Vesić: U Beogradu se mnogo radi na prevenciji, edukaciji i izmeni propisa radi smanjenja saobraćajnih nezgoda

Ti ljudi su izgubili život, a nije tako moralo da bude, rekao je danas zamenik gradonačelnika Goran Vesić na konferenciji u Starom dvoru povodom Svetskog dana sećanja na žrtve saobraćajnih nezgoda, prenosi Beoinfo.

"Velik broj tih života bio bi sačuvan da su učesnici saobraćajnih nesreća vodili više računa tokom vožnje, ali i da smo ih kao društvo na vreme obrazovali o važnosti svakog bezbednosnog aspekta vožnje. Saobraćajne nesreće mogu da se dogode svakome, pa i onima koji ništa nisu skrivali u saobraćaju. Statistika kaže da Beograd nije na prvom mestu po broju poginulih u saobraćajnim nesrećama, iako bi po broju stanovnika to bilo logično. To znači da se u Beogradu, ipak, radilo na prevenciji i da se vodilo računa. Ipak, svaki izgubljeni život je mnogo i dokle god bude žrtava moraćemo da radimo na prevenciji. Pre osam godina pokrenuli smo projekat rada na prevenciji u školama i obuhvaćeno je do sada 250 ovih objekata. U blizini škola koje su bile poznate kao „crne saobraćajne tačke”, postavljani su „ležeći policajci” i ograde kako deca ne bi istrčavala na kolovoz, dok su na pojedinim mestima građeni podvožnjaci. To je rezultiralo prilično malim brojem dece koja su učesnici saobraćajnih nezgoda. Čak smo pre nekoliko godina imali situaciju da nijedno dete nije stradalo u saobraćajnim nesrećama u toku kalendarske godine", rekao je Vesić.

Prema njegovim rečima, svaka rekonstrukcija ulice predstavlja određenu vrstu prevencije.

"Posle rekonstrukcije ulice su kvalitetnije i taj faktor će doprineti manjem broju nesreća. Grad Beograd ima drugih problema, a to je pre svega brza vožnja. Taj problem ćemo morati da rešavamo pre svega oštrijom kaznenom politikom, na čemu će Grad Beograd insistirati. Brza vožnja se dešava čak i u mirnim prigradskim delovima grada, gde se nalaze isključivo porodične kuće. Moramo još mnogo da radimo jer 492 izgubljena života je zaista mnogo. Saobraćajna nesreća može da se dogodi svakome i da promeni svačiji život", naglasio je Vesić.

On je dodao da kao društvo moramo imati nultu toleranciju prema bahatoj vožnji.

"Isto važi i za vožnju pod dejstvom alkohola i svakom drugom ponašanju u saobraćaju koje ugrožava druge. Ukoliko zajednički budemo radili na prevenciji, doći ćemo u situaciju da dodatno smanjimo broj žrtava u saobraćajnim nesrećama. Posebno moramo voditi računa o mladima, koji sa nedovoljno iskustva sedaju za volan. Pojavila se ideja, koju ću podržati u ime Grada Beograda, a to je da mladi vozači ne mogu da voze automobile velike kubikaže, odnosno da postoji posebna starosna granica za veliku kubikažu automobila jer je i to jedan od razloga zbog kojih se događaju saobraćajne nesreće. Postoje zemlje u Evropi gde su takva pravila na snazi", istakao je zamenik gradonačelnika.

Vesić je rekao da je današnji dan važan kako bismo se setili svih žrtava saobraćajnih nesreća.

"Kada pričamo o žrtvama, u stvari govorimo o životu. Drago mi je da je danas sa nama i Dea Đurđević, koja je doživela saobraćajnu nesreću u situaciji kada je samo stajala na trotoaru. Danas vidimo kolika je njena želja za životom i koliko je njena borba važan primer. Moramo pomoći svima koji su preživeli saobraćajne nesreće i pomoći im da se što pre vrate normalnom životu", rekao je Vesić.

On je istakao da je Grad uputio predloge za određene izmene Zakona o bezbednosti saobraćaja.

"Jedna od prvih stvari je pitanje električnih trotineta. Kao što je poznato, električni trotineti formalno-pravno ne postoje, ali u svakodnevnom životu ih i te kako viđamo. Grad insistira da korišćenje električnih trotineta bude zakonski uređeno kao što je slučaj sa biciklima. Paradoksalno je da vam je za bicikl potrebna zaštitna oprema, a za trotinet, koji se kreće mnogo brže, nije potrebno ništa. Druga stvar koju smo tražili jeste uvođenje pešačko-biciklističkih ulica. U pitanju su male ulice gde prioritet imaju pešaci i biciklisti, dok se automobili mogu kretati brzinom od 10 do 20 kilometara na sat. Imamo pilot projekat i čim zakon bude izmenjen, imaćemo nekoliko takvih ulica u gradu. Takođe, insistiramo da biciklistima u nekom periodu dana bude dozvoljeno da koriste žute trake. Nažalost, naši vozači još uvek nemaju dovoljno iskustva sa biciklistima i motociklistima. Takođe, kaznena politika mora da bude strožije i neko ko za sobom ima niz prekršaja kojima je ugrozio živote drugih, ne bi smeo ponovo lako da dođe do vozačke dozvole", zaključio je Vesić.

