Iran hranu sada plaća suvim zlatom

Veliku količinu pšenice, koju je kupio u skladu s prvim ugovorom postignutim otkako su sankcije počele da otežavaju uvoz prehrambenih proizvoda, Teheran je platio u jenima.

Nove finansijske sankcije uvedene Teheranu od početka ove godine, čije je svrha da kazne Iran zbog nuklearnog programa, otežale su uvoz hrane i njeno plaćanje.

Sankcije su drastično smanjile mogućnost Teherana da plaća u evrima i dolarima pa je potražio alternativne načine kako bi platio za svoj uvoz. Trgovci veruju da je iranska vlada iskoristila kompanije sa sedištem u Švajcarskoj koje su sposobne da se finansiraju u Aziji i da je koristila ugovore na bazi jena kako bi platila za pšenicu. Istovremeno, na videlo su izbili novi dokazi o razornom uticaju sankcija na Iran, pošto međunarodni trgovci tvrde da Teheran ima problema sa kupovinom pirinča, ulja i drugih potrepština da prehrani 74 miliona stanovnika nekoliko nedelja pre izbora.

Iran negira da sankcije izazivaju ozbiljnu štetu njegovoj ekonomiji, ali je Rojtersova istraga pokazala ozbiljne probleme te zemlje što se tiče uvoza robe. Ta situacija ima stvarne posledice na iranskim ulicama gde skaču cene osnovnih prehrambenih proizvoda.

Tako je Malezija Iranu obustavila izvoz palminog ulja – jednog od glavnih sastojaka za pravljenje margarina i konditorskih proizvoda – jer ne mogu da dobiju uplatu.

Takođe, Iran nije platio pirinač svom najvećem dobavljaču - Indiji, pa mu je cena na pijaci sa prošlogodišnjih dva dolara, sada skočila na pet dolara po kilogramu.

I ukrajinske pošiljke kukuruza za Iran skoro su prepolovljene, a cena mesa se gotovo utrostručila i dostigla 30 dolara po kilogramu, što budžet mnogih porodica srednjeg staleža ne može da izdrži.

Neuspeh iranskih trgovaca da kupe 200.000 tona indijskog pirinča potencijalno je veći problem. Prosečan Iranac pojede 40 kilograma riže godišnje, od kojih se 45 odsto uvozi.

Predsednik Sveindijske asocijacije izvoznika pirinča kazao je da on savetuje izvoznike da prekinu prodaju Iranu na odloženo plaćanje od 90 dana. "Kao deo napora da izbegnemo gubitke, preporučujemo kolegama da izbegavaju slanje riže na kredit“, kazao je Vidžaj Setia.