Svet u 2008. godini

Januar

1. januar/17. april - Predsednički izbori su Keniju, umesto u sledeći period razvoja, bacili u nasilje. Veoma tesna pobeda šefa države Mwaia Kibakija i žurba da se proglase rezultati izazvala je krizu i nasilje u kojem je širom zemlje stradalo na stotine ljudi.

Spor je rešen u aprilu podelom vlasti s vođom opozicije Railom Odingom koji je postao premijer, posredovanjem bivšeg generalno sekretara Ujedinjenih nacija Kofija Anana. Krajem godine odlučeno je da inicijatori nasilja odgovaraju pred specijalnim sudom.

2. januar - Cena nafte je na Njujorškoj merkantilnoj berzi prešla psihološku granicu od 100 dolara za barel, najavljujući vreme visokih cena i manjka "crnog zlata".

3. januar - Vlasti Šri Lanke su odlučile da i zvanično prekinu primirje sa Tamilskim Tigrovima, koji su na severu i istoku zemlje, uz posredovanje Norvežana, praktično uspostavili paralelnu državu.

Napad eksplozivom na vojni autobus u gradu Dijarbakiru na jugoistoku Turske, usmrtio je četiri osobe, a 68 ljudi je ranjeno. Bila je to odmazda za bombardovanje položaja kurdskih pobunjenika na severu Iraka krajem decembra 2007. godine. Sukob se nastavio prelaskom turske vojske u Irak i ofanzivom na istoku Turske.

4-8. januar - Demokrata Barak Obama i republikanac Mike Hakebi osvojili su prve partijske izbore za predsedničke izbore. Njihova pobeda unutar dveju partija otkrila je želju Amerikanaca da u 2009. godini dobiju šefa države koji donosi promene.

5. januar - Vanredni predsednički izbori održani su u Gruziji, posle masovnih decembarskih protesta zbog navodne korupcije šefa države Mihaila Sakašvilija. On je ponovo pobedio na izborima koje je Zapad ocenio kao demokratske, ali ne i svi građani Gruzije.

8. januar - Atentat na predsednika Maldiva Maumuna Abdula Gajuma sprečio je jedan izviđač tako što je zgrabio nož iz ruku napadača. Izviđač je lakše ranjen, a napadač je potom uhapšen.

22. januar - Ruska mornarica je u Biskajskom zalivu u Atlantiku izvela najveće pomorske vežbe od vremena Sovjetskog saveza. Nosač aviona "Admiral Kuznjetsov", 11 ratnih brodova i još 47 aviona su nedaleko od obala Francuske i Španije uvežbavali taktiku odbijanja napada i lansirali raketu koja može da nosi nuklearnu glavu.

23. januar - Hiljade Palestinaca iskoristilo je priliku da pređe u Egipat, pošto su ekstremisti srušili deo Velikog zida kod grada Rafaha. Nezadovoljni blokadom zbog vlasti Hamasa u tom delu palestinske autonomije, stanovnici su pomoć potražili u susednoj državi.

Avion poljskog ratnog vazduhoplovstva srušio se tokom pokušaja sletanja, nadomak vojne baze nedaleko od Miroslavice. Poginulo je svih 20 članova posade.

24. januar - Policija je objavila da je diler Žerom Kervel francuske banke Sosijete ženeral veštom trgovinom u periodu od godinu dana svoju banku olakšao za skoro 5 milijardi evra. Vremenom se ispostavilo da je diler koristio posebne finansijske instrumente i da je imao i skriveni profit od 1 milijardu i po evra.

Mirovnim sporazumom prekinut je tzv. "Rat u Kivuu" na istoku Demokratske Republike Kongo. Taj sukob će ponovo buknuti u oktobru kada odmetnuti vojni general Loren Nkunda napadne vojne baze nedaleko od Gome. Bilo je nekoliko desetina žrtava, ali je više od 200 hiljada ljudi napustilo svoj dom bežeći od borbi.

25. januar - Najobilnija i najjača snežna oluja koja je Kinu pogodila u poslednjih pola veka, izazvala je smrt 133 osobe, nestanak električne energije u milionima domaćinstava i saobraćajni kolaps u centralnim i južnim delovima te države.

