Huan Karlos Ferero

Već u 1999. godini, drugoj profesionalnoj sezoni, napravio je veliki uspeh i napredovao za čak 302 pozicije na listi. Na ATP debiju u Kazablanci plasirao se u polufinale, a u Maljorci je pobedom nad tada 11. igračem planete Aleksom Korečom došao do prve titule u karijeri. ATP ga je proglasio ’novajlijom godine’, a uz Safina i Hjuita, bio je jedini tinejdžer koji je pobedio na turniru višeg ranga.

Sledeću godinu započeo je odlično, na sedam od prvih trinaest nadmetanja na kojima je učestvovao plasirao se u četvrtfinale ili dalje, a igrao je dva finala – u Dubaiju i Barseloni i došao nadomak Top 10.

Posle pobede nad Feliksom Mantiljom u finalu Eštorila Ferero je prvi put zakoračio u prvih 10, a prethodno je bio najbolji i u Dubaiju (beton). Te sezone je odigrao još dva finala i iz oba izašao kao pobednik posle pet setova. U Barseloni je savladao Karlosa Moju 4:6, 7:5, 3:6, 6:3, 7:5, iako je rival imao sedam brejk prilika više (24:17) i ukupno dobio više poena (182:181). Do tada najvredniju titulu uzeo je već početkom maja, kada je u borbi za trofej u Rimu bio bolji od Guge Kuertena, tada lidera na ATP listi – 3:6, 6:1, 2:6, 6:4, 6:2. Meč je trajao nešto više od tri sata. Brazilac mu se revanširao u polufinalu Rolan Garosa, ali Ferero je već tada bio četvrti teniser na ATP lestvici.

Nešto slabiji prvi deo 2002. godine koštao je Ferera ispadanja iz prvih 10, ali se kvalitetnim partijama ubrzo vratio i u Top 5. Trijumfovao je u Monte Karlu i Hong Kongu (beton), stigao je do finala Rolan Garosa, kao i Masters kupa, gde je u pet setova poražen od Lejtona Hjuita, iako je anulirao vođstvo protivnika od 2:0 u setovima i poveo sa 3:1 u petom.

U 2003. godini Ferero je osvojio četiri titule, uključujući i Rolan Garos, gde je u finalu lako i ubedljivo dobio Martina Verkerka – 6:1, 6:3, 6:2. Izgubio je sve skupa tri seta na turniru, dva od Gonsalesa i jedan of Henmana. Odbranio je pobedu u Monte Karlu i trijumfovao u Valensiji i Madridu (beton). Te godine je došao do finala US opena, Rodik ga je nadigrao (6:3, 7:6, 6:3), ali je Španac i pored toga zaposeo presto odmah nakon njujorškog Gren slema. U polufinalu je izbacio Agasija, a u prethodnoj rundi Hjuita i očigledno je da je Ferero tada proživljavao svoje zvezdane dane. Postao je prvi igrač posle Ivana Lendla koji je u istoj sezoni zabeležio više od trideset pobeda i na betonu i na šljaci i zaslužio je da oseti kako je biti prvi na svetu.

Usledio je lagani pad u narednoj sezoni, iako je Ferero dobro startovao – polufinalom na Australijen openu. Potom se dogodilo veliko razočaranje i poraz od Igora Andrejeva u drugoj rundi Rolan Garosa.U prvom delu sezone mučio se sa boginjama, a kasnije je imao nevolje sa rebrima i ručnim zglobom. Od Vimbldona pa nadalje Ferero nije dobio dva meča u nizu, a posledica je bila ispadanje iz Top 30.

Od te godine Ferero postaje respektabilan teniser, koji se kreće između 15. i 30. mesta na listi, ali ništa više od toga. Nije bio sposoban da ponovo igra vanserijski u kontinuitetu, što ga je u poslednjih pet godina svrstalo u prosečne tenisere koji tek povremeno naprave neki ozibljniji rezultat. Najbolji dokaz tome jeste što od 2003. nije osvojio nijednu titulu, a učestvovao je u šest finala. U Sinsinatiju 2006. godine eliminisao je trojicu igrača iz Top 10 (Blejka, Nadala i Robreda), ali je Rodik ipak uzeo titulu pobedivši ga sa 6:3, 6:4.

Huan Karlos Ferero je vrlo brz teniser koji forsira agresivnu igru sa osnovne linije. Iako je najbolje rezultate beležio na šljaci, u nekoliko intervjua je izjavio da najviše voli da igra na betonu. Na sva četiri Gren slema plasirao se makar u četvrtfinale, što znači da Ferero ipak nije klasičan šljakaš kakvim ga mnogi smatraju. Mogućnost da se prilagodi svakoj vrsti podloge potiče iz njegovog ofanzivnog stila igre. Većina šljakaša igra odbrambeni tenis i na toj vrsti podloge lopte su najsporije i lakše ih je stići. Ferero ipak ima neke odlike šljakaša, pošto mu je omiljeni udarac forhend. Voli da se ’izvlači’ na njega, udara uglavnom ravno i loptice mu imaju veliko ubrzanje. Nije beležio još bolje rezultate na ostalim terenima pre svega zbog nešto slabije psihičke spreme, ali i nedostatka varijacija pri početnom udarcu. Servira najviše po centralnoj liniji i primetno je da retko menja taktiku u zavisnosti od protivnika. Ferero igra svoju igru, pa šta bude. U kasnoj fazi karijere popravio je volej, ali to neće biti toliko značajno za turnir u Parizu.