Veliki intervju- Novak Đoković

Đoković sa pažjnom posmatra autobiografiju Endija Marija u kojoj ga je poznati britanski teniser pohvalio kao “dobrog čoveka” i njihov odnos opisao kao “pirjateljski”.

“Veoma lepo od njega. Ovo nisam očekivao. Rekao mi je da ne čita mnogo knjiga, tako da sam iznenađen što je napisao knjigu.”, kaže Srbin.

“Čitaš li ti knjige”

“Uvek ponesem dve ili tri knjige sa sobom kada putujem.”

“Šta si poneo na ovo putovanje?”

“Trenutno čitam knjigu o Nikoli Tesli, velikom izumitelju. Bio je otrovan u hotelu Čikagu. Bio je blizu završavanja velikog projekta o superoružju moderne civilizacije. Otrovali su ga i ukrali papire, i do danas je to ostala javna tajna.”

“Tesla?”

“Da, N-i-k-o-l-a T-e-s-l-a. Naš državni aerodrom u Beogradu se zove po njemu. Jedan je od najcenjenijih Srba u istoriji, ali je živeo i radio u SAD-u. Bio je blizu pronalasku bežičnog prenosa struje sa Edisonom, ali mnogo ljudi ne zna za njega. Trenutno pokušavam da se udubim u njegovu priču, zanima me ko ga je ubio i zašto.”

“Zvuči fascinantno, ali to nije neka laka knjiga.”

“Molim?”

“Nije strip. To je ozbiljno štivo.”

“Pa, da.”

“Znaš, otkako sam stigao ovde bio sam pod utiskom da ćeš mi se dopasti.”

“Pa, dobro, imaš dva izbora. Ili ti se neko dopada, ili ne. “

“Svakako, ali bi trebalo da pitaš zašto.”

“Dobro, zašto?”

“Zbog ovoga (dodaje mu odštampane verzije Đokovićevih blogova)”

“Ah, čitao si moje dnevnike:”

“Da, odlični su. Obilje stila i humora, uz malo Borata.”

“Dobro, meni to služi za zabavu. Većina mojih fanova su mladi ljudi, i ne verujem da ih zanima da čitaju izjave tipa “danas sam igrao dobro, forhend mi je baš išao”. Takve stvari nisu zanimljive. Ono što ljude zanima je šta teniseri rade u svlačionici. Da li su dobri ili loši momci, kako se ponašaju van terena... Naravno, nije mi cilj da preterujem sa takvim detaljima, samo da zasmejem ljude. Srećom, pa dobijam pozitivne komentare.”

Đoković je na obale Britanije stigao posle dvodnevne posete svojoj dugogodišnjoj devojci Jeleni Ristić, koja u Milanu završava studije ekonomije.Upoznali su se preko zajedničkih prijatelja i već tri godine su zajedno.

“Poslednjih par dana su bili divni. Opuštao sam se sa svojom devojkom i prijateljima i pričali smo o svemu osim o tenisu. Tokom Rolan Garosa nisam bio mentalno svež. Toliko morate da trenirate, i da se koncentrišete i da igrate, da je normalno da vam je posle toga neophodan odmor. Sada sam mnogo pozitivniji i jedva čekam sezonu na travi.”

Đoković, koji je, po sopstvenom priznanju, ove godine iznajmio kuću pored Vimbldona, kako ne bi morao da se po kiši i nevremenu probija kroz saobraćaj od hotela do terena, kaže da je veliki fan golfa.

“Obožavam ga, to mi je postala opsesija”, rekao je Novak.

“Da li si i ljubitelj opere?”

“Jesam, ali nemam mnogo prilika da idem. Takođe je problem što mi za operu treba neko s kim uživanje mogu da podelim- ne možete u pozorište sami. Prošle godine na Vimbldonu sam u kancelariji Vitorija Selmija iz ATP-ja sedeo i slušao “Don Đovanija” na njegovom leptopu. Sviđa mi se klasična muzika. Opušta me i vodi me u neki drugi svet.”

“Sviđa li ti se London?”

“London ima specifičnu dušu, veliku tradiciju i istoriju, naročito u mojoj profesiji. Tenis je iz ove zemlje potekao. Kada se nađete na Vimbldonu, i zakoračite na tu travu, osećate se privilegovanim što igrate tenis. Engleska publika odlično poznaje tenis, i mnogo pažnje pridaje tradiciji u svemu- čak su i taksiji na ulicama čisti i lepi i isti kao što su bili pre mnogo godina. Ono što mi se ne sviđa je vreme, koje je uvek loše kad god sam ja ovde. ”

“A šta misliš o Parizu?”

“Pariz mi je jedan od omiljenih gradova.”

“U tvom dnevniku sa Rolan Garosa, pročitao sam da si neko vreme bio u svlačionici sa juniorima jer su ti stariji teniseri bili dosadni..”

“ Ne baš dosadni, ali sam želeo da provedem neko vreme sa mlađima, i setim se vremena kada sam i ja bio takav. Nije to bilo toliko davno, ali je bilo lepo iskustvo, jer vas juniori posmatraju drugačije, kao uzor, i pitaju vas za savete.”

“Kako te posmatraju stariji teniseri?”

“ Drugačije, svakako. Ja sam njima rival, i tako se prema meni i ponašaju.”

