili još gore?

Nokia je odlučila ne koristiti Android. To je potpuno korektna odluka kompanije koja je svoju sreću bazirala na Symbian OS-u. No, kako racionalizovati činjenicu da je, umesto da prihvati postojeće bogato Android tržište svojim kvalitetnim hardverom, kompanija odlučila da prihvatiti potpuno minornog igrača i pritom odbaci sopstveni OS? Što je to što Nokiju tako jako tera od Androida (Appleov iOS ionako ne može imati)?

Jesu li to tehnološki razlozi? Teško, s obzirom na istoriju Microsoftove mobilne platforme i beznačajnost na tom tržištu.

Jesu li to marketinški razlozi? Možda, brak dve ogrometne firme lepo zvuči uhu.

Jesu li to ideološki razlozi? Microsoft je ipak stranac u mobilnoj telefoniji, pa je kao takav prihvatljiviji od etabliranih igrača - mlada bi se ipak udala u drugo selo.

Prijateljske i finansijske veze novog šefa Nokije s Microsoftom

Razlog na kog ja tipujem je strateška odluka vođstva kompanije, za koju se čini kako nije podstaknuta racionalnim objašnjenjima i dubokim analizama, već prijateljskim i finansijskim vezama sa Microsoftom. O tome verojatno svedoči i mišljenje tržišta, pa je vrednost deonica Nokie pala za 14% u vreme objave partnerstva.

U svetlu svih ovih činjenica postaje jasno zašto baš svako smatra kako je Microsoft taj koji u partnerstvu ima glavnu reč i od partnerstva profitira. Dajući minimalno (WP7), drugoj strani faktički uzima sve. Krajnji cilj je grabljenje dela tržišta, novog tržišta koje puno obećava. Microsoft u toj igri nije lud – neko tamo jako dobro zna da je tržište pametne mobilne tehnologije "the next big thing", i Microsoft se tamo želi videti kao vođa i inovator, ne kao marginalni igrač. Uništi li pritom Nokiu, pa... znate kako je, teško je biti udovac, ali gura se nekako...

Autor: Radoslav Dejanović, Izvor: Monitor.hr