Rekonstrukcija 7: Osnove finansija

U prvih šest delova naše opširne priče o rekonstrukciji srpskog fudbala raspravljali smo o ligaškom sistemu i promeni vlasničke strukture. Pokušali smo da dođemo do odgovora na pitanje koliko klubova današnja Srbija, sa infrastrukturom i igračkim resursima koje ima, može realno da izdrži.

Srbija
Podeli

Takođe, u doba kada je privatizacija klubova stekla veliku popularnost u javnosti, upoznali smo se sa posledicama tog procesa u zemljama sa sličnom prošlošću i specifičnostima sa kakvima se suočavamo u Srbiji.

U savršenom svetu idealno nacionalno prvenstvo u svakoj evropskoj državi imalo bi 20 ekipa, koji bi igrali dvokružno. Ali, resurse za takav sistem moglo bi da ima šest država na kontinentu, a dve od njih (delimično i zbog klimatskih specifičnosti koje ih teraju na zimsku pauzu) još uvek nisu spremne da se prošire do tog nivoa. Većina država to sebi ne može da priušti, već mora da smisli održivi sistem. A u održivosti sistema ključni faktor je novac.

Zato ćemo u nedeljama koje slede proći kroz osnove fudbalskih finansija, da bismo mogli da na kraju tog procesa stignemo do odgovora na dva ključna pitanja:

Zašto srpski fudbal ne zarađuje, već gubi novac?

Kako srpski fudbal može početi da zarađuje novac?

Kada odgovorimo na ta pitanja moći ćemo da procenimo i koliko novca treba za održivu ligu, a to će nam dati odgovor na pitanje kakva vlasnička struktura može da obezbedi tolika sredstva.

Osnovna struktura prihoda

Finansijski problemi u kojima se nalaze manje-više svi klubovi u Srbiji čine da je struktura i prihoda i rashoda u našim krajevima prilično pomerena.

Izvori prihoda fudbalskih klubova se u principu dele na tri grupe – prihodi na dan utakmice, prihodi od marketinga i prihodi od televizijskih prava.

Prihodi na dan utakmice uključuju ulaznice i sve što navijači kupe na stadionu – programe, hranu i piće. U marketinške prihode spadaju ugovori o sponzorstvima, prodaja svih artikala vezanih za klub, od dresova do šolja i posteljine,kao i prihodi od prava, uključujući i ona za igre kakve su FIFA, PES ili FM.

Prihodi od TV prava uključuju prihode iz domaćih i evropskih takmičenja, a najčešće su strukturisani u odnosu na status i plasman kluba.

Kako će se procentualno deliti te grupe zavisi od toga u kojoj ligi se takmičite, na koji način se vode pregovori o TV pravima, i kakve su navike navijača.

Svaka od grupa prihoda dalje se deli na podgrupe, ali o tome više u daljim nastavcima, kada pređemo nakonretne primere.

Problem Balkana, posebno Srbije, je u tome što iz ovih standardnih izvora naši klubovi jedva da dobijaju ikakav novac – ulaznice za većinu utakmica su besplatne ili veoma jeftine, TV prava na Superligu ne mogu da se porede ni sa srednjom evropskom klasom, a sportski marketing tek je počeo da se razvija i za sada uglavnom vezuje za najveće klubove.

Zato se dobar deo života ovdašnjih klubova bazira na prodaji igrača. Problem je u tome što realni izvori prihoda utiču na povećanje vrednosti kluba, dok prodaja najboljih igrača direktno umanjuje tu vrednost.

Rashodi

Rashodi su drugačije strukturisani, a natpolovičan udeo uvek imaju plate igrača. Plate treba upoređivati sa ukupnim prihodima – u ovom veku, u većini evropskih liga, plate čine preko 50 posto ukupnih klupskih prihoda, a stručnjaci procenjuju da je 70 posto granica koju klub može izdržati, pre nego što počne da klizi u dužničku krizu.

Da bi sprečili masovne bankrote (52 u poslednjih 20 godina) Englezi su u Fudbalskoj ligi (drugi, treći, četvrti rang) postavili ograničenje – klub ne sme da na plate potroši više od 60 posto svojih prihoda. U najvišem rangu ograničenje je teško sprovesti. Tamo je Siti u svojoj šampionskoj sezoni na plate dao 130 posto svega što je zaradio, ali su se gazde iz Emirata pobrinule da pokriju minus. Junajted je iste godine jedini na plate trošio ispod pola prihoda (49 posto).

