Aerodromski skeneri otkrivaju intimu?

Slike koje vide aerodromski kontrolori nisu baš kao one sa duplerica Plejboja, ali su ipak dovoljno detaljne da otkrivaju intimu.

Izvor: Politika

Predsednik Obama je prihvatio ličnu odgovornost za propuste svih službi – od CIA do Stejt departmenta – koje su dovele do toga da je jedan operativac Al Kaide umalo srušio avion sa blizu 300 putnika i posadom 25. decembra iznad Detroita. Dosije o seriji onoga što je moralo da bude učinjeno, a nije, u skraćenoj verziji je stavljen na uvid javnosti, a predsednik je u isto vreme izdao seriju naredbi da se zakrpe rupe u sistemu za rano otkrivanje „opasnih ljudi” i pojačaju aerodromske kontrole.

Među najčešće pominjanim – i poslednjih dana najviše diskutovanim – merama jeste i masovna upotreba „telesnih skenera” u vazdušnim lukama kao mera da se spreči unošenje eksploziva u avione. Za ovo, kao i druga tehnološka unapređenja bezbednosnih kontrola, biće potrošena milijarda dolara.

Polazište je uverenje da bi 23-godišnji Nigerijac koji je 80 grama praškastog eksploziva prošvercovao zašivenog u gaće, a potom ga neuspešno aktivirao ubrizgavanjem kiseline, bio otkriven da je na na aerodromu u Amsterdamu prošao kroz jednu od tih mašina, koje tamo postoje, ali nisu korišćene za kontrolu putnika čije je odredište Amerika.

„Telesni skeneri” nisu inače novost: u upotrebi su još od oktobra 2008. U Americi ih je instalirano samo 40 na 19 aerodroma, dok ceo sistem ovdašnjeg civilnog vazduhoplovstva ima više od 2.000 linija za pregled putnika. Još od momenta kada je predočeno kako rade, predmet su velikih polemika, u kojima organizacije za zaštitu ljudskih prava tvrde da je reč o velikom ataku na privatnost. Eksperti, sa druge strane, tvrde da su neefikasni, te da je reč o nepotrebnom bacanju para.

Sporno je to što „telesno skeniranje” predstavlja u stvari „digitalno razgolićavanje”. Radio-talasi skenera prolaze kroz odeću, a na ekranu prikazuju detaljne konture tela, uključujući tu sve obline i genitalije, kako bi se otkrilo eventualno prisustvo sumnjivih predmeta koje ne registruju uobičajeni detektori za metal, poput praškastih ili tečnih eksploziva.

Slike koje vide aerodromski kontrolori nisu baš kao one sa duplerica „Plejboja”, ali su ipak dovoljno detaljne da otkrivaju intimu. Nekima to, kako pokazuju ovdašnje TV ankete, nimalo ne smeta, dok drugi nikako ne pristaju na „digitalno svlačenje”.

Zvanično se tvrdi da ove mašine nemaju mogućnost da slike skeniranih tela štampaju, skladište ili prosleđuju, kao i da su neupotrebljive za bilo šta drugo osim za bezbednosnu kontrolu. Ali na sajtu jedne organizacije za zaštitu ljudskih prava (www.prisonplanet.com) ubedljivo je pokazano kako se od „negativa” sa aerodromskog bodi skenera, na kojem su samo telesne konture jedne mlade žene, uz pomoć „fotošopa” začas dobiju detaljne fotografije visoke rezolucije – na kojima se sve vidi.

Eksperti ukazuju da ove mašine nisu baš pouzdane u otkrivanju materijala male gustine, praha, plastike, tečnosti – upravo one vrste koju je upotrebio u mladi terorista Al Kaide. A sem toga, znajući da postoji mogućnost da budu na ovaj način pregledani, oni će pronaći nove načine da ostvare svoj naum. Ili neke stare: „bodi skeneri” ne otkrivaju predmete skrivene u telesnim šupljinama, što je, kako se može videti i u vašingtonskom Muzeju špijunaže, trik često korišćen za krijumčarenje mikrofilmovanih dokumenata.

Da to može da bude uspešno, prošlog leta je uverljivo potvrdio terorista Abdula Asijeri, koji je sakrivši eksploziv sa detonatorom u rektumu uspeo da prođe dve aerodromske kontrole i da svoju „analnu” bombu aktivira u prisustvu mete, saudijskog princa Mohameda bin Najefa, koji je samo nekim čudom preživeo atentat. Uprkos tome, to je, kao, uostalom, i neuspela diverzija iznad Detroita, bila još jedna pobeda Al Kaide.

Na brige da bi telesno skeniranje, koje traje oko minut, zbog radijacije moglo da bude opasno po zdravlje, odgovara se da takve opasnosti nema i da je sa tog aspekta sve bezbedno. A što se narušavanja privatnosti tiče, poručuje se da je slikanje ipak manje intimno od pipanja. Oni koji odbiju da stanu ispred „telesnog skenera” moraće, naime, da prođu kroz detaljan fizički pregled koji se obavlja rukama (u tankim rukavicama).

Obamina administracija je već zatražila od drugih država da i one uvedu telesno skeniranje za putnike iz Amerike. Pored Amsterdama, to će biti urađeno i u Londonu i Rimu, mada se prenosi da su članice EU oko ovoga prilično podeljene.

Glavna poruka svih koji osporavaju široku primenu „aerodromskog svlačenja” (podsećajući pri tome i na fijasko „pufera”, mašina za otkrivanje tragove eksploziva) jeste da bezbednosni propusti nisu na aerodromima, koji su poslednja linija odbrane, nego u obaveštajnim službama. Terorizam se, poručuju, ne može zaustaviti, može se samo predupređivati.

Milan Mišić