Zašto volimo „Titanik“?

Bila je to tipična avgustovska noć kada se do kiseonika može doći tek oko 22h. Naravno, moji roditelji su i tada teško dolazili do pomenutog, jer sam ih ja gušio svojom vikom i cikom. Želeo sam da idem u bioskop. Bilo je to poslednje veče prikazivanja „filmskog spektakla koji ćemo pamtiti“, „ljubavne priče kakvu svet još nije video“. U podgoričkom bioskopu „Kultura“ prikazivao se „Titanik“, a poslednja projekcija počinjala je u 23h.

Mnogo godina kasnije pokušavaću da se prisetim prvog filma koji sam pogledao u bioskopu. Nekako mi sećanje seže samo do „Titanika“. Zato nije nemoguće da je moj prvi put u bioskopu bio baš sa „Titanikom“, s obzirom na to da sam leta 1998. godine imao nepunih deset godina.

Pravi mali štreber već (ja) znao je sve o filmu, nažalost i to koliko traje. Činilo se da će proći cela večnost do kraja filma, ili bar dobra tri sata. Ako uzmete u obzir činjenicu da se film prikazivao u bašti bioskopa, da smo umesto sedišta sedeli na klupama nalik onima u parku (ne bi li ambijent okružen drvećem bio potpun), mislio sam da ću zaspati odmah nakon ponoći.

Ali, činilo mi se da nisu prošla ni tri minuta i starica je već bacila ogrlicu a Selin Dion je svečano obećavala da će njeno srce ići dalje.

Eto ga, prvi deo moje Titanik – priče. Zaljubio sam se u bioskop, zaljubio sam se u film, zaljubio sam se u „Titanik“. Zato verujem da, koliko god osporavali film, ukoliko imate svoju Titanik – priču, ne možete da ga ne volite.

Foto: Beta/AP

Fun fact 1 – Neki od bioskopa u Los Anđelesu prikazivali su „Titanik“ i po pet puta dnevno, pa je „Paramount“ morao da pošalje dodatne filmske kopije, jer su se stare izlizale. „Titanik“ je bio prvi film koji je objavljen na video kaseti iako je bioskopska distribucija još uvek trajala.

Fun fact 2 (štreber ne bi bio štreber da ne zna sve i svašta nepotrebno) – Mnogo godina kasnije pitao sam se kakav bi bio film da su glavne uloge tumačili Metju Mekonahi i Gvinet Paltrou? On je bio prvi izbor studija, ona je bila u užem izboru reditelja. Da li bi to bio još jedan u nizu Mekonahijevih filmova koji služe... Čemu?

Fun fact 3 – Da se ne lažemo, podjednako spektakularne (u očima desetogodišnjaka) bile su i scene brodoloma i scene nage Kejt Vinslet. Mnogo godina kasnije saznao sam da Leonardno Di Kaprio nije bio toliki srećković, jer nije slikao Kejt samo sa ogrlicom. To je činio Kameron lično (nije ni on naivan), kao što je nacrtao i sve skice u Džekovom blokčetu. Portret sa ogrlicom prodat je prošle godine na aukciji za šesnaest hiljada dolara.

Fun fact 4 – Tek pre nekoliko meseci saznao sam još jednu zanimljivu stvar. Kejt Vinslet prepričala je u jednom intervjuu svoj prvi susret sa Di Kapriom. Kada je pročitala scenario i saznala da je Di Kaprio dobio ulogu, shvatila je da će tokom snimanja u nekim scenama biti nagi oboje. Kako bi razbila tremu, par minuta nakon što ga je upoznala, podigla je majicu i pokazala mu gole grudi. Srećković.



Fun fact 5 – Nije da je od velike važnosti, ali Rouz izgovori Džekovo ime osamdeset puta tokom filma. Džek njeno kaže „svega“ pedeset. Uzmite u obzir činjenicu da je Rouz izgovarala njegovo ime više puta kao starica dok je pričala drugima njihovu ljubavnu priču.

Fun fact 6 – Tek kada je završio scenario, Kameron je otkrio da na spisku preminulih putnika postoji osoba Dž. Doson. Njegov grob sa brojem 227 godišnje obiđe nekoliko hiljada ljudi.

Drugi deo moje Titanik – priče...

...nadovezuje se na niz ovih činjenica. I pre nego što sam pogledao film, već sam bio začaran celom pričom o Titaniku, tražeći što više informacija o brodolomu i nesrećnim putnicima. Raspitivao sam se kod roditelja, komšija, tražio po raznim knjigama ne bih li shvatio šta se sve desilo.