Februar

2. februar - Ujedinjene pobunjeničke snage napale su prestonicu Čada u pokušaju da zbace predsednika Idrisa Debija. Bitka za N’Đamenu završena je posle 2 dana neuspehom pobunjenika, ali uz visoku cenu – 700 ljudskih žrtava.

11. februar - Predsednik Istočnog Timora Hoze Ramos-Horta teško je ranjen u napadu u svom domu koji su izveli pobunjeni vojnici. Njihovog vođu Alfreda Reinada ubili su telohranitelji, ali je dobitnik Nobelove nagrade za mir nekoliko meseci proveo u Australiji pre nego što se vratio u svoju zemlju.

13. februar - Premijer Australije Kevin Rad u Parlamentu u Kanberi ponudio je izvinjenje generacijama "Ukradene dece". Tako je počelo ispravljanje velike nepravde – otimanja dece mešovite rase iz porodica australijskih urođenika Aboridžina pod raznim izgovorima, a najviše zbog zaštite od siromaštva i predrasuda.

17. februar - Samoubilački napad jednog talibana u Kandaharu, gradu na jugu Avganistana, izazvao je smrt 80 ljudi.

18. februar - Britanska vlada privremeno je nacionalizovala banku "Nortern rok", petu po veličini hipotekarnu banku u Velikoj Britaniji i jednu od prvih žrtava svetske finansijske krize.

Opšti izbori u Pakistanu na vlast vraćaju Pakistansku narodnu partiju ubijene bivše premijerke Benazir Bhutto i Pakistansku Ligu muslimana zbačenog premijera Navaza Šarifa. Predsednik Pervez Mušarraf se, uprkos tri meseca ranije osiguranim izborom u Senatu, našao na udaru dojučerašnje opozicije. Ostavku je objavio 18. avgusta da bi izbegao očekivani opoziv zbog kršenja Ustava svoje države da bi bio izabran za predsednika. Time se okončala vladavina generala koji je 1999. godine pučem došao na vlast.

19. februar - Zbog lošeg zdravlja, vođa kubanske Revolucije Fidel Kastro podneo je ostavku na mesto predsednika Republike. Pet dana potom, Nacionalna skupština jednoglasno je za naslednika izabrala njegovog brata. Raul Kastro je ostao i vrhovni komandant vojske, ali počao je da lagano sprovodi reforme u toj zemlji u Karipskom moru.

Mart

1. mart - U napadima izraelske avijacije 1. marta u Pojasu Gaze, poginulo je preko stotinu Palestinaca i dvoje Izraelaca. Uzrok tome bili su brojni raketni napadi ekstremista iz Pojasa Gaze na Izrael. Većina žrtava nije imala nikakve veze s napadima, a čak 15 njih bili su maloletnici.

2. mart - Venecuela i Ekvador dovele su brojne vojnike do same granice s Kolumbijom, pošto je u akciji kolumbijske vojske na teritoriji Ekvadora ubijen Raul Rejes, jedan od vođa Revolucionarnih oružanih snaga Kolumbije. To je izazvalo diplomatsku krizu na Andima, zbog narušavanja suvereniteta Ekvadora. Spor je rešen pet dana kasnije javnim pomirenjem na samitu "Grupe Rio".

6. mart - Osmoro Izraelaca je ubijeno, a devetoro ranjeno tokom napada jednog naoružanog Palestinca na versku školu u Jerusalimu. Masakr u školi zaustavio je jedan od učenika svojim pištoljem.

10. mart - Demonstracije Tibetanaca koji traže nezavisnost te oblasti od Narodne Republike Kine, počele su na godišnjicu propale pobune iz 1959. godine zahtevima za oslobađanje monaha uhapšenih na jesen 2007. godine.

Već 14. marta protest se pretvorio u nerede i napade na imovinu u vlasništvu većinskog naroda Han. Odgovor kineskih vlasti bio je blokada Tibetanske autonomne oblasti, a zvanični Peking je za nerede optužio duhovnog i svetovnog vođu Tibetanaca Dalaj lamu.

Dobitnik Nobelove nagrade za mir tvrdi da nije podsticao nerede iz svog sedišta u egzilu, u indijskom gradu Daramsali. Protest je stekao pažnju sveta i značajno ugrozio ugled Kine uoči početka Olimpijskih igara u Pekingu - pristalice Tibeta ometale su kretanje olimpijskog plamena i čak najavljivali bojkot igara.

