Rekonstrukcija 11: Brendiranje srpskog fudbala

Osnovni razlog za ulazak u ovaj obiman i naporan serijal tekstova je katastrofalno stanje u kojem je srpski fudbal

Srbija
Podeli

Sa prihodom od ulaznica svedenim na minimum, uz nezainteresovanost televizijskih kanala sa nacionalnom pokrivenošću i proizvodima ograničenim na nekoliko najvećih klubova, srpskom fudbalu je hitno potreban iskorak. Da bi se na svim poljima napravio iskorak neophodan za opstanak našeg fudbala, neophodno je napraviti brend.

Brend srpskog fudbala u ovom trenutku ne postoji, Antićeva selekcija je odlaskom na Svetsko prvenstvo napravila poslednji trzaj, a od njegovog dramatičnog sukoba sa Tomislavom Karadžićem stvari su krenule nizbrdo. Tri i po godine konstantnih neuspeha kasnije Karadžić je i dalje tu. Čak i retki slavni trenuci, kakvi su ovog leta bili zlato za U19 selekciju u Litvaniji i uspeh Vojvodine u dvomeču sa Bursom, vrlo brzo izgube vrednost u javnosti, zbog očigledne zloupotrebe u političke svrhe ili totalne nemoći uprave.

Već smo konstatovali da je prvi korak pomeranje vesti o domaćem fudbalu iz hronike u sport, a tu je zaista neophodna pomoć navijača, običnih i organizovanih. Koliko god izbegavali odgovornost, svi snosimo deo krivice

Današnja epizoda posvećena je onom sledećem koraku – kreiranju brenda koji će privući pažnju sponzora i ljubitelja sporta i omogućiti srpskim klubovima dovoljno novca za normalan život.

Stvaranje brenda

Tokom osamdesetih, dok je sport u SFRJ proživljavao zlatno doba, informacije o domaćoj fudbalskoj ligi mogli ste da dobijete na svakom koraku. Prve reči slovenačkog i makedonskog jezika naučio sam, kao i mnogi moji vršnjaci, gledajući izveštaje u Sportskom pregledu, u nedelju popodne se podrazumevalo da cela zemlja sluša „Vreme sporta i razonode“.

Ponedeljkom ujutro svi smo bili uz Studio B i „Treće poluvreme“, uveče gledali Marka Markovića i Indirekt. Tempo, Sport, Sportske novosti, kasnije i Žurnal imali su ozbiljne tiraže, albumi sa sličicama su nas redovno upoznavali sa detaljima o Čeliku, Sutjesci, čak i kompletnoj drugoj ligi. Iako prenosa skoro da nije bilo, toliko smo čitali i slušali o domaćem fudbalu, da smosvi uživali prateći ga.

Jasno, to takmičenje bilo je znatno jače od ovog koje sada imamo, iako ne toliko jako kakvim ga nostalgičari često opisuju, ali prilično bizarno izgleda podatak da su u to doba klubovi na ovim prostorima razumeli značaj promocije, a da danas upravo na tome padaju.

Da bi brend srpskog fudbala mogao da postane marketabilan, mora da se otarasi balasta koji ga danas vuče ka dnu. Problem je u tome što su u ovom slučaju najveći balast oni koji bi trebalo da budu stubovi sistema – predsednik FSS i čelnici najvećih klubova u državi.

Dokle god je na čelu saveza Tomislav Karadžić, priče o brendu nema. Dokle god ne znamo ko vlada Zvezdom i kuda je vodi, priča o brendu je besmislena. Dokle god je želja za smenom uprave jedina stvar oko koje su Partizanovi navijači ujedninjeni, brend nećemo napraviti. Dokle god je jedino rešenje državnih čelnika za budućnost srpskog fudbala dolazak neimenovanovanog naftnog bogataša u svojstvu deus ex machina, teško je ozbiljno se baviti brendiranjem.

Ali, nije krivica samo u čelnicima. Srpski fudbal nije brend ako Jagodinu protiv Javora gleda 500 ljudi, ni ako Vojvodina ima na svom stadionu manje navijača kada dolaze Zvezda i Partizan. Svako od nas potreban je svom lokalnom klubu. O huliganizmu, paljenju tribina, bodenju noževima, rasizmu, verbalnim i fizičkim nasrtajima na igrače, međusobnim sukobima na tribinama ne treba ni trošiti reči.