I onda sam, kao svako naivno dete, poverovao da Selin Dion zna nešto o tome. Jer, nije se skidala sa televizijskih ekrana i radio stanica. A ja sam sve vreme mislio da peva o nastradalima. Uzeo sam sestrin rečnik u ruke i krenuo da prevodim pesmu, reč po reč. Entuzijastično, s obzirom na to da u školi još nismo počeli da učimo engleski jezik. Odustao sam posle prve strofe, kad sam shvatio da ide samo njeno srce, od Titanika ni traga.

Mnogo (ne baš toliko mnogo) godina kasnije pročitao Bojićevu „Plavu grobnicu“. E to je Pesma koja govori o nesreći na otvorenom, plavom moru.



Fun fact 7 – Reditelj Kameron je želeo da Enija (Enya) piše muziku za film, ali ga je ona galantno odbila. Posao je dobio Džejms Horner.

Fun fact 8 – Upravo je Horner glavni krivac za baladu „My Heart Will Go On“. Kameron nije hteo „veliku“ pesmu koja će odvlačiti pažnju sa filma. Međutim, Horner je napisao pesmu, Selin Dion je na brzinu otpevala istu i Horner je ponudio demo snimak reditelju negde pred kraj snimanja. Iako to nije bio plan, Kameron je uvrstio pesmu u film. Kasnije je ista nagrađena Oskarom za najbolju originalnu pesmu.

Fun fact 9 – U spotu za pesmu, osim Selin Dion vide se i scene iz filma, od kojih je meni najdraža ona u kojoj par starijih ljudi zagrljeni čekaju sigurnu smrt. Nakon brojnih istraživanja, Kameron je otkrio da su na brodu bili Ida i Isidor Štraus, vlasnici jedne od radnja „Mejsi“ u Njujorku. Kada su njoj ponudili da se ukrca na jedan od čamaca za spasavanje, odbila ih je govoreći: „Kako smo ceo život proveli zajedno, tako ćemo zajedno i umreti.“ Kameron je bio oduševljen ovom pričom, čak je snimio i ovu scenu za film, ali je ona kasnije ispala u montaži. Na velikom platnu ostao je zabeležen samo njihov zagrljaj, dok voda nadire u prostorije broda.

Foto: Beta/AP

Treći deo moje Titanik – priče...

...odvija se na času srpskog jezika i književnosti u četvrtom osnovne. Razgovarali smo o filmu i filmskoj terminologiji i profesor Goran Marković (ne, nije taj Goran Marković) uzeo je za primer baš „Titanik“. Priča se na kraju završila debatom o tome kako je film snimana. Većine nas, na čelu sa profesorom, bila je saglasna u tome da je u pitanju samo maketa broda koja je kompjuterski uvećana. Jedino je moj drug Velibor tvrdio da su oni sigurno gradili novi brod i potopili ga. Nije bio daleko od istine.

Fun fact 10 – Kada je početkom dvadesetog veka Titanik građen, troškovi izgradnje koštali su 7.5 miliona dolara. Ako se to preračuna u cene koje su važile 1997. godine, brod bi koštao od 120 do 150 miliona dolara. Zanimljivo je da su troškovi snimanja filma iznosili dvesta miliona dolara.

Fun fact 11 – Spoljašnja konkstrukcija broda građena je u Meksiku, dok su delove unutrašnjeg dekora radile kompanije koje su iste poslove obavljale i za originalni brod. Scenu u kojoj voda uništava luksuzno centralno stepenište ekipa filma morala je da snimi iz prvog puta. Naime, scenografija je bila veoma skupa i jedinstvena, pa se sve moralo snimiti tokom njenog prvog uništenja. Zato se na posuđu nije štedelo, pa je uništeno više tanjira nego što ih je bilo na pravom Titaniku

Fun fact 12 – Nije da se film nije isplatio. „Titanik“ je prvo filmsko ostvarenje koje je zaradilo više od milijardu dolara na blagajnama širom sveta, važeći za tada najgledaniji film svih vremena. Međutim, jedno istraživanje pokazalo je da je zapravo gledaniji film bio „Prohujalo sa vihorom“, ali su tadašnje cene ulaznica bile znatno niže, što se odrazilo i na ukupnu zaradu filma.

KOJA JE VAŠA TITANIK – PRIČA?