25. mart - Stanovnici Butana glasali su 25. marta na prvim izborima u toj kraljevini u Himalajima. Ubedljivu pobedu s 45 mesta u parlamentu odnela je Partija mira i prosperiteta, dok je druga od dve partije, Narodna demokratska partija, dobila samo dva mesta.

Snage Afričke unije i vojske Komorskih ostrva izvršile su invaziju na Anžuan, jedno od tri najveća ostrva arhipelaga, koje su zauzeli pobunjenici. Njihov vođa, pukovnik Mohamed Bakar odbio je napusti mesto predsednika samostalnog ostrva Anžuan u sastavu Unije Komorskih ostrva. Akcija preuzimanja ostrva odnela je tri žrtve, ali bila je jedan od ključnih koraka u sporoj demokratizaciji države u Indijskom okeanu, koju redovno potresaju pučevi.

29. mart - Parlamentarni i predsednički izbori u Zimbabveu otkrili su da predsednik Robert Mugabe i njegov Patriotski front Afričke nacionalne unije Zimbabvea (ZANU-PF) ne žele da priznaju rezultate i pobedu Pokreta za demokratske promene (MDC) Morgana Cvangiraja, danima odlažući objavljivanje rezultata.

Već na dan izbora, Mugabeov ZANU-PF osporavao je pobedu MDC-a na više mesta, a tokom narednih dana pokrenut je talas prebrojavanja glasova, ali i nasilja. Obračun s opozicijom bio je surov, s više ljudskih žrtava.

Tek krajem juna usledio je drugi krug predsedničkih izbora na kojima Morgan Cvangiraj nije hteo da učestvuje. Spor je razrešen podelom vlasti: Mugabe ostaje šef države, a premijer je Morgan Cvangiraj. Uprkos smirivanju političke scene, Zimbabve je utonuo u višemilionsku inflaciju i nemaštinu, a državu je u novembru zahvatila epidemija kolere.

April

1-4. april - Brazilski policajci ubili su 14 ljudi, od toga 10 članova jedne bande, u napadu na trgovce drogom u faveli Koreia, sirotinjskom predgrađu Rio de Ženeira. Akcija hapšenja narko-dilera u zapadnim favelama najvećeg grada u Brazilu pretvorila se u uličnu borbu u kojoj su stradali stanovnici. Zloglasne policijske jedinice u napadu protiv još zloglasnijih krijumčara u favelama postali su redovni prizor u Riju.

3. april - Na redovnom godišnjem samitu Severnoatlantskog saveza, čelnici NATO-a pozvali su da im se pridruže Hrvatska i Albanija. Makedonija je ostala nepozvana zbog spora sa susednom Grčkom oko svog ustavnog naziva. Bez poziva su ostale Ukrajina i Gruzija zbog straha alijanse da ne pokvari odnose s Rusijom.

4. april - Posle nekoliko anonimnih prijava o zlostavljanju, vlasti američke države Teksas početkom aprila izvele su raciju na ranču "Potraga za Cionom" u vlasništvu Fundamentalističke crkve Isusa Hrista svetaca "Poslednjih dana" zbog sumnji da se na tom imanju maloletnice prisiljavaju na brakove sa starijim muškarcima.

Iz te verske zajednice je evakuisano 453 žena i dece da bi se zaštitile od mogućeg daljeg nasilja. Iako se na suđenju u maju ispostavilo da seksualnog nasilja nad maloletnicama nije bilo, javnost je imala priliku da se upozna sa ljudima koji žive u izolovanoj zajednici zasnovanoj na mormonskim pravilima i običajima. Evakusiana deca videla su svet van ranča, i sada mogu sama da odluče da li im se život u takvoj zajednici sviđa ili ne.

5-6. april - Dobre odnose Vašingtona i Moskve potvrdili su američki predsednik Džordž Buš i ruski predsednik Vladimir Putin, na svom poslednjem susretu šefova država u crnomorskom letovalištu Sočiju. Tada su dogovorili smernice o razvoju odnosa.

7. april - Italijanska policija uhapsila je 42 osobe osumnjičene za krivična dela u vezi sa organizovanim kriminalom u oblasti Kalabriji. Gotovo 300 policajaca hapsilo je osumnjičene, pretraživalo kuće i plenilo pronađeno oružje. Meta akcije bili su članovi organizacije Ndrangete, osumnjičeni za krivična dela poput ubistva, iznude, trgovina drogom.

