Nemanjićke terme srpske svete gore

Ovčarsko-kablarska klisura bila je banjski i verski centar još u srednjem veku. O toplim kupkama u ovom kraju u 17. veku pisao Evlija Čelebija.

Piše: B. Subašić

Izvor: novosti.rs

Srpska sveta gora u Ovčarsko-kablarskoj klisuri bila je banjski centar još u srednjem veku - zabeležio je čuveni putopisac Evlija Čelebija. On je 1662. ostao zapanjen pred masom ljudi koja je uživala u toplim kupkama na platou pod visokim dramatičnim liticama Ovčara i Kablara.

Na mestu današnje male Ovčar Banje pod manastirom Blagoveštenjem, srednjovekovni putnik je našao "selo od hiljadu kuća, sa sedam manastira i nekoliko dućana". Sa divljenjem opisuje turistički centar iz "doba kraljeva", kako je nazivao vreme procvata nemanjićke Srbije.

- U blizini ovog velikog naselja u planinama bogatim drvećem nalaze se kupke sela Banje. Još u doba kraljeva na ovoj lekovitoj vodi podignute su veličanstvene visoke kupole, veliki bazeni, mnogobrojni hladnjaci, gostoprimnice i svlačionice. Tu se godišnje u doba lubenica sakupi četrdeset do pedeset hiljada duša, održavaju se panađuri i trguje se. To je veličanstveno izletište i mesto za uživanje - zapisao je Čelebija.

Ovčarsko-kablarska klisura opčinila je 1860. i velikog putnika Feliksa Kanica: "I Srbija ima svoj Monferato i svoj Atos. U dubokoj klisuri između Kablara i Ovčara leže na obe obale reke po četiri manastira, sa svojim pričama o nekadašnjim čudima".

- Na samoj Moravi postoje dve banje, na desnoj obali ovčarska manastira Sretenja, a na levoj kablarska manastira Blagoveštenja. Ovo su vrela najlekovitije vode u našoj domovini za reumatizam. Uobičajeno je još da se na dan Svetog Ilije 20. jula (2. avgusta) skupi po nekoliko hiljada duša na saboru ove banje, što se pretvara u pravi panađur - izveštava krajem 19. veka episkop žički Sava Dečanac.

foto: Vladimir Mijailoviæ / Wikimedia Commons

Topli izvori Ovčara i Kablara bili su i u praistoriji i antici čuveni kao blagotvorni, o čemu svedoče pronalasci žrtvenih figurica koje su zahvalni bolesnici posvećivali božanstvima planina i voda. Predanje kaže da je knez Stracimir, brat velikog župana Stefana Nemanje, posle osnivanja Čačka na silnim liticama kanjona Zapadne Morave utemeljio prvi manastir. Ubrzo su klisuru naselili najveći mistici pravoslavlja, isihasti, koji su živeli u isposnicama posvećeni tihovanju i prepisivanju i ukrašavanju knjiga koje su atoskoj Svetoj gori donele svetsku slavu.

Njihove isposnice u planinskim masivima i danas se mogu videti kraj drevnih monaških staza koje su izvrsno obeležene zahvaljujući planinarima čačanskog kluba Kablar i rendžerima. Hodočasnici i ljubitelji prirode nastavljaju milenijumsku tradiciju i posle obilaska visija srpske svete gore i njenih čuda obično uživaju u bazenu s toplom vodom u Ovčar Banji.

Oni koji ostaju duže u Ovčar Banji prenoćište mogu da nađu u hotelu, planinarskim domovima i privatnom smeštaju, a do svih manastira se može stići i automobilom, osim do kapelice Savine vode, na mestu gde je po predanju tihovao Sveti Sava. Ipak, jedino pravo hodočašće i doživljaj lepote klisure pruža obilazak Ovčara i Kablara planinskim stazama.

ŽENE SVETOGORKE

Pejzaži Ovčarsko-kablarske klisure neobično podsećaju na svetogorsku pustinju na Atosu. Zato su se ovde u 14. i 15. veku u velikom broju doseljavali svetogorski pustinjaci sklanjajući se od katalonske, a zatim osmanske najezde. O vezama sa Svetom gorom s Atosa svedoči i hilandarski tipik po kome i danas žive monasi manastira Preobraženja. Za razliku od Atosa, ovde ima i ženskih manastira, a žene ih posećuju u velikom broju.

META NAPADAČA

NA stenama uskog procepa koje je Zapadna Morava probila između masiva Ovčara i Kablara, nekada se nalazio veliki broj manastirčića i skitova, od kojih je danas preostalo devet. Od ulaska u klisuru iz pravca Čačka s leve strane puta nižu se Vavedenje, Jovanje, Uspenje, Nikolje, Blagoveštenje i Ilinje. S desne strane nalaze se Preobraženje, Sretenje, Vaznesenje i Sveta Trojica.

Manastiri srpske svete gore bili su žarišta pobuna protiv Turaka, a u tada besputnoj klisuri i njenim pećinama skloništa zbegova. Zato su ove svetinje palile i uništavale mnoge vojske, od osmanskih askera do nemačkog "Luftvaea", koji ih je 1941. bombardovao.

- Nećemo pogrešiti ako kažemo da je srpska sveta gora okađena tamjanom uz usrdne danonoćne molitve podvižnika-kaluđera za spas i slobodu srpskog naroda. Sva ona napojena je suzama stradalnika i orošena svetom krvlju mučenika i neznanih junaka-boraca za krst časni i slobodu zlatnu - zapisao je arhimandrit Jovan Radosavljević.