Dvadeseti deo: Promaja

A samo da su držali prozore zatvorene...

Međutim, kako sam pod konstantnom „paljbom“ onih naših „cool“ Bečlija (još ako žive duže od 7 godina u ovom gradu, pa i Vuk Karadžić je nepismenjak za njih!) koji tvrde da ovde nema EURO 2008 već da se samo Mocart sluša i svira, kako su svi ovde vrhunski poznavaoci fudbala, da navijaći dolaze sa dvogledima na stadion i u toaletama (fuj zastave i buka, to je tako ne bečki), kako nema lepih i zgodnih devojaka već samo biznismenki i biznismena kao što su naši „bečki dečaci“ (koji su tolike bečlije da sad dok čitaju tekst viču:“Franci budi dobar, inače niks ići kod deda Milosava u Mrčajevci, javol?!“).

Pa smetam i komšijama, koji tvrde kako njihovi „Vatreni“ nikada ni mrava ne bi zgazili niti su vikali to što su vikali, a još manje su za dom spremni, te da ih mrzim jer su oni svi hipici koji bosi skaču po travi, a ta UEFA je stala na moju stranu i ona je izmislila sve..i kod nje se „osjeća taj blagi prezir prema svemu što stiže iz naše domovine“ ...A o „onima“ iz komšiluka, mog „omiljenog kluba najdražih boja“, o njima ne treba trošiti ni reči. Postao sam krivac što ni u jednom sportu u kojem se zahteva upotreba i nekih sportskih veština (košarka i vaterpolo), nemaju uspeha. Država i ja, naravno. Sada će umesto „Zvezda, Srbija- nikad Jugoslavija“ početi da viču „Zvezda, Tanzanija- nikada Srbija“..

Zato sam doneo odluku. Neću da pišem...o „ludnici“ koju su napravili španski navijači sa Manolom na čelu (jer on ne postoji)...o fešti sa duvačkom sekcijom (ne nije Boban Marković i sin mu) koje je terala sve nas, tamo pristune, da urlamo (to je zabranjeno u Beč, izvinjavam se gosn. Martinu) i đuskamo..da nam se priključuju i ruski navijači i navijačice (one tek nepostoje, jer su Ruje muškarčine!) koje su samo slikale sa „toreadorima“ i više pozirale za Playboy (samo obučene naravno, mada je i to diskutabilno)...nismo đuskali „ples“ pod Manolovom dirigentskom palicom da kad stane muzika svi čučnemo, samim tim ni „Elvisi“ from Espania, nisu krivili vratove ne bi li pronašli što bolje „mesto“ sa kojeg bi videli „šta se krije“ u ruskim minićima.

Ruski navijači koji kao da su iz stripa izašli sa nekim sačuvaj me Bože, šapkama i mandolinama bez žica..taman posla da su pijani...da su se i jedni i drugi grlili i pevali..nikako veselje samo blaziranost „domordaca“ je dozvoljena u Beču..još manje Španaca golih do pojasa (ovo moju ženu, ali i sve ostale žene najviše zanima) koji izgledaju kao Havijer Bardem i tako su građeni igraju flamenko i tango sa Španjolkama i Ruskinjama...Rujke koje samo mašu rukama i viču „davaj, davaj“ za sve što im kelner ponudi („Evo gospodine imamo i cijanid, hoćete li? Davaj, davaj..!“)..neću da vam pišem kako je veći broj navijača grupno krenuo na stadion metroom i da se pod bečkom zemljom pravio „zemljotres“ od vibracija i navijanja..neću jer niti postoji bečki metro, još manje Austrija ili EURO 2008 u njoj, Španci takođe. Rusi, šta to beše (jaoj, pa ko ce, onda, nas od EU i SAD da brani, ah da pa ni oni ne postoje)?..neću o tome da vam pišem jer to ne postoji..Ustvari, ne postoji ništa.

Samo promaja, naravno.