Potpuna reforma Zajednice superligaša

U centru priče o formiranju brenda je snažna ligaška organizacija. Kada pogledate bilo koje elitno fudbalsko takmičenje u Evropi, u oči upada da je lokalni ekvivalent Zajednice superligaša ključna stavka u formiranju sistema koji podiže kvalitet nacionalnog takmičenja, od Engleske, preko Belgije, Danske, Poljske do Austrije.

Tamo gde su pojedini klubovi moćniji od zajednice, kao u Italiji i Španiji, pojavljuju se problemi. Dug od tri milijarde evra donekle je osvetio dominantni španski par i podstakao ih da bar delić bogatstva podele sa ostalima, dok je u Italiji na tržištu potpuni haos, koji je pre dve godine doveo dotle da su čak i fudbaleri štrajkovali.

Zajednica Superligaša (ranije prvoligaša) u prethodne dve decenije pokazala se nedovoljno jakom da stvori poziciju sa koje bi klubovi mogli da krenu napred. To nije samo stav koji imaju posmatrači sa strane, naprotiv, i mnogi ljudi na bitnim pozicijama u srpskom fudbalu svesni su da je rukovodstvo lige uprkos oštroj konkurenciji dominira u kategoriji „najslabija tačka srpskog fudbala“.

Položaj zajednice najbolje se video novom farsom sa dodelom takmičarskih brojeva (umesto žreba) u junu, a zatim još drastičnije ovog avgusta, kroz reči novog predsednika Dragoljuba Lekića, koji je pet dana pred start sezone priznao u izjavi za medije da su na njegov poziv odgovorila dva od 16 članova Superlige.

Suština problema je u strukturi Zajednice – nju čine predstavnici klubova, koji (logično) pre svega štite interes svog kluba. U idealnim okolnostima Zajednica bi trebalo da bude sastavljena od menadžera i ozbiljnih profesionalaca, čiji posao je da popravljaju uslove za sve klubove unutar takmičenja.

Predstavnici klubova bi trebalo samo da daju smernice vezane za strategiju razvoja, baš kao što bi u zdravom političkom sistemu osnovu svih državnih organa trebalo da čine sposobni državni službenici i stručnjaci, kojima bi predstavnici stranaka određivali strategiju. No, baš kao što u Srbiji sva vlast leži u rukama stranaka, ni u fudbalskoj organizaciji profesionalizam nije prioritet.

Važnost korišćenja prilika

Odličan primer za to koliko prilika za ostvarivanje prihoda propuštaju naši klubovi nalazimo u jednom drugom, takođe veoma popularnom sportu. Kada je posle decenije i po iščekivanja Crvena zvezda stigla do mesta u Evroligi, interesovanje javnosti bilo je ogromno, a dovoljno pre starta takmičenja znalo se da će prvi meč biti odigran pred rasprodatom Kombank Arenom, što po propisima znači 18 do 19 hiljada ljudi.

Zamislite da je za tu priliku klub napravio atraktivan program, kakav su ovdašnji fudbalski klubovi pravili u poslednjih desetak godina. Ništa spektakularno, nekoliko intervjua sa predsednikom, trenerom, igračima, predstavljanje pojačanja, predstavljanje protivnika, objašnjenje puta do Milana. Sa fotomaterijalom koji klub ima, zahvaljujući obavezama prema Evroligi, priprema atraktivnog programa ne bi oduzela ni nedelju dana, a klub bi bez problema napravio računicu u kojoj bi zaradio čist evro po primerku.

Ako bi svaki drugi od gledalaca u Areni kupio program, to bi bilo skoro 10 hiljada čistih evra, nimalo spektakularna suma, ali dovoljnada pokrije neke troškove. Program za utakmicu jedan je od važnih izvora prihoda za sve klubove ispod prvog ranga u Engleskoj, gde klubovi rutinski zarađuju i preko 200 hiljada funti godišnje na taj način. Prosečnom četvrtoligašu to je 10 posto svih prihoda.