Grad Beograd u poslednje vreme uradio je dosta stvari, koje su uticale na poboljšanje bezbednosti u glavnom gradu, ocenio je Nedeljko Munjas, načelnik Uprave saobraćajne policije za Beograd.

"Rekonstrukcija saobraćajnica, stvaranje pešačkih zona i njihova zaštita naročito su doprineli bezbednosti prvenstveno pešaka jer su analize pokazale da je to bio gorući problem. Učešće pešaka u nezgodama s najtežim posledicama bilo je između 45 i 50 odsto. Zbog toga će i u narednom periodu biti prioritet briga o ovoj najrizičnijoj kategoriji učesnika u saobraćaju", rekao je Munjas.

Prošle godine na teritoriji Beograda bilo je 92 smrtna slučaja, što je smanjen broj u odnosu na, primera radi, devedesete godine kada je bilo i do 350 mrtvih. Ove godine, do današnjeg dana, bilo je sedamdeset smrtnih slučajeva, precizirao je Munjas.

Direktor Agencije za bezbednost saobraćaja Duško Pešić zahvalio je gradu na organizaciji ovakvog događaja, čime je primer ostalim lokalnim samoupravama o tome koliko je važno ukazivati na ovu tematiku. Postoji trend opadanja broja poginulih u čitavoj Srbiji, ali je važno da se ugledamo na zemlje poput Norveške, gde je prosek dvadeset stradalih na milion stanovnika, što je znatno ispod evropskog proseka.

"Problem stradanja u saobraćajnim nezgodama je globalni problem ne samo pojedinca niti države. Svet se susreće s velikim i strašnim posledicama saobraćajnih nezgoda i na različite načine pokušava da da odgovore. Godine 2010. u svetu je bilo 1,3 miliona poginulih, a cilj svih donetih rezolucija i globalnih aktivnosti bio je da se za početak zaustavi taj rast", istakao je Pešić.

On je naveo i da je ovaj dan prilika da ukažemo na broj i posledice saobraćajnih nezgoda, na bol i patnju porodica, na žrtve, ali i prilika da se prepoznaju nove moguće mere i nove aktivnosti. Podsetio je i da Srbija od 2007. obeležava ovaj dan.

Žrtva saobraćajne nezgode novinarka Dea Đurđević zahvalila je na pozivu i podršci.

"Teško je kada čujemo da jedna žrtva ne preživi saobraćajnu nezgodu, a kamoli 492, koliko ih je bilo prošle godine u Srbiji. Znam šta znači biti statistika i kako je porodicama žrtava jer one više ne mogu da žive isto. Važno je ko je kriv jer onda je važno da uputimo tom delu društva apel da se ne ponaša tako. Jednako su važne i žrtve saobraćajnih nezgoda koje su ih preživele jer vi i vaša porodica živite drugačiji kvalitet života i drugačije ga posmatrate. Zato je ovo dan i za porodice i prijatelje žrtava saobraćajnih nezgoda", kazala je Dea Đurđević, ukazujući na to da je imala sreću da nastavi život, mada uvek ostaje otvoreno pitanje ko će imati tu sreću.

Ona, kao osoba sa invaliditetom, kojih ima oko sedamsto hiljada u Srbiji, ukazala je na važnost borbe, edukacije i promene čitavog društva po ovom pitanju. Saobraćaj nije samo način za dolazak od tačke A do tačke B niti vam u susret dolazi samo automobil – to je čovek s porodicom, što u žurbi često zaboravljamo, navela je Dea.

Sekretar za saobraćaj Dušan Rafailović je u ime ovog sekretarijata i Saveta za bezbednost saobraćaja zahvalio svim učesnicima današnje konferencije.

"Neću govoriti o brojkama jer dokle god imamo ijednog poginulog u saobraćajnim nesrećama naš posao nije gotov. Smanjenje broja žrtava u saobraćajnim nezgodama na teritoriji Beograda je rezultat predanog rada svih ljudi koji rade na prevenciji i rešenju ovog problema. Od 2012. godine promenjena je politika Sekretarijata za saobraćaj i bezbednost je apsolutno prioritet. Aktivnosti svih zaposlenih u oblasti saobraćaja direktno utiču na smanjenje broja žrtava u saobraćajnim nezgodama", rekao je Rafailović.