1,3 miliona nepismenih u Srbiji

Organizacija UN za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESKO) proglasila je 8. septembar za Međunarodni dan pismenosti 1967. godine, sa ciljem da se istakne važnost čitanja i pismenosti u životu pojedinca i društva u celini.

Podaci UNESKO-a iz 2006. godine govore da 75% nepismenih stanovnika živi u podsaharskim zemljama, gde ženska deca uopšte ne idu u školu, a slede jugozapadna i istočna Azija i arapske zemlje.

Do polovine prošlog veka koncept pismenosti podrazumevao je elementarnu analfabetsko-jezičku i matematičku orijentaciju, a to znači osnovno savladavanje veština čitanja i pisanja.

Obrazovanje, odnosno puna pismenost odraslog stanovništva, i danas je u razvijenim zemljama jedna od osnovnih tema, jer globalizacija svetske ekonomije zahteva pismene radnike, odnosno preovlađujući je broj radnih mesta koji traže dobro obučenu i obrazovanu radnu snagu.

Od 1964. razvija se novi pristup, odnosno funkcionalno opismenjavanje i pismenost, a osnovu ovakvog koncepta čini odnos između pismenosti i privrednog razvoja.

Prema definiciji Projekta međunarodne pismenosti odraslih (IALS) pismenost se danas definiše kao: prozna pismenost (razumevanje i korišćenje informacija dobijenih iz tekstova), dokumentaciona pismenost (informacije koje se nalaze u različitim formularima) i kvantitativna pismenost (razumevanje, na primer, izveštaja o stanju na računu u banci, određivanje poreza, kamata i dr.).

U najnovijem istraživanju Projekta IALS-a obuhvaćeno je šest zemalja OECD-a: SAD, Kanada, Nemačka, Holandija, Švedska i Švajcarska.

Ustanovljeno je da najviši nivo pismenosti imaju Švajcarci 35%, za njima slede Amerikanci sa 20%. Po obuhvaćenosti stanovništva obrazovanjem posle obaveznog školovanja, na prvom mestu su SAD i Japan sa 96%, slede Švajcarska sa 82% i Austrija sa 79%.

U Srbiji je među obrazovanim stanovništvom najviše onih sa srednjom školom, dok je sa visokim obrazovanjem svega 6,5% građana. Istraživanja Ujedinjenih regiona srbije (URS) pokazuju da učenici iz Srbije imaju samo enciklopedijsko i nefunkcionalno znanje. Cilj URS je da se u narednom 10-ogodišnjem periodu u svim krajevima Srbije iskoreni nepismenost do evropskog nivoa.

Institut za održive zajednice i Evropski pokret u Srbiji, u saradnji sa nemačkom organizacijom za tehničku saradnju GTZ, a uz zajedničku, finansijsku podršku američke i nemačke vlade, pokrenuli su novi program, namenjen učenicima srednjih ekonomskih škola u Srbiji pod nazivom “Partnerstvo na delu”.

Program ima za cilj uspostavljanje dugoročnog partnerstva između nemačkih i srpskih ekonomskih srednjih škola, razmenu znanja, iskustva, savremenih metoda obrazovanja kao i poboljšanje mobilnosti mladih.

Zahvaljujući programu, 30 srednjih ekonomskih škola iz Srbije, izabranih na javnom konkursu, pronašlo je odgovarajuće partnerske škole u Nemačkoj, a šest škola iz Srbije već je bilo u poseti svojim nemačkim partnerima, u čemu je učestvovalo 250 učenika i skoro 30 nastavnika.

Neophodno je povećati obuhvat dece osnovnim obrazovanjem, a posebna pažnja mora se posvetiti informatičkom opismenjavanju, ne samo u školskom sistemu, već i kroz obuke zaposlenih i onih koji traže posao.