Zadivljujući drveni mostovi Indije od živog korenja

Od juna do septembra, tokom sezone monsuna, potoci i reke počinju da bujaju, čineći prelazak preko njih nemogućim.

Planine Megalaja prvi su zaklon vlažnih monsunskih vetrova koji duvaju sa severa, iz Bengalskog zaliva, preko planina u Bangladešu.

Vetrovi se naglo uzdižu pri naletu na planinski zid, što izaziva tešku kondenzaciju i obilne padavine. Ove kiše pružaju dodatnu snagu ionako podivljalim rekama, stvarajući nove vodopade koji se slivaju s planinske strane.

U prošlosti je pleme Kasi gradilo mostove od bambusa kako bi prešlo preko moćnih vodenih tokova. Ali njihove strukture nisu mogle da izdrže snažne monsune. Slamali su se, pošto bi drvo istrulilo, ostavljajući pleme odsečenim od ostalih oblasti.

Pre oko 180 godina, međutim, predloženo je drugačije rešenje. Tanko korenje drveća ficus elastica (gumena smokva) usmeravano je izdubljenim palminim stablima prema sredini reke, koje je bilo mesto spajanja mosta. Korenje je nakon spajanja usmeravano ka suprotnoj obali reke, dodatno učvršćujući strukturu.

Za nastanak ovih mostova bilo je potrebno 15 do 20 godina, ali za razliku od tradicionalnih konstrukcija, vremenom bi postajali sve jači i nikada im nije bila potrebna popravka.

U poslednjih 25 godina, međutim, ova praksa polako izumire. Umesto godina i godina čekanja, graditelji danas koriste čelične kablove i moderne metode građenja. Foto: rajkumar1220/Flickr.com