The Witcher 3: Igra u kojoj ćete poželeti da se izgubite

Od trenutka kada napustite Witcherovo borilište Kaer Morhena i krenete kroz trošna sela, farme, močvare i vetrenjače White Orcharda, bićete potpuno omađijani prizorima.

Sledi ogromno područje Ničije zemlje sa velikim gradovima, kasarnama i ruševnim tvrđavama, a onda ništa manje ostrvo Skellige sa gigantskim čudovištima impozantnim zamkovima i vrhovima planina okovanim ledom.

To je možda svet magije i čudovišta, ali u njemu ipak ima autentičnosti. Gradovi su dovoljno veliki da odgovaraju onim iz stvarnog života, dok su divljine zaista nepregledne i opasne.

Međutim, nisu samo razmere ove igre tako impresivne, nego i ukupan utisak koji ostavlja na igrača. Od najmanjeg sela do velikog grada, The Witcher 3 ima neke od najlepših krajolika ikada dizajniranih.

Foto: YouTube Printscreen

Bogata paleta boja čini da i najtužnija močvara izgleda lepo pod suncem koje prosijava kroz granje drveća. Sitni detalji doprinose takvom utisku.

Na primer, neka mesta kroz koja ćete proći su čistija i uređenija, kakav je Oksenfurt, dok u nekim vlada potpuni haos.

Možda je i najfascinantniji način na koji je CD Projekt uspeo da napakuje ovaj veliki svet interesantnim aktivnostima, živopisnim likovima i zanimljivim kvestovima.

Time ponovo dolazimo do autentičnosti, do osećaja da je svaki segment igre logično povezan.

Ako zalutate nekom stazom, lako možete naići na ostatke konja ili nekog trgovca koji nisu uspeli da se odbrane od čudovišta. Na starim bojištima susrešćete divlje pse koji jedu ostatke palih vojnika.

Takva mesta imaju svoje priče i povezane zadatke, a većina je čak interesantnija od glavne misije.

Foto: YouTube Printscreen

Tako postoji jedan zabavan zadatak koji podrazumeva spasavanje bolesnog deteta i u kom dolaze do izražaja sve Geraltove “detektivske” veštine i borbena sposobnost, iako je reč o sporednoj misiji na koju ćete naići u vrlo malom selu.

Igra je zapravo jedna duga misija potrage za nestalom osobom, jer Geralt traži bilo koga ko zna nešto o Ciri, na neki način, njegovoj kćeri koja je povezana s drevnim proročanstvom.

Nažalost, informacije koštaju, pa je heroj primoran da čini usluge gotovo svakom na koga naiđe. U jednom trenutku tražićete odbeglu suprugu, a u drugom izvoditi predstavu.

Foto: YouTube Printscreen

Likovi su odlično razrađeni, dobro napisani i izuzetno izvedeni. Oni daju dubinu i onim zadacima koji vam neće delovati naročito interesantno.

Na primer, zadatak da pronađete neki lek može biti vrlo naporan u nekim igrama, ali ne i u Witcheru 3.

Značiće vam i to što ćete videti kako vaše aktivnosti utiču na taj svet i kako svaki vaš potez može imati dalekosežne posledice.

Kroz razgovore s likovima na koje ćete naići, saznaćete više o Ciri i njeno odnosu s Geraltom, ali je ta priča, bez preterivanja, bleda u odnosu na manje, zaokružene celine.

Foto: YouTube Printscreen

Borbe su možda jedina oblast u kojoj nedostaje konzistentnosti. Uvek je funkcionalna, ali samo povremeno oduševljava igrača.

Ljubitelji Bloodbornea biće razočarani mačevanjima u Witcheru 3, a haotičan sistem targetiranja može biti prava gnjavaža u borbi protiv većih trupa.

Potrebna je mnogo ozbiljnija strategija u borbi sa strašnijim čudovištima, a to će vam se verovatno i više dopasti.

Witcher 3 je igra koju ćete sporo igrati, ali ćete verovatno uživati u svakom trenutku.

To je svet u kom ćete želeti da se izgubite i u kom ćete prečice poželeti da koristite samo kada rešite da je “pređete” po drugi put.