Bez posmatrača na Prevlaci?

Mandat posmatračke misije UN ističe 15. oktobra i biće produžen dva meseca, nakon čega grupa od 27 posmatrača definitivno odlazi sa Prevlake.

Inicijativu za odlazak posmatrača dao je hrvatski ministar inostranih poslova Tonino Picula i po svemu sudeći inicijativa je naišla na dobar prijem. Kofi Anan odmah je reagovao ocenjujući da međunarodni posmatrači već do kraja godine mogu napustiti Hrvatsku. Ako Savet bezbednosti uvaži preporuku generalnog sekretara, biće to kraj sedmogodišnjeg boravka međunarodnih posmatrača kako na Prevlaci tako i u celoj Hrvatskoj.

Kofi Anan je u pismu Savetu bezbednosti ocenio da su Hrvatska i Jugoslavija pred rešenjem spora oko Prevlake predloživši da se mandat posmatračima UN na Prevlaci okonča do 15. decembra. Generalni sekretar je izrazio uverenje da će Hrvatska i Jugoslavija, odnosno Srbija i Crna Gora uspeti da prevladaju postojeće razlike u vezi sa Prevlakom za koju naglašava da već duže vreme predstavlja mirno i stabilno područje.

Pored ovog, ostavljena je i mogućnost da se posmatrači odu i pre isteka dva meseca ukoliko se tako dogovore pregovaračke strane, a Anan smatra da je na vidiku završetak još jednog poglavlja u burnoj novijoj istoriji Balkana i da su Hrvatska i SRJ na putu da se novim korakom približe normalnim, dobrosusedskim odnosima. Na potezu je sada Savet bezbednosti koji u narednih pet, šest dana treba da prihvati ili ne preporuku Kofija Anana.

Različite reakcije na odluku Anana

I dok zvanični Zagreb ovakvu odluku ocenjuje kao najbolju čestitku Hrvatskoj za Dan nezavisnosti (8. oktobar) u Srbiji i Crnoj Gori vest je propraćena šturo, informativno i onako uzgred.

Izborne groznice i  rad na Ustavnoj povelji i dalje su glavne teme, a pitanje Prevlake čini se da nije ni na marginama javnosti. To je potvrdila i nedavna izjava jugoslovenskog premijera Dragiše Pešića koji je rekao da će jugoslovenske vlasti sačekati završetak izbora u Srbiji i Crnoj Gori da bi se posvetile rešavanju pitanja Prevlake.

“Mi ne želimo da u ovoj pregrejanoj političkoj atmosferi pred parlamentarne izbore u Crnoj Gori i u vreme predsedničkih izbora u Srbiji rešavamo ovo pitanje, da se ne bi, sa naše strane napravio bilo kakav nesmotren potez. Tek nakon izbora ovom pitanju ćemo se posvetiti i rešavati ga sa puno pažnje", objasnio je Pešić.

Bezbedonosni...

Podsetimo, pitanje Prevlake ostalo je nerešeno još od raspada SFRJ i ratnih dejstava, a razgovori dva pregovaračka tima vode se sudeći prema povremenim izjavama učesnika mirno i intenzivno. Stavovi delegacija, međutim veoma se razlikuju jer dok jedna pregovaračka strana smatra da je probem Prevlake teritorijalni, granični i bezbedonosni, druga Prevlaku vidi jedino kao bezbedonosni problem.

Na osnovu retkih izjava pregovarača jugoslovensko-crnogorske strane jasno je da niko ne gaji iluzije da se može očekivati konačno i svima odgovarajuće rešenje Prevlake.

Pre nešto manje od mesec dana član crnogorskog pregovaračkog tima u okviru delegacije Saveznog ministarstva inostranih poslova, profesor Nebojša Vučinić, naveo je da zbog različitih i tvrdih stavova dve strane, nema prostora za konačno, ali ima za prelazno rešenje Prevlake. O čemu se zapravo radi?

Hrvatska smatra i insistira da je Prevlaka deo njene teritorije i na osnovu toga traži, po principu srednje linije, pola ulaza u Bokotorski zaliv. Pregovarači hrvatske strane polaze od pretpostavke da je kopnena granica SRJ i Hrvatske jasna i definisana, odnosno da je to katastarska granica između opština Herceg Novi i Dubrovnik. Na onom mestu gde ta granica ulazi u more, povlači se srednja linija, pa polovina ulaza u zaliv Boke Kotorske - izmedju rta Ostro, ostrva Mamule i rta Kobile - po hrvatskim shvatanjima, treba da pripadne Hrvatskoj.

...Ili granični problem?

Po mišljenju šefa crnogorskog tima, profesora Vučinića, to je potpuno neprihvatljivo, jer se takvom koncepcijom krši osnovni princip, ustanovljen odlukom Badinterove komisije, odnosno da bi tako Hrvatska dobila "deo mora nad kojim nikada u svojoj istoriji nije imala nikakav oblik vlasti".

“Zaliv mora ostati u onom režimu kakav je bio u momentu raspada bivše SFRJ i u tom kontekstu odluka Bandinterove komisije nam donekle ide u prilog, jer treba slediti načelo da niko ne može da vrši suverenost i vlast nad onim delom nad kojim to nije obavljao u trenutku kada se raspala prethodna država. U zalivu Boke Kotorske, koji zapravo obuhvata sporno područje Prevlake, uvek je bila vojska, a unutar zaliva, civilnu jurisdikciju su vršili organi Crne Gore i Lučke kapetanije Kotora, Zelenike, Herceg Novog, kao i crnogorska policija” objasnio je Vučinić.

Strateški interes Crne Gore kako na kopnu tako i na moru, objasnio je profesor, je da zaliv ostane u sastavu naših unutrašnjih morskih voda, a da se sa Hrvatskom nađe pravično razgraničenje.

Tek sledi potraga za konačnim rešenjem

Ukoliko Ananove smernice budu usvojene, od početka 2003. godine dve susedne države preuzimaju odgovornost i za kopneni i za pomorski deo "plave zone", koja je sada pod nadzorom posmatraca UN.

Nakon ovog jasno je da trenutno nema prostora za konačno rešenje, a da je napredak i u prelaznom. Novo rešenje ukazuje da postoji međusobno poštovanje pregovaračkih strana, sigurnost da posmatračka misija nije potrebna, logika nenašenja štete i što je najvažnije, stav da mir nije ugrožen.

Sudeći po liberalnom režimu na graničnom prelazu između Crne Gore i Hrvatske, ostaje pretpostavka da dogovori ne vode ka tvrdom odvajanju, već mekom razgraničenju i dobroj međugraničnoj saradnji, koja će građanima vremenom omogućiti kako uobičajenu posetu Dubrovniku tako i sasvim običan odlazak u Herceg Novi. A vremenom i destinacije će biti dalje.