Ndrangete vode poslove s kokainom širom Evrope, s godišnjom zaradom višom od 50 milijardi dolara, čime nadmašuju legendarnu siciljansku porodicu Koza nostra. Ndrangete su 2007. godine načinile opasnu grešku - ubili su šestoro svojih sunarodnika ispred jednog italijanskog restorana u nemačkom gradu Duizburgu. Tada su dobili ono što ni jednoj kriminalnoj porodici ne treba - publicitet.

8-10. april - Svetska kriza hrane 2008. godine nastala je zbog straha da se sve više žitarica koristi za proizvodnju biogoriva. Najstrašnija slika sveta u kojem nema dovoljno hrane viđena je na Haitiju, gde su hoteli, restorani i vojnici Ujedinjenih nacija bili meta gladnih i siromašnih Haićana. Tek kada je poginuo jedan "plavi šlem", Svetski program za hranu pokrenuo je akciju snabdevanja stanovništva osnovnim namirnicama.

13. april - Parlamenatrni izbori u Italiji vratili su na vlast Silvija Berluskonija. Bogataš i desničar iz Milana četvrti put je postao premijer kao vođa stranke "Forca Italija", iskoristivši nezadovoljstvo vladom Romana Prodija. Čovek koji je više vremena proveo pred sudovima zbog procesa zbog monopolisanja tržišta obećao je da će očistiti Napulj i unaprediti ekonomiju države.

15. april - Putnički avion tipa DC-9 kompanije Heva bora ervejz srušio se na naseljeni deo i lokalnu pijacu grada Goma, na istoku DR Kongo, samo stotinak metara od piste tamošnjeg aerodroma. Bilo je 47 žrtava, dok su svih pet članova posade preživeli. Uzrok pada je pogrešno navođenje letelice na sletanju zbog prastare opreme na aerodromu u Gomi.

20. april - U sukobima koji su u Mogadišu izbili između islamskih pobunjenika i udruženih vojnih snaga Somalije i Etiopije, poginula 81 je osoba. Frakcija el-Shabaab zbačene Unije islamskih sudova mesecima je napadala prelaznu vladu Somalije, ali je napad u aprilu bio najkrvaviji i s najviše civilnih žrtava.

27. april - Talibani su, tokom vojne parade u Kabulu, pokušali da ubiju predsednika Avganistana Hamida Karzaija. Bio je to najodvažniji napad na Karzaija i to na dan kada se proslavljala 16. godišnjica svrgavanja režima bliskog nekadašnjem Sovjetskom Savezu.

28. april - Svet je bio zgrožen otkrićem da je izvesni Jozef Fricl prethodne 24 godine u podrumu svoje kuće u gradu Amštetenu u Donjoj Austriji zatočenu držao svoju ćerku Elizabet Fricl. Za sve to vreme ju je fizički napadao i silovao. Iz incestuozne veze rođeno je sedmoro dece, od kojih je troje ceo svoj život bilo u zatočeništvu s majkom.

Monstrum iz Amštetena priznao je da je nestanak svoje ćerke obrazložio njenim odlaskom u versku sektu. Bolest najstarije Elizabetine ćerke Kersin i odlazak kod lekara otkrili su užas iz podruma i doveli do njegovog hapšenja. Jozef Fricl će do kraja života biti u zatvoru i pod nadzorom psihijatra.

Maj

2-10. maj - Više od 145.000 stanovnika Mjanmara stradalo je od posledica ciklona Nargis, koji je naleteo na kopno u delti reke Iaravedi. Gotovo dva miliona od ukupno 56 miliona stanovnika te zemlje na jugoistoku Azije ostalo je bez ikakve imovine i hrane. Veliku prirodnu katatrofu uveličalo je i oklevanje tamošnje vojne hunte da prihvati pomoć u hrani i opremi iz sveta.

Šteta koju je počinio Nargis meri se u milijardama dolara, ali posledice se osećaju kroz opšte siromaštvo i očajnu infrastrukturu, posebno u delti navedene reke, koja je do tada svojim prebogatim prinosima hranila celu zemlju. Vlasti su prestale da broje mrtve i nestale i život u Mjanmaru se vratio u svakodnevnu izvesnost - malo hrane i još manje slobode, uprkos novom referendumu o novom ustavu koji je održan na ruševinama kišom natopljene države.

