Džon Pol Kit večeras u Beogradu

Zbog cigarete u uglu usana zvali su ga Talični Tom, zbog cvikera, gitare i kristalno čistog glasa – novi Badi Holi. Koliko god laskavo bilo poređenje sa rokenrol legendom, Džon Pol Kit danas je prepoznat kao talentovani autor perfektnog glasa i savršenog gitarskog umeća.

Naizgled sasvim običan štreber sa južnjačkim akcentom i omalenog rasta, kada se popne na binu, opaše svog telekastera i odvrne potenciometar na Fender Twinu, pretvara se u Gospodina Hajda, a prvih nekoliko redova pada pokošeno frenetičnim gitarskim rafalima nalik na one kakve je ispaljivao Vilko Džonson iz Dr. Feelgood!

Džon Pol Kit sa pratećim bendom trenutno je na četrdesetpetodnevnoj evropskoj turneji, a Bad Music For Bad People ima tu čast da im upriliči nekoliko koncerata u regionu.

Karte za beogradski koncert mogu da se kupe u prodavnici ploča Pinball Wizard Records (TC Eurocentar, makedonska 30, radno vreme: 12-19h, subotom 11-16h) i u kafeu Šikarica (Skadarska 22). Pretprodajna cena karte je 1000 din, na ulazu u klub, neposredno pred nastup – 1200 din.

Džon Pol Kit formirao je The One Four Fives par godina pošto se 2005. preselio u Memfis. Karijeru je započeo pred kraj srednje škole devedesetih u rodnom Noksvilu sa bendom Viceroys (V-Roys). Ubrzo su postali najuzbudljivija lokalna atrakcija i posle jednog koncerta u Nešvilu dobijaju ponudu da snime album za Stiva Erla i njegovu etiketu E-Squared Records.

Mladom Kitu nije se dopala ideja da promene zvuk zarad prvog albuma i napušta bend. Odlazi u Nešvil, formira Nevers, snimaju ploču za Sire Records koja se iz ovih i onih razloga nikada nije pojavila u prodavnicama. Nedugo potom okuplja novu grupu Stateside koja obljavljuje jedan album u Evropi i postaju prateći bend Rajana Adamsa pod imenom The Pink Hearts. Adams odlazi na turneju promovišući svoj album “Gold” povukavši sa sobom kompletnu postavu izuzev Kita koji se, nakon par kratkih zadržavanja u Njujorku i Birmingemu u pokušaju da okupi novu postavu, na poziv sestre seli u Memfis gde započinje uspešnu karijeru studijskog i “živog” muzičara.

Ispekavši zanat tezgareći po studijima i barovima sa raznim lokalnim muzičarima (da li je pominjanje njegove saradnje sa pokojnim Jimom Dickinsonom dovoljno?!), 2007. okuplja The One Four Fives, a već 2009. izlazi im fantastični debi “Spills And Thrills” za renomiranog izdavača – Fat Possum Records/Big Legal Mess. Ploča može da nosi i naziv “Ubrzani kurs memfiskog rokenrola”. U tih 37 minuta i 12 pesama iz jedne u drugu klizite kroz žanrove karakteristične za ovaj grad: rockabilly, swamp-rock, soul, boogie-woogie, roots rock, country, a vozom upravlja doktor John Paul Keith uz asistenciju pratećih muzičara. Duh Sun Records studija još uvek pohodi Memfis, A ova ploča ga sadrži u svakoj svojoj rilni.

Drugi album pod nazivom “The Man That Time Forgot” Kit objavljuje 2011, ponovo za Fat Possum/Big Legal Mess. Iako sa njim na snimanju učestvuju svi pajtaši sa prethodnog izdanja ova ploča potpisana je samo njegovim imenom bez dodatka benda. Iz listom pozitivnih kritika jasno je da ovo nije slučajno - Džon Pol Kit izrastao je u ozbiljnog autora, sve pesme su kompletno njegove, te i nije bilo potrebe da se dodaje naziv benda. Štaviše, Kit u tom trenutku ima bar dve skupine muzičara sa kojima krstari Amerikom, a obzirom da je na dve evropske turneje bio sa rokenrol njuškama kakvi su Harlan T. Bobo i Džek Oblivijen potpuno je razumljivo da sve buduće ploče nose samo njegovo ime.

U međuvremenu Džon Pol Kit započinje ozbiljnu saradnju sa Ejmi LaVer na projektu Motel Mirrors koji prošle godine rezultira briljantnim kantri mini albumom. Njihovi redovni nastupi u Memfisu i okolini kao i par američkih turneja potvrđuju kvalitet Motel Mirrors. Ipak za samog Kita najbitnija je njegova solo karijera, a ona je u ovom trenutku u svom zenitu obzirom na odjek poslednjeg mu albuma “Memphis Circa 3AM” (Big Legal Mess/Fat Possum, 2013). Ploču je snimio sa nedavno preminulim Rolandom Džejnsom u Sam Phillips Recording Service studiju u Memfisu. Roland Džejns svirao je gitare u bezbroj poinirskih ostvarenja ranog rokenrola (bio je sešn gitarista Sun studija Sema Filipsa i svirao na skoro svim ranim singlovima legendi kao što su npr. Džeri Li Luis i Bili Li Rajli), onda je tokom 60-tih bio producent, izdavač i vlasnik studija, da bi tokom 70-tih predavao tehniku snimanja, a od ranih 80-tih do smrti radio je u Sam Phillips Recording Service studiju snimajući bukvalno sve od The Cramps do Al Kaponea.

Album “Memphis Circa 3AM” sniman je postepeno, pesmu po pesmu, praktično mesecima i sve to na “old school” način – na dvoinčne analogne trake. Dvanaest pesama u 35 minuta i savršen presek Dž.P. Kita kao autora i dijapazon žanrova: country, blues, power-pop, soul, rockabilly, sleazy boogie, garage rock... Sve se završava možda i najvećim hitom karijere – “Baby We’re A Bad Idea!”

-- Pročitajte i JPK: Memfis je istinski drugačiji --