Soul za (poslednje) zimske dane

Povezivati određeni muzički pravac i neko godišnje doba je krajnje subjektivna stvar. Ko kaže da se The Beach Boys ili bosanova ritmovi ne mogu slušati zimi, nordijski džez u sred avgusta ili Portishead u proleće? Umesto da vam muzički uređaji budu “u dosluhu” sa vremenskom prognozom, naravno da ćete slušati šta i kada vam se ćefne. Individualni, lični i subjektivni (po nahođenju dodajte još neki pleonazam) osećaj se jedino računa.

Tako se potpisniku ovih redova već treću ili četvrtu zimu za redom ćefnulo da sluša soul. Da li je razlog tome što je soul topla muzika koja ima moć da zagreje čoveka na hladnom vremenu ili nešto drugo, još uvek nisam dokučio. Samo znam da je divan osećaj kada temperatura padne ispod nule, trotoari obele, a srce ti drnda u Motown/Stax ritmu. Ako je osećaj divan, koga je briga koji je tačno razlog tome?

Nešto je očiglednija veza između soula i senzualnosti. Kako ovaj žanr “vrišti” od hedonizma i nežnosti, kako je Al Grin “bio prisutan” kada su mnogi od nas nastajali, kako su se sedamdesetih godina mnoge gradske cice tvdog srca olako predavale baritonu Ajzaka Hejsa, mislim da je sve jasno. Mislim da mi nisu neophodni lenjir, šestar i drugi školski pribor kako bih napravio link između soula i vođenja ljubavi. Dakle, imate soul, zimu i nežnost. Ili nemate zimu jer ove godine sneg nije pošteno pao, a temperatura se jedva par puta spustila ispod nule? Ili ovo čitate negde sa južne hemisfere gde je sada leto? Ili nemate seks jer ste bez partnera? Ništa zato - imate soul i to je sasvim izvesno.

Iako sve gore pomenuto povezuje sledećih deset albuma, njihov kvalitet je ispred svega. Njih zaista možete slušati bilo kada, bilo gde i sa bilo kim. Većina ovih ploča je antoligija soul muzike i to ne kaže moja malenkost, već godine koje su prošle od kada je većina njih objavljena.

Ako volite/zavolite neku od ovih ploča, siguran sam da ćete uživati u albumima koje su snimali Marvin Gej, Gledis Najt, Harold Melvin and the Blue Notes, Otis Reding, The Temptations, Li Filds, Čarls Bredli, Bobi Vomak, The Foundations, Stivi Vonder i mnogi, mnogi drugi. Razlog zbog koga se na ovoj listi nalaze baš ovi a ne neki drugi, leži isključivo u trenutnoj inspiraciji.

Richard "Groove" Holmes ‎– A Bowl Of Soul (1966)

Za muziku koju svirao orguljaš Ričard Holms kažu da je preteča esid džeza. Njegova ploča “A Bowl of Soul” je zanimljiva mešavina džeza, soula i na momente fanki ritmova. Ako se pitate u kojim trenucima je najbolje da je slušate, dovoljno je da pogledate omot ploče i sve će vam biti jasno. Posebna preporuka za one koji vole “dežurni” Stax bend Booker T. & the M.G.'s.

The Delfonics – Sound of Sexy Soul (1969)

Mlađi naraštaji su prvi put čuli za grupu The Delfonics nakon što je njihov hit “Didn’t I Blow You Mind This Time” Kventin Tarantino uvrstio u film “Džeki Braun”. Njihova prva tri albuma su prava remek dela koja prevazilaze sam žanr. Ako vam je pop muzika mnogo omiljeniji pravac od soula, velike su šanse da vam se dopadne ovaj kvartet iz Filadelfije.

Koliko su bili ispred svog vremena govori ritam pesme “Ready or Not” za koji je teško poverovati da je odsviran pre bezmalo pola veka. Tome u prilog ide i verzija ove pesme koju su 1996. snimili The Fugees: bez obzira što je The Delfonics original nastao 27 godina ranije on ne zvuči nimalo staromodno, čak naprotiv.

Roberta Flack - First Take (1969)

Iako se pesma soul/r’n’b dive Roberte Flek “The First Time I Ever Saw Your Face” originalno našla na njenom prvom albumu objavljenom 1969, ona je postala njen najveći hit par godina kasnije kada je Klint Istvud uvrstio na saundtrak za svoj film “Jeza u noći”. Od tada je ova nežna balada koju je napisao britanski songwriter Juan Mekol postala Robertin zaštitni znak.

Zanimljivo je pomenuti da se na njenom debi albumu “First Take” našla i obrada pesme Leonarda Koena “Hey, That’s No Way to Say Goodbye” koja je tada bila stara samo godinu i po dana.