I pozitivan primer dolazi iz istog sportskog društva – proslava pola veka Marakane bila je veliki uspeh i odličan pokazatelj kako se uz dobro planiranje i odgovarajuću kampanju može stvoriti dodatna vrednost. Serija specijalizovanih dresova po VIP cenama donela je klubu u konstantnim finansijskim problemima sasvim solidnu finansijsku injekciju. Uz to, korist nije jednokratna, jer uključivanje stadiona daje dodatni nivo vezivanja sa navijačima.

O tome kako se slavna istorija Zvezde, ali i mnogih drugih domaćih klubova, može bolje iskoristiti za promociju samih klubova i srpskog fudbala u celini, čitaćete u sledećem nastavku. Razmatraćemo i detaljnu medijsku strategiju koja bi domaćim klubovima dala dovoljno prostora u javnosti, sledstveno tome i solidnu količinu novca

Posle toga do Nove godine bavićemo se infrastrukturom u srpskom fudbalu, a početak 2014. rezervisan je za priču o regionalnoj ligi.

Prati B92 SPORT na Viberu

Sport

Odbrojavanje: Kako je izgledala košarkaška 2013?

Ako postoji neko ko do 2013. nije voleo košarku, magična igra pod obručima u godini za nama dala mu je više nego dovoljno razloga da je zavoli. Prisustvovali smo novom čudu Olimpijakosa, Toni Parker i drugovi za decenijski trud konačno su nagrađeni evropskim zlatom, a Lebron Džejms i Majami osvojili su titulu u NBA ligi.

U srpskoj košarci bilo je mnogo uzbuđenja – odlazak Dušana Ivkovića i dolazak legendarnog Aleksandra Đorđevića svakako je vest godine. ’Orlovi' su obezbedili plasman na Svetsko prvenstvo, a borimo se sa problemima otkazivanja igrača nacionalnom timu, kao i sa odlascima u inostranstvo igrača koji nisu ni blizu seniorskog tima.

Srebrne dame obeležile rukometnu 2013.

Srebrne srpske rukometašice bez dileme su zasenile sve događaje iz ovog sporta u 2013. godini, a rukometna 2013. i nije baš bila bez ozbiljnih momenata. Jedno od najnezanimljivih finala u istoriji šampionata sveta, finansijski bankrot Atletiko Madrida, dominacija Barselone u Španiji…

Sportska redakcija B92 ponedeljak 30.12. 16:45 Komentara: 10

Odbojka 2013: Bronzani "Orlovi", Jovana najbolja u Evropi

Posle pregleda 2013. godine u auto-moto sportu, tenisu i domaćem fudbalu došao je red da sumiramo najjače utiske u odbojci. U prethodnoj godini odbojkaši su nas najviše obradovali, nastavili su sa osvajanjem medalja na velikim takmičenjima, a takođe su pokazali da je smena generacija bila veoma uspešna. Odbojkašice nisu odbranile titulu evropskih šampionki, ali su imale sjajne trenutke, posebno u Gran Priju. Jedna odbojkašica posebno se istakla, dobili smo ‘večiti derbi’ u ženskoj odbojci posle nekoliko decenija, a tu je još nekoliko zanimljivih utisaka iz prethodnih 365 dana.

Sportska redakcija B92 nedelja 29.12. 12:00 Komentara: 6

Vreme je za Četiri skakaonice!

Iako nam vreme ne ukazuje da su novogodišnji i božićni praznici iza ćoška, ono što će nas sigurno podsetiti na to je turneja „Četiri skakaonice“. Jedno od najpoznatijih sportskih takmičenja ove sezone se održava po 62. put. Oberstdorf, Garmiš-Partenkirhen, Insbruk i Bišofshofen su legendarne stanice, titulu brani Gregor Šlirencauer, kojeg će mnogi želeti da skinu s trona od nedelje do 6. januara...

Tenis: Godina u znaku Rafe, Serene i Novaka

U teniskoj 2013. gledali smo bitke uglavnom sa istim akterima, ali oni ih svaki put izvedu na drugačiji, originalni način. Nadalov povratak obeležio je godinu, kao i Đokovićeva serija u završnici, ali i bomba iz finiša godina – činjenica da je Boris Beker postao Novakov trener. Osim toga, doping afere sa Troickim i Čilićem uzburkale su tenisku javnost, Federer oseća teret godina, ali ne i Serena Vilijams, koja je i dalje neprikosnovena u ženskom tenisu.