Do kojeg nivoa su porasle plate fudbalera govori i to što je ovaj sport još na startu decenije potisnuo američke sportove sa čela liste najvećih zarada – u sezoni 2010/11 Barselona je na bazične plate izdvojila koju hiljadu evra više nego San Antonio Sparsi i Oklahoma Siti Tander zajedno.

Ali, postoji i druga polovina rashoda o kojoj malo ko vodi računa. Pre svega moramo biti svesni toga da je većina profesionalnih klubova u Evropi zadužena, što navažno mesto u rashodima drži otplatu duga, bilo samo kamate ili i dela glavnice.

Klub mora da plati redarsku i medicinsku službu, a tu ima i naizgled neprimetnih troškova, kakvi su papir za ulaznice ili softver koji klub koristi u svojim prostorijama, u krajnjoj liniji – ni smeće se ne iznosi besplatno.

Plate za ono što se ovde popularno zove „radnom zajednicom“ se podrazumevaju, a ako u klubu imate i razvijenu školu, potrebno je plaćati stanarine za momke dovedene iz ostatka zemlje.

Koliko problema srpskim klubovima prave struja, voda i porez znate već i sami, a ako postoji neko ko konstantno plaća kazne međunarodnim i domaćim fudbalskim vlastima, to su srpski klubovi.

Primer Rendžersa

Da biste imali ideju o tome koliko koštaju sve druge „sitnice“ poslužiće nam jedan veoma zgodan i svima poznat primer. Pre godinu i po poreske vlasti Velike Britanije odlučile su da ugase kompaniju koja je bila vlasnik fudbalskog kluba Rendžers, najtrofejnije škotske ekipe, zbog neisplaćenih dugovanja na ime poreza.

Policajci“, koji su 54 puta bili šampioni Škotske, imaju 60 domaćih kupova i trofej Kupa pobednika kupova, primorani su da se presele u četvrti rang takmičenja. Klub je imao dugove veće od 160 miliona evra, ali oni nisu uticali na bankrot, gašenje kompanije i ispadanje. Presudilo je ni punih pet miliona, koje je dugovao Poreskoj upravi.

Klub se preselio u četvrti rang škotskog fudbala (Dsivizija 3) i isekao većinu redovnih troškova. Dve godine ranije igračima je plaćano 33.8 miliona evra po sezoni, a u D3 je ta suma naglo pala na 6.15 miliona.

Međutim, ostali troškovi nisu mogli da padaju tako brzo, jer tim i dalje igra na istom stadionu, pred približno istim brojem gledalaca, putovanja su jednako duga, pa je Rendžersu ukupni trošak za jednu četvrtoligašku sezonu u Škotskoj 17 i po miliona evra (uključene bukvalno sve stavke pomenute ranije tokom teksta i mnoge druge).

U domaćem fudbalu finansijski podaci su uglavnom dobro skriveni i nedostupni. Čuveni „Čovićev izveštaj“ objavljen na kraju 2012, nekoliko nedelja po stupanju na dužnost aktuelne uprave Crvene zvezde, jedinstven je slučaj na ovim prostorima (ne samo u Srbiji). Zahvaljujući tome znamo da je za jednu od dve duple krune u eri Dragana Stojkovića beogradski klub potrošio gotovo identičnu sumu koja je Rendžersu trebala za osvajanje četvrte škotske lige.

Balkanski put: Život od prodaje

Pretpostavlja se da je Partizan približnu sumu trošio u vreme Stanojevićevih titula. Hajduk iz Splita je u periodu 2009-2011 trošio godišnje nešto preko 15 miliona evra, dok zagrebački Dinamo bez kupovine igrača troši godišnje 20-21 miliona evra. Primer Dinama je idealan za izučavanje balkanskog sistema, jer simbolizuje njegovu neodrživost, uprkos poziciji od koje je teško zamisliti jaču.

U 2011, po završnom izveštaju usvojenom na Skupštini kluba, ima zbirni rashod od 24.25 miliona evra, što je više nego ijedna srpska ikada, po do sada dostupni podacima. Dinamo je te godine napravio minus od skoro 5 miliona evra, ali je u četiri prethodne sezone bio u plusu za 15 i po miliona, rekao je Zoran Mamić. On je objasnio da je u tom periodu čak 83 posto prihoda klub sticao prodajom igrača i iz bonusa za učešće u takmičenjima UEFA.

