Švabica

Šta se dešava kada se ogrešimo o svoje srce i damo prednost razumu? Kako izgleda život kada odbacimo ljubav u ime svoje porodice, zemlje i naroda, ili u ime buduće karijere i građanske dužnosti? "Švabica", divno delo Laze Lazarevića, opisuje životno stradanje stipendiste srpske vlade u Berlinu, lekara Miše, kome patrijarhalna srpska sredina devetnaestog veka nije dozvolila da dostigne celovitost i bude srećan.

Ovaj tragičan komad o neispunjenoj zaveštanoj ljubavi, o nemogućnosti čoveka da se odupre sistemu u kome živi i postane onakav kakav želi da bude može se svrstati u vanvremenske klasike koji plene svojim sadržajem i moralnom porukom. Laza Lazarević je stvorio izuzetno delo i zbog toga će mu se ljudi uvek vraćati – napisao je duboku ljudsku dramu koja može biti istinita za sve nas, bez obzira na to kom društvu i vremenu pripadamo. Uspeo je da prikaže teške moralne dileme čoveka koji želi da ostane čestit, a mora da bira između dužnosti i svojih emocija.

Predstava prikazuje i mnoge druge aspekte – odnos Berlinaca prema Srbima, superioran stav nemačkih državljana i prezir prema srpskom nerazvijenom društvu. Lepe, doterane i obrazovane berlinske devojke su hladne i nedodirljive, nezainteresovane za došljake koji se obrazuju u njihovoj zemlji. Pa ipak, Ana Gutjar, lepa Švabica u koju se Miša zaljubljuje mimo svoje volje i društvenih konvencija, sposobna je da mu pruži nežnost, ljubav i toplinu, bez obzira na kulturološke razlike.

Mnogi momenti u delu podsećaju na Šekspirovu tragediju "Romeo i Julija". Slična saga o zabranjenoj ljubavi, o patnjama i preprekama na tom putu, o nerazumevanju i odbacivanju od strane najbližih, kao i konačno stradanje mladih ljubavnika. I tokom same predstave čujemo eksplicitnu aluziju autora na Šekspira kroz citat: "Call me but love, and I’ll be new-baptised". Ime i prezime su i ovde prepreke na putu ljubavi, kao i nacionalnost, kultura, veroispovest. Međutim, za razliku od Romea i Julije, koji su se predano i posvećeno borili za svoje emocije, naš Miša odbacuje i prekida dato obećanje, da bi mnogo kasnije spoznao kakvo je nedelo počinio.

Odlični glumci su nas više puta doveli na ivicu suza i potpunog rastrojstva. Miša nikada neće zaboraviti svoju Švabicu, živeći promašenim životom bez ljubavi, koji se pretvara u izvestan oblik smrti. Podsvesno želeći da kazni majku i setru, samouništenjem protestuje protiv srpske porodice, sistema i racionalnosti.

Svakome ko voli pozorište bih, svakako, preporučila ovu izvanrednu predstavu. Jer, ako pozorište ima moć da u nama izazove osećanja, onda ono neizostavno ima moć i da menja našu svest i kulturu u kojoj živimo. A upravo "Švabica" je komad koji ima moć da nas podseti na opasnost predrasuda.

Arhivska fotografija: FoNet