7. maj - Dmitrij Anatoljevič Medvedev postao je predsednik Ruske Federacije na svečanosti u Kremlju koja je počela tačno u podne. Taj tehnokrata je oprobani saveznik Vladimira Vladimiroviča Putina, koji je ubrzo postao premijer. Predsednik Medvedev u svom prvom govoru naglašava da "su građani najveća snaga Rusije" koja će zemlju uvrstiti u "svetsku elitu".

11. maj - Desetine ljudi bile su žrtve nezapamćenog talasa nasilja nad strancima u Južnoafričkoj Republici. Kriza je došljake iz Zimbabvea i drugih siromašnijih država za trenutak učinila viškom u populaciji i stvorila utisak ugroženosti samih građana Južne Afrike, ali teško je naći opravdanje za strah od stranaca u državi koja je služila za primer nenasilne borbe protiv rasističkog režima aparthejda.

12. maj - Katastrofa je pogodila i susednu Kinu kada je zemljotres intenziteta 8 stepeni na Richterovoj skali pogodio oblast Venčuan u centralnoj provinciji Sečuan. Potres je počeo u 14:28 i trajao tri minute. Poginulo je 69.000 ljudi, ali se još 18.000 njih vode kao nestali, povređeno je preko 350 hiljada osoba. Bez krova nad glavom ostalo je gotovo pet miliona stanovnika.

Posebna tragedija, u kojoj su nestali čitavi gradovi, pogodila je roditelje: nezamislivo veliki broj škola srušio se u vreme nastave. Čitave generacije dece nestale su pod ruševinama mesta u kojima se stvarala njihova budućnost. Samo su čudesni slučajevi pronalaženja preživelih ispod ruševina čuvali prisebnost stanovnika tokom nedelju dana posle potresa. Četiri petine zgrada u oblast Beičuan je sravnjeno sa zemljom; što nije bilo uništeno 12. maja, stradalo je u mesecima naknadnih tremora zemljišta.

13. maj - Niz od eksplozija pet bombi u indijskom gradu Džajpuru izazvao je smrt 80 i povrede koj 216 ljudi. Bombe su bila postavljene kod tržnice gde turisti često treže nakit kao suvenir. Teroristička akcija u Džajpuru, u zapadnoj državi Radžastan, bila je simptom događaja koji će uslediti u novembru.

15. maj - Deo naftovoda u nigerijskom gradu Ijegunu eksplodirao je tokom noći. Bilo je oko stotinu žrtava. U Nigeriji, afričkoj državi prebogatoj naftom, siromašni slojevi udruženi u bande često otimaju strance zaposlene u naftnim kompanijama. Zato se svaki incident kod naftovoda smatra mogućom sabotažom.

16. maj - Samit evropskih i latinoameričkih lidera u Peruu otkrio je podele oko proizvodnje bio-goriva i slobodne trgovine, i regionalnim sporom Kolumbije, Bolivije i Ekvadora nastalim posle upada kolumbijske vojske u Ekvador tokom akcije protiv levičarske gerile FARC u februarau. Ipak, Južna Amerika se kreće istim putem kao i Evropska unija: 23. maja osnovana je Unija nacija Južne Amerike (USAN).

18. maj - Svetska kriza hrane najteže je pogodila Etiopiju: UNICEF, fond za decu Ujedinjenih nacija upozorio je u maju da je u toj zemlji na istoku Afrike više od 100 hiljada dece (126.000) izgladnelo na smrt, ali da je čak 6 miliona mališana životno ugroženo.

20. maj - U maju su Izrael i Sirija počeli prve pregovore o postizanju mira i to uz posredovanje Turske. Glavna tema je upravljanje Golanskom visoravni koju Izraelci drže pod okupacijom od Šestodnevnog rata 1967. godine.

21. maj - Istovremeno, na pregovorima u Kataru je postignuto pomirenje duboko podeljenih frakcija u Libanu, i tako zaustavljen pad te zemlje u novi građanski rat, započet ubistvom nekadašnjeg premijera Rafika al-Haririja dve godine ranije.

