Crkva na udaru zbog kontracepcije

Zgražavanje javnosti je na kraju ipak bilo suviše veliko: kelnski kardinal Joahim Majzner se izvinio zbog nepružanja pomoći od strane medicinskog osoblja klinike St. Vinzenz i bolnice Sveti duh u Kelnu. Ali kardinal, koji važi za perjanicu konzervativnog katoličanstva u Nemačkoj katoličkoj crkvi i za vrlo bliskog papi Benediktu XVI, odmah je - da ne bi bilo zabune - dodao: "pilulu za dan posle" on i dalje kategorički odbija.

Povod za ovo "poluizvinjenje" bio je slučaj jedne 25-godišnje žene koja je sredinom decembra bila žrtva silovanja. Lekari dve klinike kojima upravlja katolička crkva - koje, kao i mnoge druge u Nemačkoj, najvećim delom finansira država - odbile su da prime i pregledaju devojku. Njihovo obrazloženje: nakon lekarskog pregleda i obezbeđivanje tragova koji bi kasnije mogli da se koriste u slučaju podizanja krivične prijave, doktori bi morali da žrtvi ukažu i na mogućnost da ostane u drugom stanju i na mogućnost da koristi tzv. "pilulu za dan posle", koja, ukoliko se koristi u kratkom roku nakon seksualnog odnosa, sprečava razvoj trudnoće. A to katolička crkva kategorički odbija - pozivajući se na načelo zaštite svakog oblika života pa i onog stvorenog činom silovanja.

Pilula za dan posle se uzima nakon polnog odnosa i ima dvostruko delovanje: s jedne strane sprečava oplodnju jajne ćelije, a ukoliko je do oplodnje već došlo, sprečava usađivanje oplođene jajne ćelije u matericu.

Katolička crkva ima problem sa obe funkcije ove pilule. U prvom slučaju u načelu se radi o sprečavanju začeća, "a već i to katolička crkva odbacuje", objašnjava Antonio Autiero, profesor za moralnu teologiju na Katoličko-teološkom fakultetu Vilhelmskog univerziteta u Minsteru. Od objavljivanja poznate enciklike "Humanae Vitae" 1968. godine crkva odlučno odbacuje bilo koji oblik veštačke kontracepcije.

Kelnska katedrala (Neuwieser/Wikimedia Commons)

"Tu se do danas ništa nije promenilo", objašnjava Autiero. Ta je odredba, međutim, prilično sporna i među samim katolicima i mnogi je se ne pridržavaju. Ali, tu se radi takoreći "samo" o sprečavanju nastanka života što je, etički gledano, manje problematično.

Veći problem predstavlja drugi oblik delovanja pilule za dan posle. Tu se već oplođenoj jajnoj ćeliji onemogućava usađivanje u matericu čime se ona faktički "ubija".

"Medicinski gledano nije moguće sa stopostotnom sigurnošću utvrditi da li pilula za dan posle samo sprečava začeće ili usađivanje, a onda već dolazimo u sferu pobačaja", objašnjava Antonio Autiero. A tu je katoličko učenje vrlo jednoznačno: "Spajanjem zrele jajne ćelije i spermatozoida nastao je život koji ima sva ljudska prava."

Zbog toga pobačaj ni u kom slučaju nije dozvoljen. "Tu iz katoličke perspektive uopšte nema mesta za bilo kakvu raspravu."

Otuda i posledica: u katoličkim bolnicama nema nikakvog pobačaja, pa ni u prvim satima trudnoće. Od tog pravila nema izuzetaka ni u slučaju ekstremnih telesnih i duševnih situacija u kojima se žena može naći, recimo u slučaju silovanja, naglašava Autiero: "Pobačaj i kontracepcija su po sebi neprihvatljivi i ni u kojoj situaciji se ne mogu opravdati."

Ta normativna etika važi već dugo, ali je poslednjih godina postala još radikalnija.

Iz perspektive civilnog i sekularnog društva postavlja se pitanje da li se na ovaj način mogu javno podržavati i finansirati ustanove koje primenjuju samo neke svoje parcijalne principe oko kojih ne postoji društveni konsenzus. Ranije su i katoličke bolnice bile u svom praktičkom delovanju znatno fleksibilnije. Pobačaj se ni tada nije izvodio, ali se ženama koje su neželjeno ostale u drugom stanju ukazivalo na mogućnost korišćenja "pilule za dan posle", pa su se upućivale doktorima koji su mogli da im ih prepišu recept.

Zaštitnici Kelnske katedrale Sv. Petar i Bogorodica (© Raimond Spekking / CC-BY-SA-3.0 (via Wikimedia Commons)

U Kelnu se to promenilo pre nekoliko meseci. Tada je jedna ultrakonzervativna katolkinja u nekoliko katoličkih bolnica simulirala zabrinutost da bi mogla da ostane trudna i tražila je pilulu, da bi potom "grešne" lekare tužila katoličkim vlastima. "Doktorka koja je toj osobi dala recept za pilulu snosila je negativne posledice na svom radnom mestu. Tu, naravno, nastaje strah i kod drugih", objašnjava Antonio Autiero.

A nakon toga je kelnska nadbiskupija napisala i uputstvo za ponašanje svim doktorima u "svojim" bolnicama. Mada danas nadbiskupija tvrdi da je uputstvo pogrešno protumačeno i da se u njemu ne zabranjuje sveobuhvatan pregled žena žrtava seksualnog nasilja, u obe bolnice dežurni lekari su odbijanje 25-godišnje žene iz Kelna obrazložili gotovo identičnim rečima.

Brojni su kritičari u nemačkoj javnosti koji su uvereni da su doktori vrlo jasno shvatili poruku kelnske nadbiskupije koja za nemačke prilike važi kao "posebno konzervativna". U međuvremenu je i parlament nemačke savezne države Severna Rajna i Vestfalija, u kojoj se nalazi i Keln, raspravljao o slučaju. I mimo stranačkih granica je zaključeno da je takvo ponašanje katoličkih bolnica "skandalozno, neprihvatljivo i nedopustivo".

Osim toga, sve se više raspravlja i o činjenici da se veliki broj bolnica nalazi pod upravom bilo katoličke bilo protestantske crkve i da tamo važe posebna radna i druga pravila koje određuju crkve, mada ih najvećim delom finansira država, što faktički znači - porezni obveznici.

Ministarka zdravstva ove nemačke savezne pokrajine Barbara Štefens je zatražila da se "pilula za dan posle" obavezno stavi na raspolaganje svakoj ženi žrtvi seksualnog nasilja, a katoličkim bolnicama koje to odbiju je čak zapretila da će njihova ginekološka odeljenja skinuti sa liste primalaca finansijske pomoći države.