TBF: Očekujte samo hitove

U kućnoj produkciji početkom devedesetih snimili su nekoliko pesama i plasirali ih na lokalne radio stanice. Tako je publika upoznala kućnu radinost sastava TBF. Prvi album “Ping-pong: Umjetnost Zdravog Đira“ čekao je još pet godina na objavljivanje, ali mu je trebalo mnogo manje vremena da stekne kultni status. Od tada su prošli kroz mnoge svirke, postavili sopstvenu predstavu, eksperimentisali sa muzikom, sakupljali nagrade. Prošle godine objavili su album “Pistaccio Metallic” a u okviru promotivne tuneje 27. januara prvi put nastupaju u Beogradu.

B92: Prve pesme snimili ste ’92. godine u kućnoj produkciji. Dvadeset godina kasnije sami ste producirali vaš najnoviji album “Pistaccio Metallic”. Šta se promenilo u međuvremenu?

Antić: Ima više kladionica i pekara i umra je Dino Dvornik.

Mnogo pažnje posvećujete likovnom oblikovanju albuma. Zašto je ovaj album zelen?

Nakon dugog i izbezumljenog traganja za konceptom, jedne večeri na parkingu u Samoboru posli svirke neko je reka da nazovemo album po nekoj boji i tad je Nike (gitarista Nikša Mandalinić) reka pistaccio metallic jer je upravo u tom trenutku ukrcava u kombi gitaru te boje. To je bilo odmah jednoglasno prihvaćeno i pokazalo se ispravnim.

Ko je bio najveći Veseljko tokom snimanja albuma?

Kolko se sjećam sve je bilo dosta opušteno i ležerno, nismo se zanosili suvišnim emocijama.

Ovo je vaš prvi album bez vanzemaljaca. Šta se desilo sa njima?

Završili su na albumu ‘Pepermint’ Alejuandra Buendije.

Album “Pistaccio Metallic” trenutno je među najprodavanijim albumima u Hrvatskoj. Kako bi izgledao život muzičara kada bi se oslanjao samo na tu zaradu?

Nikako, ustvari mislim da je to nemoguće.



Koliko su vaš Split zajedno sa Splićanima i gradonačelnikom zaslužni što su vaše pesme baš ovakve kakve jesu?

Negdje između 27 i 35 posto.

Osim skeniranja javnosti kroz pesme, javno ste podržavali neke političare. Koliko vam se političko angažovanje obilo o glavu?

Znali smo bit razočarani, al ne žalimo jer smo uvik podržavali ljude za koje smo u tom momentu vjerovali da su pozitivci.

Krajem godine i u Hrvatskoj su održani protesti, grupa ljudi okupirala je splitski Peristil, ali sve je brzo utihnulo. Zašto na Balkanu nisu uspeli pokreti poput onog “Okupirajmo Vol Strit”?

Ne postoji kultura prosvjedovanja i niti u jednoj od bivših država bivše Jugoslavije nema krtitične mase koja bi takve prosvjede učinila ozbiljnim.

Prvi put nastupate u Beogradu krajem januara? Šta predstavalja ovaj koncert, baš u Domu omladine Beograda, za vas?

Kao i uvik očekujemo najgore i dan ćemo kao i obično započet sa meditacijom o neizbježnoj smrti.

Šta beogradska publika može da očekuje od koncerta?

Samo hitove.

Pre nekoliko godina proročanski ste pevali o smaku sveta. Gde ćete dočekati ovogodišnji 21. decembar?

Ne znam.