U 2012. godini, poslednjoj za koju postoje podaci, zagrebački modri su zaradili 23.4, a potrošili 21.5 miliona evra, pa im je profit nešto manji od dva miliona. Godina o kojoj pričamo je ona u kojoj je klub sa Maksimira prodao Milana Badelja u Hamburg za 4 miliona i ušao je u plus. Godinu ranije nisu prodali nikog važnog, uložili su tri i po miliona u pojačanja i bili su u minusu.

Dinamo je u dugoj krizi, jer klub u priličnoj meri ignorišu navijači, i organizovani i civilni. Život u Zagrebu nije jednostavan, jer je taj grad trenutno sportski centar Balkana sa velikim izborom – iako nema pravog gradskog rivala u ligi, Dinamo se bori sa Cibonom i Cedevitom, koji su opet ambiciozni u regionalnoj ligi i Evrokupu, kao i tradicionalno jakim rukometnim klubom Zagreb.

Još veći problem danas im predstavlja sjajni hokejaški klub Medveščak, koji je ulaskom u KHL dobio veliku rusku pomoć i osmocifreni budžet u evrima, a i u starim EBEL danima imao je više gledalaca nego maksimirski modri.

U takvim okolnostima borba za sponzorstva je vrlo teška, a izdašna gradska uprava (koja ne štedi sredstva kada su u pitanju klubovi koji predstavljaju Zagreb na međunarodnoj sceni) sredstva deli na više korisnika.

Suočeni sa sličnim problemima kao srpski klubovi (veliki troškovi održavanja zastarelog stadiona, mali TV ugovor, premalo novca na dan utakmice) Zagrepčani u potpunosti zaviseod „proizvodnog procesa“.

Zato će 2013. predstavljati simbolični prelazak crte za Dinamo. Oni su u dva prelazna roka zaradili preko 25 miliona za januarske transfere Matea Kovačića u Inter i Domagoja Vide u Dinamo Kijev i letnje odlaske Jedvaja, Vrsaljka, Kelave i Silvestra. Dva od tih momaka su tinejdžeri, jedan je napunio 21 godinu. Kada jednom počne masovna prodaja klinaca, nije daleko dan kada će neki hrvatski ekvivalent Ratomira Babića dati ovoliko bizarnu izjavu:

Pokazalo se da osim Matije Nastasića niko od dece koja su otišla rano nije napravio neki rezultat. Sa druge strane videli ste kada odu Adem Ljajić, Lazar Marković i Aleksandar Mitrović”, rekao je potpredsednik FK Partizan u intervjuu Sportalu pre mesec dana. Uzrast na dan kada su napustili Partizan: Ljajić 18 godina, 106 dana; Mitrović 18 godina, 348 dana; Marković 19 godina, 100 dana; Nastasić 17 godina, 250 dana.

Mamića to za sada ne dotiče, Dinamo je napravio još jednu sjajnu generaciju, ali iz primera Partizana je jasno kako se završava sistem zasnovan na prodaji igrača. Crno-beli su od ulaska u seriju titula teoretski na tržištu u plusu za preko 82 miliona evra, koliko je zaista zarađeno i kojim tempom novac stiže je sasvim drugo pitanje, a ono što je izvesno je da je Partizan u velikim dugovima.

U ovom broju bavili smo se teorijom. U sledećem prelazimo na praksu. Videćete kako se prave klupski budžeti, koliko znači mudra strategija, i počećemo da prepoznajemo nedostatke u domaćem fudbalu koje možemo otkloniti.

Upoznaćete se i sa Deloitovim godišnjim izveštajima i saznati koliko klubova na planeti zaradi više od 100 miliona evra za godinu dana.

Prati B92 SPORT na Viberu

Sport

NBA: Može li neko da zaustavi LeBrona?

Očekivalo bi se posle dve uzastopne titule da pritisak na Majami Hit bude manji, ali se čini da je on iz sezone u sezonu sve veći na tim snova sa Floride. LeBron Džejms, Dvejn Vejd i Kris Boš, uz dva zvučna pojačanja žele da nastave niz i stignu do četvrtog finala zaredom. Može li neko da ih zaustavi?

U igri je nekoliko timova koji su uvereni da su sposobni to da učine, na Istoku se u prvi plan vraćaju Čikago Bulsi sa oporavljenim, i čini se boljim nego pre, Derikom Rouzom. Indijana Pejersi zadržali su svoj moćni sastav, koji bi trebalo da dobije novu dimenziju povratkom na teren Denija Grejndžera, a među glavnim favoritima tu su sada i Bruklin Netsi, 'osveženi' legendama ove igre Kevinom Garnetom i Polom Pirsom.