Auto-moto: Važno je zvati se Sebastijan

Sportska redakcija B92 kao pred svake novogodišnje i božićne praznike spremila je svojim čitaocima posebne osvrte na sve ono što se desilo tokom prethodne godine. Godišnje preglede započinjemo dešavanjima iz auto-moto sporta, a sezonu iza nas obeležio je nastavak dominacije jednog šampiona, veliko iznenađenje i očekivan naslednik najboljeg vozača u istoriji, koji je rekao zbogom jednoj disciplini i okrenuo se drugoj. Bilo je još slavlja, oproštaja, tragedija, ali i bizarnih dešavanja, a mi smo izdvojili deset najjačih utisaka.

Sportska redakcija B92 četvrtak 26.12. 15:10 Komentara: 2

Srpski rukomet: Euforija će proći, a šta posle?

Srpske rukometašice osvojile su srebrnu medalju na Svetskom prvenstvu. Društvene mreže od četvrtfinala do finala bile su preplavljene komentarima o Andrei Lekić, Dragani Cvijić i ostatku tima, a u Areni je u meču za zlato postavljen i novi rekord – 19.467 gledalaca. Slično kao i rukometaši pre dve godine, naše devojke razgalile su naciju i učinile da rukomet ponovo bude u centru pažnje javnosti.

Saša Ozmo četvrtak 26.12. 08:45 Komentara: 26

Radnički i Mega Vizura – razočaranje i osveženje

Osim Partizana NIS i Crvene zvezde Telekom Srbiju ove sezone u ABA predstavljaju još dva tima, a u Evropi jedan. To su kragujevački Radnički i Mega Vizura koji beleže rezultate mimo očekivanja.

Dok su Kragujevčani apsolutno razočarali svojim igrama u regionalnom takmičenju, a samo donekle to ispravili plasmanom u drugu fazu Evrokupa, tim iz Smedereva je oduševio svojim debitantskim nastupom na Jadranu.

Saša Ozmo sreda 25.12. 09:25 Komentara: 10

Crvena zvezda Telekom – najbolje tek sledi?

Iza Crvene zvezde je polusezona koja se u najkraćem može opisati sa „dobro, moglo je i bolje“. U ABA ligi, uprkos neplaniranim kiksevima, Zvezda gura po planu i prva je sa skorom 10-3, a za Top 16 nedostajalo je malo sreće i evroligaškog iskustva, iako je beogradski tim upisao četiri pobede.

Zvezda je ekipa sastavljena od izvrsnih pojedinaca i to se dobro videlo u ova tri meseca. Sastav je opet dosta promenjen i potrebno je vreme da se ekipa u potpunosti uigra, ali čini se da je na pravom putu da postane kolektiv.

Saša Ozmo utorak 24.12. 10:30 Komentara: 93

KK Partizan NIS – uspešna jesen pred pakleni januar

Protekla košarkaška polusezona može se opisati kao veoma uspešna za Partizan NIS. Crno-beli imaju isti učinak posle 13 kola u ABA ligi kao i u istom periodu prošle sezone, ali su do devet trijumfa stigli znatno lakše nego tada.

S druge strane, naš šampion se posle dve sezone pauze ponovo plasirao u Top 16 fazu, što se može smatrati izvanrednim uspehom s obzirom na stanje u klubu, što finansijsko, što igračko zbog problema sa povredama.

I proteklu jesen u Humskoj su nažalost obeležile povrede, Leo Vesterman je izgubljen do kraja sezone, ali se u crno-beli dres vratio Milenko Tepić.

Sportska redakcija B92 ponedeljak 23.12. 19:30 Komentara: 77

Beker uz Novaka – pravo rešenje ili ne?

Sredina decembra obično je doba kada vesti iz tenisa nema ni za lek, a novinari, javnost i navijači uspavano čekaju januar i prve turnire pred Australijan open. Tako je prolazilo i jutro 18. decembra, mirno i sporo, a onda nas je dočekala bomba – Boris Beker novi je trener Novaka Đokovića. Bio je to šok za sve, čak i za pojedine ljude bliske Đokoviću i inače jako dobro obaveštene strane novinare, a društvene mreže su očas posla ‘eksplodirale’.

Saša Ozmo četvrtak 19.12. 12:00 Komentara: 111
strana 1 od 2 idi na stranu