“Koliko su ozbijlna ta vaša rivalstva? Džon Mekinro je prošle godine izjavio da ga iznenađuje koliko se ti, Rodžer i Rafael dobro slažete. Je li to istina?”

“ Istina je, i mislim da je to i normalno. Tenis je individualni sport, i ima više prostora za razgovore i druženja. Mi se svi viđamo svake nedelje. Poštujemo jedni druge, jer znamo koliko je rada potrebno da biste postali profesionalni teniser, naročito na vrhu liste. Nije dobro biti previše blizak, jer ja njih pokušavam i da pobedim, i rivalstvo postoji, ali nema negativnih misli ili lošeg naboja. Ja sam odrastao u drugačijoj sredini nego Nadal ili Mari, moja zemlja je imala mnogo problema.”

Dvadesetjednogodišnjeg tenisera je oduvek interesovalo svašta, od alpskog skijanja, do umetnosti pravljenja pice, zahvaljujući porodičnom restoranu. Ali dramatična situacija povodom otcepljenja Kosova u Novakovoj rodnoj Srbiji probudila je drugačija osećanja u mladoj teniskoj zvezdi. Đoković je i tokom protesta u Beogradu poslao poruku podrške domovini.

“Nikada me nije zanimala politika, ali ovo nije samo politika, ovo je nešto ozbiljnije” rekao je.

Podsetio sam ga i na utiske koji su neki ljudi gajili prema Srbiji u teškom periodu tokom devedesetih, kada se mnogo toga lošeg provlačilo kroz medije.

“Kada sam putovao kao junior, bio sam pod utiskom da su se ljudi sklanjali kada bi čuli odakle dolazim. Bili su uplašeni, i nisu znali šta da očekuju. Naša zemlja je tada imala lošu reputaciju u svetu zbog ljudi koji su je nekada vodili. To svakako nije bila moja krivica. Ja volim svoju zemlju i ponosan sam na to odakle potičem. Ljudi su ovde žedni uspeha i nečeg pozitivnog u svojim životima, i za mene je izazov da svoju zemlju predstavim u dobrom svetlu, što mislim i da činim. To mi se i sviđa.”

“U jednom od svojih dnevnika si spomenuo kako te je lokalni političar kritikovao zbog navodnog nepoštovanja srpske zastave posle Dejvis kup meča u Beogradu. Šta se tu desilo?”

“Bilo je to nakon dubl mečeva drugog dana. Nacrtali smo veliko srce na šljaci, i u njega smo postavili zastavu. Tog dana je u Areni bilo 20 hiljada ljudi. Nama je to bio super gest, ali je neki ljubomoran tip, koji je želeo pažnju, plasirao u Skupštini priču po kojoj je sramota da se zastava stavlja na zemlju. To je bilo apsurdno.”

“ Da li ti je nekad dodatni stres kada nosiš zastavu?”

“Dodatna odgovornost da, ali ne stres. Ja sam ponosan kada nosim svoju zastavu, ali je to takođe teško, jer te gleda mnogo ljudi koji se oslanjaju na tebe, i moraš da budeš pažljiv, da znaš kako da se ponašaš u javnosti. Ipak, sa tim se suočava svaki sportista.”

“Ranije su te kritikovali zbog iznošenja komentara o Kosovu?”

“Da.”

“Tvoj otac je rođen tamo?”

“Tako je, tamo je rođen i moj ujak, i moja tetka; moj deda je živeo tamo 30 godina, tako da nas duga istorija veže za tu pokrajinu. Boli nas da vidimo da više nije deo Srbije, ali mi tu nemožemo mnogo da učinimo. Ja mogu da prokomentarišem nešto, ali svi moramo da se suočimo sa realnošću. Ne želim da previše pričam o tome, jer će neko to iskoristiti protiv mene.”

“Da li ti je teško da ostaneš svoj i kada se bližiš vrhu?”

“Trudim se da se ne promenim. Želim da budem prijateljski nastrojen momak koji voli da priča, ali to postaje sve teže. Postoje mesta na koja više ne mogu da idem, jer imam sve manje privatnosti.”

“Kako ti se sviđa nadimak “The Djoker”?”

“ Ne bi mi se sviđalo kada bi me ljudi više posmatrali kao šaljivdžiju nego kao tenisera. Volim kada ljudi o meni misle kao o pozitivnoj osobi, ali želim da sebe predstavim kao šampiona. Što se ličnosti tiče, znam da radim neke stvari koje mnogi teniseri ne rade, ali ja sam takav.”

“Kao što su imitiranja drugih tenisera?”

“Da.”

“Da li osećaš pritisak da nastaviš da to radiš?”

“ Da, ljudi me dosta pritiskaju, ali to više neću raditi zvanično na terenu. To radim iz zabave, kad sam na treningu sa trenerom, i kad želim da se zabavim.”

“ Šta tvoje “žrtve” misle o tome? Endi Rodik, Marija Šarapova?”

“ Oni nemaju problem sa tim. Sa Endijem sam trenirao na prošlom Vimbldonu, kada je i on imitirao mene, tako da smo se smejali, i ni Marija se ne buni. Možda Rodžeru malo smeta, ali to je nešto što ne želim, tako da to neću više da radim. Ne želim da provociram negativne komentare.”

“Zato što to utiče na tenis koji igraš?”

“Zato što to šteti svemu.”