Na Zapadu takođe se nije mnogo promenila slika, Oklahoma Siti Tander je prvi među jednakima sa Kevinom Durentom, ali bez Rasela Vestbruka bar još neko vreme. San Antonio Sparsi teško da će da budu nešto lošiji nego prethodnih sezona, a najviše bi u odnosu na prošlu godinu trebalo da očekujemo od Los Anđeles Klipersa, koji su odlučili da "Lob siti" zamene sa više pobeda. Ne smeju se zaboraviti ni Hjuston Rokitsi koji imaju jedan od najboljih tandema lige, Džejms Harden-Dvajt Hauard.

Pored borbe za plej-of i naravno titulu, biće interesantno videti i koji će se timovi izdvojiti po lošem skoru, a koji će biti svojevrsna 'nagrada' jer će im doneti najviše šansi da na sledećem draftu biraju prvi. Razlog je naravno samo jedan, Kanađanin Endrju Vigins,momak čiji ulazak u NBA svi već porede sa dolaskom LeBrona Džejmsa pre desetak godina.

Aleksa Gutović utorak 29.10. 09:30 Komentara: 40

Svi gledaju u Soči, ali žele i Kristalne globuse

Poslednji vikend oktobra rezervisan je za početak nove sezone u Svetskom kupu u alpskom skijanju, a tradicionalno ona se otvara veleslalomima u austrijskom Zeldenu. Titule u novoj sezoni brane Slovenka Tina Maze i Austrijanac Marsel Hiršer, koje će svi želeti da skinu sa trona, ali će, ipak, ove sezone Svetski kup biti u drugom planu. Razlog za to su Zimske olimpijske igre u Sočiju, za koje svi skijaši tempiraju formu...

Sportska redakcija B92 subota 26.10. 00:24 Komentara: 5

Preti li Mančester Junajtedu novi sunovrat?

Možda nije fer prema Dejvidu Mojsu jer je prošlo tek nekoliko meseci kako je nasledio Aleksa Fergusona, ali gledajući igre i rezultate Mančester Junajteda u prethodna dva meseca, postavlja se pitanje da li je na Old Trafordu nastupila nova post-bazbijeva era?

Legendarni ser Aleksandar Metju 'Met' Bazbi bio je preteča novije legende ser Aleksa Fergusona.

On je postao trener Junajteda u oktobru 1945. godine, podigao klub iz pepela rata, preživeo minhensku tragediju, te tokom 24 godina na klupi "Crvenih đavola" ostvario više od 550 pobeda osvojivši pet titula, dva kupa i trofej šampiona Evrope 1968. godine.

Saša Ozmo četvrtak 24.10. 10:30 Komentara: 49

Mogu li Arsenal, Roma, Atletiko da opstanu do kraja?

Dvonedeljna reprezentativna pauza je okončana, pa je vreme za nastavak borbe u elitnim evropskim fudbalskim ligama.

Uvodna dva meseca su donela nekoliko iznenađenja, ali i pokazala od koga šta možemo da očekujemo u nastavku sezone, a nakon što su okonačne kvalifikacije za Svetsko prvenstvo, sada kreće i konkretna borba za klupske trofeje.

Sportska redakcija B92 vam je priredila kratak presek prethodnih 7-8 kola u Premijer ligi, Bundesligi, Seriji A i Primeri, izdvojili smo klubove i pojedince koji su obeležili početak sezone, te ključne detalje.

Vladimir Novaković petak 18.10. 18:00 Komentara: 40

Vladimir Radmanović – dragulj bez punog sjaja

Vest o njegovom povlačenju, doduše još ne definitivnom i zvaničnom, nije izazvala veliku medijsku pažnju. Zadržala se kratko u naslovnim delovima sportskih portala, a nije mnogo više prostora zavredila ni u štampi i na televiziji. Paradoksalno, reč je o odlasku iz košarke verovatno najtalentovanijeg igrača kojeg je Srbija dala u prethodnih 15 godina – Vladimiru Radmanoviću, koji u novembru puni 33 godine.

Saša Ozmo sreda 16.10. 09:30 Komentara: 103

Eks-Ju i Mundijal: Gde su oni, a gde smo mi?

U narednih sedam dana okončaće se borba za plasman na Svetsko prvenstvo 2014. godine u Brazilu, a među putnicima sigurno neće biti reprezentacije Srbije.

Sa druge strane, četiri od preostalih pet bivših jugoslovenskih republika ima realne šanse da se nađe na Mundijalu u Južnoj Americi.