Curtis Mayfield – Curtis (1970)

Prvi album koji je Kertis Mejfild snimio nakon odlaska iz benda The Impressions je ne samo najlegendarnije izdanje sa ove liste, već je jedan od najlepših albuma u istoriji popularne muzike.

Da li zbog njenog bajkovitog uvoda ili nečeg drugog, tek pesma “The Makings of You” me je oduvek asocirala na zimu, sneg, kamin, zamagljene prozore, bezbrižnost, kao i one pomalo zaboravljene vrednosti iz crno-belih božićnih filmova. Ako to nekome nešto znači, Pol Veler je u jednom intervjuu rekao da “Curtis” spada među deset najlepših albuma koje je čuo u životu.

Isaac Hayes – Joy (1973)

Ako je Mejfildova “The Makings of You” romantična popodnevna šetnja po snežnim ulicama, Hejsova “Joy” je kulminacija te šetnje, odnosno čisti seks. Stihovi “Every morning when I rise, baby / I look into your sexy eyes, baby / Your love refreshing is good to me, baby / There's no other place I'd rather be, baby” nam nedvosmisleno daju do znanja na šta je Ajzak ovde konkretno mislio.

Još kada na to dodate instrumentalni deo ovog šesnaestominutnog soul epa, nezaboravna vožnja u autu, krevetu ili nekom drugom prevoznom sredstvu je zagarantovana. Jedan je Ajzak Hejs.

The Chi-Lites – A Lonely Man (1972)

Na svojim najlepšim albumima bend iz Čikaga The Chi-Lites pomalo podseća na soul/pop kolege iz Filadelfije The Delfonics. Što se ploče “A Lonely Man” tiče, teško da su The Chi-Lites objavili lepšu. Divna orkestracija i ove nežne, zimske melodije mogli bi da zagreju i srce Eskima.

Nije zgoreg pomenuti da je deo njihove numere “The Coldest Days of My Life” 2008. godine semplovao laundž duo Quiet Village u svojoj najpoznatijoj pesmi “Victoria's Secret”.

Al Green - Lay it Down (2008)

Al Grin je u poslednje dve decenije objavio samo četiri albuma i uz “I Can’t Stop” iz 2003, njegovo za sada poslednje studijsko izdanje “Lay it Down” zvuči savršeno. Gotovo svi oni senzualni začini Grinovih najlepših ploča iz prve polovine sedamdesetih nalaze se i ovde.

To posebno važi za naslovnu pesmu koja po zaraznoj melodiji i očaravajućem Alovom glasu zaslužuje da se nađe na nekom budućem “The Best of Al Green” izdanju.

Myron & E with The Soul Investigators - Broadway (2013)

Susret gospel pevača, glumca i igrača iz Los Anđelesa Majrona Glaspera, zaluđenika za soul i di-džeja iz Nju Džersija Erika Kuka i finskog retro soul benda The Soul Investigators, rezultirao je jednom od najlepših soul ploča iz prošle godine.

Nema tu semplova, sintisajzera, specijalnih efekata i ostalih čudesa modernog doba – kada se danas kaže vintidž soul, onda se misli baš na ovakve albume. Siguran sam da bi se krajem šezdesetih etikete Motown i Stax “tukle” oko objaljivanja ploče “Broadway”.

Valerie June – Pushin' Against a Stone (2013)

Ukoliko još uvek ne znate zašto je na raznoraznim godišnjim listama album pevačice iz Memfisa Valeri Džun proglašen najboljim debi izdanjem u 2013, preporučujem da to odmah proverite. Mešavina soula, popa, bluza i folka odavno nije zvučala svežije i zavodljivije.

Retko ko je u stanju da na ovako suptilan način pomiri tradicionalno i savremeno. Mislim da smo prošle godine dobili jednu izuzetnu talentovanu pevačicu od koje u budućnosti tek možemo očekivati velike albume.

Sharon Jones & the Dap Kings – Give the People What They Want (2014)

Iako je Šeron Džons svoj peti studijski album snimila još sredinom prošle godine, njegovo objavljivanje je odloženo zbog njene ozbiljne bolesti. Na sreću, Šeron se izlečila i njen novi album je objavljen sredinom januara.

Ako ste voleli retro soul koji je ona gajila na ranijim izdanjima, siguran sam da ćete podjednako uživati slušajući ovaj novi. Kao i prva četiri albuma i “Give the People What They Want” je objavila etiketa Daptne Records, koja duže od jedne decenije važi za najozbiljnijeg naslednika “sam svoj majstor” estetike koju je šezdesetih gajio Beri Gordi i njegov Motown. Prva ozbiljna soul ploča u 2014.