Damijan Žale sa "Jamom" sutra na BFI

Publika će sutra u Sava centru imati priliku da pogleda komad "Jama" u koreografiji francusko-begijskog umetnika Damijena Žalea, čiji se rad vezuje za Sidija Larbija Šerkauija i Akrama Kana, Beograđanima dobro poznatih koreografa, ali i za Marinu Abramović sa kojom je u pariskoj Operi postavio radikalnu verziju baleta "Bolero".

Predstava je, prema rečima direktorke festivala Aje Jung, odavno rasprodata, a publika će sedeti na scei oko instalacije poznatog američkog vizuelnog umetnika Džima Hodžisa, koji je zaslužan za scenografiju.

Žale je ispričao da je pre 16 godina bio u Beogradu sa predstavom koju je radio sa Šerkauijem i koja je tada otvorila Bitef festival, da je to bilo brzo nakon 11. septembra (napad na Svetski trgovinski centar na Menhetnu), pa su neki umetnici ostali u Njujorku, ali i dodao da se odlično seća srpske prestonice i da mu je drago što se vratio i to sa komadom koji je 2013. uradio za Sskotski plesni teatar.

On je rekao na konferenciji za novinare da je dobio poziv od Škotskog plesnog teatra da radi "Jamu" u vreme kada je radio sa Marinom Abramović "Bolero" i sada je došao u Beograd sa tom predstavom u trenutku kada ponovo sa njom sarađuje na vraćanju "Bolera" na scenu pariske Opere.

U "Jami" Žale istražuje mitologiju, paganske i animistričke rituale praktikovane u planinama Tohoku u Japanu.

"Uvek su me inspirisala ostrva, posebno vulkanska i dosta sam radio u Japanu, a Škotska takođe ima veoma arhaične korene, verovanja Kelta su na neki način bliska onima na koje sam naišao u Japanu. Monasi tamo i dalje praktikuju animistcicke rituale i obožavaju planine kao zemlju bogova, gde je bilo zabranjeno ljudima da hodaju", rekao je koreograf.

On je naglasio da je želeo komadom "Jama" da kreira vezu između pejzaža Škotske i Japana, zemlje u kojoj je pronašao nešto moćno i jedinstveno.

"Monasi žive 100 kilometara od Fokušime, trusnog područja, i mnogo poštuju zemlju i praktikuju vrlo zanimljive rituale. Oni planinu posmatraju kao majku i kao grob. Majka vam daje život, a na isto mesto se vraća duša posle smrti", objasnio je Žale. Koreograf je precizirao da njegova predstava nije preslikavanje tih rituala vezanih za obožavanje planine kao majke i kao grobnice već predstavlja metaforu naše želje da se uzdignemo, naglasivši da je reč o komadu koji je vrlo zahtevan za igrače posebno što oni jednim delom predstave uopšte ne pokazuju lice.

"Volim da radim sa gravitacijom, da nagonim igrače da rade sa prirodnom silom i koriste njihovu snagu pa sam u saradnji sa Hodžisom kreirao platformu koja asocira na vulkansku planinu. To je vrlo ograničeno mesto i vrlo zahtevno za igrače. Igrači su sve vreme tokom trajanja predstave na toj platformi, ona je istovremeno i ograničena i pruža mnoge mogućnosti", kazao je Žale.

On je pojasnio da voli da radi sa ograničenjima jer su ona najbolji način da se govori o slobodi, jer se svi mi borimo sa granicama, ispitujemo sebe u tim ograničenim okvirima i dodao da će novi projekat koji radi za Geterburg balet tek biti izazov za igrače, jer će scena biti pod uglom od 45 stepeni, što je opasno i uzbudljivo.

Žale je pomenuo da je koristio muziku benda "Winter Family", koja u sebi nosi istovremeno svetlost i tamu, dodavši da je po njegovom mišljenju komad poprilično apstraktan i da publika različito reaguje, u nekim budi tugu, u drugima snagu i energiju.

On je pomenuo i borbu negativnih i pozitivnih sila kao srž paganskih rituala, primetivši da je i igra rezultat opozicija te da i kod igrača i kod publike tokom predstave se javlja transformacija.

Govoreći o Marini Abramović, Žele je primetio da ona ispituje fizičku izdržljivost igraca do krajnjih granica što se videlo i u "Boleru", koji su radili zajedno sa Šerkauijem.

Abramović je i narator u filmu koji je Žale uradio sa Žil de Masom o nastanku predstave "Jama", koji će biti prikazan na Bijenalu u Veneciji, istakavši da u tom ostvarenju Marina priča o planini, a zapravo za njega ona i predstavlja planinu.