Evora, Portugalija: Osvajači su ovde ostavljali bogatstvo

Evora, u središtu Portugalije, zbog burne prošlosti je postala grad-muzej. Živopisno mesto se posebno izdvaja po specifičnoj arhitekturi, uskim ulicama i monumentalnim zidinama

Prelepi krajolici, brda na kojima je najviše vinograda, sunce i vazduh koji opija. Portugalska regija Alentejo. U njenom središtu, u njenom srcu je Evora, grad-muzej, varoš koju su osvajali i Rimljani i Mauri, ali koji je kao osvajači nisu rušili, već su u njoj ostavljali bogatstvo. Posebno Mauri, sa velikim uticajem na arhitekturu.

Evora je gradić sa oko 50.000 stanovnika. Smešten je na jednom od brdašca ove portugalske regije, okružen zidinama. Do njega se iz Lisabona može stići modernim autoputem, ali je naš vodič predložio da ovde doputujemo vozom. I, bio je u pravu. Slike koje su se mogle videti kroz prozor voza, pri brzini od oko 160 km na sat, bile su idilične: nepregledna prostranstva pašnjaka, malena sela, plantaže raznovrsnog voća, uređene železničke stanice, ljudi skromno obučeni, ali veseli i pričljivi. Sa nekim našim saputnicama su začas, u vozu, uspostavili komunikaciju. Obostrano nepoznavanje jezika im uopšte nije predstavljalo prepreku.

Za arhitekturu Evore se tvrdi da je prelepa. I, zaista: kuće su okrečene u belo, ali su im ivice u sivoj ili najčešće u žuto-krem boji, ukrašene azulejo pločicama. Gotovo da nema kuće bez malih balkona sa kovanim gvozdenim ogradama. Neke od ulica su popločane žućkastim kamenjem. Ima i ulica koje su toliko strme i uske da automobil u njima jedva prođe. Mora biti da su Portugalci, posebno ovde u Evori, zbog toga prilično vični u vožnji. Baš zbog takvih građevina, koje su ništa drugo do tragovi Maura, Unesko je 1986. godine Evoru proglasio gradom-muzejom i stavio je pod svoju zaštitu.

Kad iz jedne strme ulice prođete kroz gradska vrata, stižete na glavni trg Praka do Giraldo. Kao što je Evora srce regije Alentejo, tako je ovaj trg srce Evore. Lep, dopadljiv, prostran, sa građevinama specifične arhitekture, fontanama, kafićima, poslastičarnicama i, naravno, sa mnoštvom prodavnica suvenira i druge robe. Sa ovog trga kreću brojne male ulice u kojima su oniske kuće za stanovanje, prodavnice i kafići. Ispred nekih su table na kojima se reklamira čuvena fado muzika. Naravno, mesto u restoranu treba rezervisati, jer kad padne noć i kad Portugalci, ali i turisti krenu da uživaju u ovoj muzici, možete samo da stojite na ulici i da žalite što niste u epicentru dešavanja.

Na glavnom trgu u Evori je i renesansna crkva iz 16. veka ispred koje se, kako su nam objasnili u lokalnom Turističkom birou, okupljaju vremešni meštani, ne bi li se videli sa prijateljima, proćaskali o svadodnevnici, posebno o političkim zbivanjima. I Portugalci su živo zainteresovani za politička događanja. Oni jesu veseli i pozitivnog duha, ali žive prilično skromno. Velika je nezaposlenost, teško se dolazi do stana, skupe su i komunalije... Plato ispred crkve i glavni gradski trg je mesto okupljanja i mladih, ali i "zborno" mesto turističkih grupa. Ovde ćete videti i kočije sa kočijašem u portugalskoj odori. Oni koji se vozaju kočijama po uskim ulicama su, naravno, turisti.

U crkvi svetog Franje je i Kapela od kostiju, takođe jedna od turističkih atrakcija Evore. Mnogi je posete iz znatiželje, ali se u njoj ne zadržavaju previše. Jer, to je zapravo spomenik ljudskoj smrtnosti. Reč je o kapeli na čijim zidovima su ljudske kosti, tako da je ceo prizor i zastrašujući i sablasan. Baš kao i poruka koja je iznad vrata kapele i koja prevedena sa portugalskog glasi: "Mi, kosti koje smo ovde, čekamo vaše kosti..."