Bosna i Hercegovina je najbliža istorijskom plasmanu, i to direktnom putu u Brazil, Hrvatska je obezbedila baraž, dok su blizu njega Crna Gora i Slovenija.

Samo Makedonija nema nikakve šanse, kao i Srbija, a obe selekcije su se borile u istoj grupi, uz Hrvatsku.

Svega 11 bodova, tačnije tri pobede u devet mečeva u grupi sa Belgijom, Hrvatskom, Makedonijom, Škotskom i Velsom je i pored toga daleko od minimalno očekivanog.

Ko je zapravo stranac u srpskoj košarci?

Ko su tačno stranci u srpskoj košarci pitanje je na koje u ovom trenutku niko nema siguran odgovor. Košarkaški savez Srbije skoro godinu dana ima jednu definiciju stranaca, a tek nedavno se pojavila informacija da je član Pravilnika diskriminatoran, pa tako i neustavan, što je utvrdilo Ministarstvo omladine i sporta. Vladajuće telo srpske košarke najavilo je žalbu, Ministarstvo da će pokušati da se nađe rešenje, ali to ne garantuje brzo razjašnjenje pravila, već naprotiv...

Tema: ENDESA dokaz da srpska košarka slabi

Srbija odavno više nije ‘zemlja košarke’ barem što se tiče vrhunskih evropskih igrača, a dokaz za to je i španska ENDESA liga. Nekada su Đorđević, Bodiroga, Tomašević, Savić i Gurović bili samo predvodnici naše kolonije u najjačoj ligi Evrope, a u sezoni koja počinje 12. oktobra Srbija će imati samo pet predstavnika.

Sportska redakcija B92 ponedeljak 7.10. 20:21 Komentara: 70

Počinje nikad jača ABA, Partizan i Zvezda favoriti

Čekanje je okončano, napokon smo dočekali početak 13. izdanja regionalne ABA lige, mnogi kažu najjače do sada. Trofej brani Partizan, za godinu dana iskusniji i pojačan Tarenzom Kinsijem, ali oslabljen odlaskom Lučića i povredom Bertansa. Najozbiljniji izazivač ponovo će biti Crvena zvezda, prošlogodišnji vicešampion, koja je dovela ozbiljna pojačanja i zadržala je nekoliko igrača iz prethodne sezone.

Uz beogradske ‘večite’, kandidati za plasman na fajnal-for su Cibona i Cedevita, a šansu iz prikrajka vrebaće Budućnost i Radnički.Publici u Srbiji posebno će biti zanimljivo da vidi kako će se mladi tim Mega Vizure snaći na višem nivou takmičenja.

Aleksa Gutović petak 4.10. 11:01 Komentara: 72

Odlazak najboljeg u istoriji

Mnogi su mislili da Sebastijan Leb još dugo neće odvozati svoj poslednji reli, ali je taj dan došao mnogo ranije nego što su svi očekivali. Francuski vozač još prošle godine je najavio povlačenje, ali ono dolazi tek ovog vikenda, posle Relija Francuske. To će za Leba biti 168. reli u karijeri, a kraj jedne ere dolazi posle sjajnih 78 pobeda i neverovatnih devet titula. Nove uspehe najbolji automobilista u istoriji potražiće na drugom terenu, i drum zameniti stazom...

Jelena Trajković četvrtak 3.10. 12:06 Komentara: 21

Evropska bronza najava olimpijskog zlata?

Iako do Olimpijskih igara u Rio de Žaneiru imaju još tri godine, Srbija već može da planira jednu medalju.

Retko koja selekcija bezbolno izvede smenu generacija u samo dve godine, između dva velika takmičenja, kao što je to uradila Srbija u odbojci između Evropskog prvenstva u Češkoj i Austriji 2011. i nedavnog u Danskoj i Poljskoj.

Više nismo šampioni Evrope, ali imamo tim koji garantuje velike rezultate u narednih desetak godina. Sa Aleksandrom Atanasijevićem, Srećkom Lisincem, Nikolom Jovovićem i ostalim momcima koji su tek osetili ukus odbojkaške elite, naredno Svetsko i Evropsko prvenstvo možemo dočekati sa samo jednim ciljem, plasmanom u finale.

Međutim, iako će srpski odbojkaši biti među favoritima na tim takmičenjima, ona će ipak predstavljati naredne korake sticanja iskustva koje bi svoj vrhunac trebalo da doživi upravo u Riju 2016. godine.

Na severu Evrope osvojena je bronza, da li je ona najava olimpijskog zlata?