Ketrin O’Flin – Šta je nestalo

Odmah na početku: veliko interesovanje koje je izazvala ova knjiga, originalno objavljena u januaru prošle godine, sasvim je opravdano. Debitantski roman Ketrin O’Flin, autorke iz Birmingema, čiji su roditelji poreklom Irci, štivo je koje ima šta da ponudi čitaocu. Mogao bih ja sada da mu pronađem popriličan broj mana, ali nekako kad imate ovakvu knjigu pred sobom sve te zamerke odlaze u drugi plan.

Elem, roman Šta je nestalo bio je nominovan za četiri vrlo ugledne književne nagrade, a osvojio je jednu od njih: nagradu Kosta (koju sponzoriše kompanija Costa Coffee) u kategoriji najbolji debitantski roman. Treba napomenuti da je Ketrin O’Flin rođena 1970. godine, tako da je njen književni debi došao u drugoj polovini tridesetih. Kako se iz kratkih biografskih podataka može zaključiti, ranije nije bila profesionalno vezana za literaturu, a prema sopstvenoj izjavi nikada sebe nije smatrala sposobnom da napiše roman, i uvek je gajila vrlo niska očekivanja. Sve ovo je, po mom mišljenju, preporučuje kao pisca.

I šta jedna ovakva autorka ima da nam ponudi? Dakle, u pitanju je roman sa trilerskim zapletom. Postoji misterija (nestanak jedne ličnosti) i postoji njeno razrešenje. Jeste, knjiga je u osnovi to, ali u suštini nije. Misterija, uostalom, nije ni izvedena najbolje. Uvek kad vidite da su ličnosti koje naizgled nemaju veze jedna s drugom, u stvari sve na ovaj ili onaj način upetljane u istu intrigu, ne možete se oteti utisku da je tu sve previše iskonstruisano. Kao u onim novoantičkim ili renesansnim komedijama, gde se na kraju ispostavlja da su sva lica bliski rođaci. Kad bi počivala samo na trilerskom zapletu, bila bi ovo prilično slaba knjiga. Zatim, tu je i tema potrošačkog mentaliteta. Pa dobro, zar nismo to već apsolvirali? Treba biti zaista inovativan i originalan pa da se nešto novo kaže na ovu toliko razvlačenu temu. (Uzgred, teško da je to iko bolje učinio od Bila Votersona u Kalvinu i Hobsu.) Što se O’Flinove tiče, ona ovoj problematici pristupa kroz priču o jednom velikom tržnom centru, a pozivajući se na svoje iskustvo višegodišnjeg rada u takvim objektima. Možda upravo zbog toga njeni opisi kupaca, glupih pitanja koje postavljaju i odnosa zaposlenih prema njima i ne uspevaju da nadrastu anegdotski karakter. Stiče se utisak da ona prosto prepričava ono što joj se na poslu zaista dešavalo i da joj ne polazi za rukom da tu građu književno uobliči.

Ipak, ni sve ove mane, a ni veliki broj jezičkih grešaka kojima srpsko izdanje obiluje (možete naći školske primere: po tom pitanju; mogao sam da vidim; i sad, dok je tiho pevušila uz Bilijev bariton, joj se činilo; obzirom da je uzeo godišnji odmor) nisu dovoljni da pokvare čitalačko zadovoljstvo. A ono je tu pre svega zahvaljujući likovima. Već od samog početka O’Flinovoj u potpunosti uspeva da ih približi čitaocu, učini simpatičnima i pobudi interesovanje za njih. A onda, kako se događaji nižu, mi polako otkrivamo šta tri glavna lika nose sa sobom i kakve su sve muke morali u životu da preture preko glave. Na naše oči O’Flinova ih postepeno razgolićuje, da bismo na kraju, paralelno sa razrešenjem misterije, stigli i do najdubljih slojeva njihovih ličnosti, do onoga što ih najviše boli, do onoga čega bi hteli da se ratosiljaju a ne mogu jer je tako duboko utisnuto u njih, do svega onoga što su želeli a nisu mogli da ostvare, do svega onoga što su u životu izgubili. Za ovaj izvanredno uzbudljivi voajerski uvid u ono što ne možete znati ni o kome drugom osim o sebi samima vredi O’Flinovoj ne samo progledati kroz prste za sve gore pomenute mane, nego joj i odati najveće priznanje.

Originalni naslov knjige je What Was Lost. Upravo o tome se ovde i radi: o svim gubicima koje smo u životu pretrpeli. Dok sam je čitao, setio sam se one sjajne pesme Lusinde Vilijems I Lost It. I think I lost it / Let me know if you come across it / Let me know if I let it fall / Along a back road somewhere / Money can’t replace it / No memory can erase it / And I know I’m never gonna find / Another one to compare. Ovi stihovi mogli bi da stoje kao moto knjige.