Kraljevina Butan – izolovano carstvo u nebesima

Da li ste ikada zamišljali o tome kako izgleda živeti u zemlji smeštenoj visoko u planinama Himalaja, odsečenoj od ostatka sveta tepihom oblaka koji magično obavija ovaj mističan narod?

Butan se graniči s Kinom na severu i Indijom na jugu, a strancima je dopušten pristup samo u određene delove države. Čak više od 80 posto države smešteno je iznad 2000 metara nadmorske visine.

Kroz Butan se proteže i najviši planinski vrh koji čovek još nije osvojio - Fangkhar Puensum. Ovaj vrh visok je čak 7541 metar, što je visina na kojoj inače lete avioni.

Zemlja podređena čoveku

U Butanu žive Ngalongi, Sharchopi i Lhotshampi. Sve tri grupe se nazivaju Drukpas, međutim, statistike pokazuju da je čak 50 odsto stanovništva iz susednog Nepala. Od 1988. Vlada sprovodi izraženu politiku kulturne asimilacije.

Ta politika, nazvana i "butanizacija", sastoji se u pojačanom insistiranju na osnovama na kojima počiva država prema "tsa wa sum" (jedinstvo tri elementa, kralj, vlada i kraljevina) i nametanja obaveze kulturne asimilacije tradicije Ngalonga, a sastoji se u naredbi preuzimanja kodeksa ponašanja vladajuće grupe, nošenja tradicionalne odeće Butanaca kao i proglašenje Ngalonga službenim jezikom.

Najveći grad je Thimphu sa 70.000 stanovnika, dok je drugi Phuntsholing sa svega 17.000 stanovnika. Kraljevina Butan ujedno je i jedina zemlja na svetu koja je odbacila sistem BDP-a, pa blagostanje meri po nacionalnoj sreći kao i po principima duhovnog, fizičkog, socijalnog i ekološkog zdravlja stanovnika i okoline. Ovo je samo dokaz kako je tamo čovek na prvom mestu, ispred politike i ekonomije.

Dok ceo svet vodi rat s ekonomskim pokazateljima, ekološkim katastrofama i devastacijom okoline, Kraljevina Butan brine se da čovek koji u njoj živi bude srećan.

Vlada je donela nekoliko zanimljivih odluka kojih se ne bi posramila ni jedna zapadna država.

Naime, Butan je odlučio kako će čak 60 odsto površine države zauvek ostati šume, a s druge strane, zabranio je i izvoz drva. Jedna od zanimljivosti je i dan za pešake, koji se dešava jednom mesečno, i tada niko u državi ne sme da koristi automobil. Ipak, iako je u potpunosti okrenut održivom razvoju, Butan je još uvek jedna od najsiromašnijih zemalja na svetu, gde čak četvrtina stanovnika preživljava s tek 1,25 američkih dolara dnevno, a njih čak 70 odsto živi bez električne energije.

Što videti u Butanu:

Thimphu

Buddha Point (Kuensel Phodang) je najveća statua Bude u zemlji. S tog mesta pruža se fantastičan pogled na grad i dolinu Thimphu. Posetite Changangkha Ihakhang – hram i samostansku školu osnovanu u 12. veku po izboru Lama Phajo Drugom Sfhigpo-a. Ako volite životinje i prirodu, svakako preporučujemo odlazak u mini zoološki vrt, Mitithang Takin, gde su smeštene retke životinje koje se mogu videti samo u Butanu, Nepalu i Burmi. Takin se nalazi na listi međunarodnih agencija za očuvanje ugroženih vrsta. Od muzeja, preporuka je da posetite muzej tekstila.

Punaka

Ako ćete putovati od Timpe do Punake, vozićete se kroz predivne pejzaže gde ćete moći da posetite tipična butanska sela. Na Dochu La prevoju koji je na oko 3000 metara, na vedar dan pruža se panoramski pogled na vrhove Himalaja pokrivene snegom po obroncima. Na putu se nalazi i hram koji datira iz 15. veka, a koji je posvećen božanskom čoveku - Lami Dukpi Kinleyu, koji je postao poznat po svojima moćima da blagoslovom pomaže ženama da zatrudne.

To je hodočasnička stanica za parove bez dece do koje se može doći jedino šetnjom kroz pirinčana polja. Takođe, trebalo bi organizovati i posetu Punaka Dzonku izgrađenom 1637. godine, koji je ujedno i najlepši hram u nekada glavnom gradu Butana.

Paro

Paro je grad koji zaista nudi pregršt aktivnosti. Svakako posetite bazni logor – Ramthangu, i planinarite do najpoznatijeg samostana u celom kraljevstvu na ivici strme litice. Pešačenje u Paru je nezaobilazno, a pešački put do hrama je zaista spektakularan. Iako iziskuje određenu količinu fizičke spremnosti. Za stanovnike Butana je poseta svetilištu jedna od obaveza koju će svaki budista barem jednom u životu ispuniti.

Postoji i mogućnost jahanja ponija, međutim, na njima možete doći samo do određenog dela. Razgledajte samostan iznutra i nakon toga se zaputite prema ruševinama Drukgyel Dzonga, koju je 1646.godine sagradio Zhabdrung Ngwang Namgyel.