Igor Andrejev

Počeo je profesionalno da se bavi tenisom sa 19 godina. Te 2002. je osvojio tri ‘fjučersa’ i napredovao preko 700 mesta na listi. Sve do finiša naredne sezone vredno je sakupljao poene na manjim turnirima i posle dva uzastopna finala u Finskoj (Helsinki i Tampere) došao je do prvih 100. Debi na ATP turu odigrao je bravurozno, bez straha. Eliminisao je na startu turnira u Bukureštu prvog nosioca Nikolaja Davidenka sa 7:5, 6:7, 6:0. Očekivano je bilo da momak koji debituje posustane posle izjednačenja u setovima, takav epilog videli smo mnogo puta u susretima gde je razlika u kvalitetu velika. Ali, dogodilo se suprotno, Andrejev je zaigrao još bolje i nije prepustio Davidenku nijedan gem do kraja. U drugoj rundi je ispao od Akasausa, a stepenik više otišao je na nadmetanju u Moskvi, gde ga je u četvrtfinalnom dvoboju eliminisao Pol-Anri Matje – 2:6, 6:3, 7:5.

U 2004. godini je iz 28 duela izašao kao pobednik, završio je godinu u Top 50 i igrao dva finala. U Gštadu je pobedio dva solidna šljakaša Alberta Kostu i Rubena Ramiresa Hidalga, ali je Rodžer Federer bio bolji u finalu – 6:2, 6:3, 5:7, 6:3. U bici za trofej u Bukureštu ubedljivo ga je dobio Hose Akasuso – 6:3, 6:0. Na Rolan Garosu je izbacio četvrtog nosioca Huana Karlosa Ferera maksimalnim rezultatom, a u osmini finala je poražen od budućeg šampiona Gastona Gaudija.

U aprilu 2005. godine u Valensiji Andrejev je došao do prve ATP titule. Pobedio je čak četvoricu Španaca, uključujući Rafaela Nadala i u finalu Davida Ferera. Plasirao se u četvrtfinale u Nju Hejvnu, a u završnici sezone osvojio je još dva takmičenja. Dobru uvertiru stvorio je u Bukureštu, gde je izbacio desetog igrača sveta Marijana Puertu i izgubio u finalu od Florana Sere. Zatim je trijumfovao u Palermu, pošto je pobedio Filipa Volandrija sa 0:6, 6:1, 6:3. Samo dve nedelje kasnije bio je šampion u Moskvi, svom rodnom gradu. U finalu je savladao Nikolasa Kifera.

Promenljivo je započeo narednu godinu, a onda je u aprilu povredio koleno i nije nastupao do kraja oktobra. To je bio veliki hendikep, pogotovo zato što je propustio najveći deo sezone na šljaci, gde obično ostvaruje najbolje rezultate i uzima najviše bodova.

Nije uspeo da se vrati u takmičarski ritam sve do Rolan Garosa prošle godine, koji je predstavljao tačku preokreta i podlogu za novi uspon Andrejeva. Došao je u Pariz kao 125. igrač na listi, a eliminisao je Rodika, Masua, Matjea i Bagdatisa i poklekao tek u četvrtfinalu protiv Novaka Đokovića. Zatim je igrao polufinale u Gštadu i ubrzo se približio širem vrhu.

Igor Andrejev kombinuje napadački i odbrambeni stil igre. On je vrlo talentovan teniser i Rusi su polagali velike nade u njega dok je bio mlad. Tada je više voleo ofanzivnu igru i pokušavao je non-stop da kontroliše poen i da pravi ‘vinere’ ravnim udarcima i iz bekhenda i iz forhenda. To nije bilo tako delotvorno jer Andrejev je veoma nestrpljiv i lako uđe u seriju grešaka kada ne pogađa ono što je zamislio. Zbog toga Rus menja pristup igri i postaje malo strpljiviji, duže gradi poen, a neretko se odlučuje i za skroz defanzivnu taktiku. Kada traju dugi poeni, radije ostaje u igru udarajući spin nego slajs. Forhend mu je najkvalitetniji udarac, njime diktira ritam i pravi direktne poene. Dosta problema zadaje rivalima top-spinom iz forhenda, koji je njegov zaštitini znak i daje mu prednost pri vetrovitim uslovima za igru. Preferira forhend dijagonalu i nije mu strano da tim udarcem napadne odmah iz riterna, pogotovo na drugi servis rivala. Nije naročito dobar na mreži, a procentualno osvaja približno isti broj poena i posle prvog i posle drugog servisa.