Iz tog sivila i polumraka crkve svetog Franje, iz okruženja morbidnih zidova treba krenuti ka parkovima ovog grada. Jedan od njih je Jurdim publiko, malo niže od Kapele kostiju. Jednim delom je smešten na vrhu srednjovekovnih zidina koje okružuju grad. U njemu ćete stalno zateći radnike koji zalivaju cveće, kose travu, oblikuju grmove zelenog rastinja. U nekom od kafića možete da popijete portugalsku kafu. Kakvog je ukusa? Nije, naravno, kao naša, ali nije ni neukusna. Naprotiv, dobro dođe za okrepljenje posle šetnje strmim ulicama. Za pohvalu je i što u parku ima javnih česama sa pitkom vodom.

Tu, u parku Jardim publiko su i ostaci palate Dom Manuela. Prema legendi, baš na tom mestu je slavni Vasko da Gama od Dom Manuela dobio novac za svoje čuveno putovanje na kojem je otkrio morski put za Indiju. Posle je, baš zbog tog otkrića, promenio istoriju i Portugalije i celog sveta. U parku je i omanje jezero u kojem plivaju patke i kornjače. Oni koji su iz Lisabona poneli sendviče, a glad zbog šetnje brzo stiže, iskoristili su slobodne klupe u parku, ali i potpunu tišinu da na miru pojedu svoje sledovanje. Voda sa javne česme bila je sasvim ukusna i besplatna.

Rade Delibašić, naš vodič iz agencije "Putnik", ističe da u ovom gradu svakako treba videti i impresivnu gotsku katedralu. Prema predanju, njena gradnja započela je 1186. godine, dve decenije pošto su se Portugalci iz ovog dela zemlje ratosiljali Maura. Dva njena tornja služila su za odbranu grada. Ima Evora i svoj rimski hram. Templo Romano potiče iz prvog veka, i važi za najočuvaniji rimski hram u Portugaliji. U vreme inkvizije, sve do 1870. godine, korišćen je kao mesto za izvršenje smrtne kazne. U njemu su dobro očuvani korintski subovi, a ispred je Dijanin vrt u kojem je jedan od mnogobrojnih spomenika znamenitih ličnosti ovog mesta. Prelep je i vidikovac sa kojeg pogled puca na belo-žute kuće i na nepregledna zelena prostranstva iza njih. U daljini, kao kakvi večni stražari, su šumovita brda, uvale, vinogradi i masline.

Svaka ulica, kuća, gotovo svaka stopa u Evori je deo njegove burne i izuzetno bogate istorije. Osvajači su je želeli i imali, ali je nisu rušili.

- To je nešto najvrednije za naše mesto - smatra Rikardo Pereira, lokalni turistički vodič.- Niko nije bio srećan kad su ovde vladali Rimljani, a od osmog veka i Mauri, ali su posebno ovi drugi imali snažan uticaj na izgled našeg grada. Ne samo na arhitekturu, već i na kulturu življenja, na ishranu... Kad se mesto oslobodilo Maura, krenulo je svojim putem, negujući svoju kulturu. Ipak, obrisi arhitekture iz vremena Maura su i danas itekako vidljivi.

Kako se približavalo veče, život u Evori se lagano selio u uske, krivudave ulice ili u restorane. Sem kad nije turistička sezona, ovde se na počinak odlazi dovoljno rano da bi se odmorilo za naredni dan.

Iz nekog od restorana dopirao je miris portugalske kuhinje. Bio je pomešan sa mirisom patine ovog simpatičnog gradića...

Ništa bez supe

Portugalija je poznata po raznim vrstama supa, pa će vam i u restoranima u Evori preporučiti da probate neku od njih. Probali smo gustu supu, i ruku na srce bila je sasvim dobra. Inače, bogat je meni u svakom ovdašnjem restoranu, sem ako ne želite brzu hranu.

Od onoga što možete da birate i što nije preterano začinjeno su piletina, riba, ali ćete u izlogu pojedinih restorana videti i pečeno prase! Poslužiće vas i zelenom salatom, jajetom, lukom, maslinama, krompirom. Naravno, portugalska vina su proklasna, a mera za uživanje je čaša-dve.

Legendarni petao

Napustiti Evoru, a ne kupiti neki od suvenira, pravi je greh. U uskim, krivudavim ulicama prodavnica suvenira je na pretek. U njima ima svega: magnetića, razglednica, oslikanih drvenih tacni, torbi, podmetača u obliku azulejo pločica, a pre svega decenijama popularnih portugalskih petlova. Ima ih u raznih veličinama i bojama, i mnogi mogu da posluže kao privezak za ključeve. Koliko smo videli, u našoj turističkoj grupi retko da neko nije kupio suvenir u obliku portugalskog petla.

izvor: novosti

foto: flickr.com/jiashiang; antpaniaqua; jiashiang; bjaglin; oliverlaumann