28. maj - Kraljevina Nepal ukinuta je 28. maja kada je Skupština proglasila Saveznu Demokratsku Republiku Nepal. Posle 240 godina, ukinuta je monarhija, a gerilci maoisti postali su ključni politički činilac u novoj himalajskoj republici. Prvi predsednik države 23. jula postao je Ram Baran Jadav.

Jun

5-24. jun - Australijska policija je početkom juna uhapsila 70 pedofila u opsežnoj operaciji suzbijanja širenja dečje pornografije putem Interneta. Među uhapšenima bilo je policajaca i nastavnika. Istraga je pokrenuta pošto je nepoznati haker poslao 99 pornografskih slika dece na jedan ugledni evropski Internet sajt.

Krajem juna, više od 40 osoba uhapšeno je u Španiji zbog širenja dečje pornografije. Izvor su bile Intrnet stranice u Nemačkoj. Slična akcija izvedena je i u SAD, gde je uhapšeno više od 300 ljudi, a spaseno 400 dece.

8. jun - Pohod u koji je 25-godišnji Tomohiro Kato krenuo u trgovinskom kvartu Čijoda japanske prestonice Tokija, završen je smrću 7, a težim povredama kod 10 osoba. Počinilac je prvo naleteo na grupu ljudi na ulici malim kamionom, a zatim velikim bodežom napadao koga je stigao. Utvrđeno je da je Tomohiro Kato bio otuđen čovek, besan na svoje roditelje i strašan pritisak društva da uspe u školi i zatim na poslu. Njegov slom je u svet poslao upozorenje da ni Japan nije imun na nasilje.

10. jun - Više od sto ljudi je poginulo kada se sudanski putnički avion na liniji Aman-Kartum zapalio posle sletanja na aerodrom u glavnom gradu Sudana. Samo nekolicina putnika napustila je avion pre izbijanja vatre. Uzrok pada je desni motor aviona koji se zapalio odmah po sletanju, a vatra se brzo proširila po letelici.

12. jun - Građani Republike Irske na referendumu 12. juna odbili su izmene svog Ustava kojim bi se omogućilo usvajanje Ustava Evropske unije. Posle sličnih odluka Holandije i Francuske 2006. godine, odluka Iraca izazvala je ozbiljnu krizu u evrosavezu, dok su Irci dosledno poštovali demokratsku proceduru i referendumom branili svoju vojnu neutralnost.

22. jun - Tajfun Fengšen zahvata Filipine i Kinu, izazivajući ogromnu štetu i veliki broj žrtava: 1.354 osobe su poginule od posledica nevremena, bujica i odrona. Oko 800 žrtava bilo je na prevrnutom brodu MV Princess of the Stars.

Jul

1. jul - Neredi na ulicama Ulan-Batora zbog sumnje u rezultate parlamentarnih izbora naterali su predsednika Nambarina Enhbajara da uvede vanredno stanje. Meta protesta bilo je sedište vladajuće Narodne revolucionarne partije. Pet ljudi je poginulo, a više od 300 povređeno.

2. jul – Političarka Ingrid Betankur, trojica Amerikanaca, kao i još 10 talaca oslobođeno je iz ruku levičarske gerile FARC u operaciji kolumbijske vojske. Prevarom i obaveštajnim podacima, taoci su oslobođeni bez ispaljenog metka. Ingrid Betankur je bila talac više od 6 godina i postala simbol i slobode i zatočeništva. Akcija oslobađanja označila je preokret u građanskom ratu u Kolumbiji i otkrila da nekada opasna gerila FARC-a nije tako efikasna kao nekada.

Palestinac koji je upravljao utovarivačem, udario je u autobus u Jerusalimu. Poginule su tri osobe, a povređeno 40. Policajci su, verujući da se radi o terorističkom napadu, ubili napadača.

S početkom letnje turističke sezone u SAD, panika na berzama podigla je cenu nafte do rekordnog nivoa - više od 146 dolara za barel. Amerikanci su prvi put u istoriji počeli da plaćaju gorivo po ceni koja je u Evropi, za poređenje, prevaziđena - oko 1 dolar za litar.

7. jul - Bombaš samoubica udario je automobilom natovarenim sa eksplozivom na ulaz indijske ambasade u Kabulu, Avganistanu. Nastradalo je 58, a povređeno više od 150 ljudi.

8-9. jul - Vođe članica Grupe 8 najrazvijenijih država sveta na samitu u Japanu obećavali su rešenja za velike probleme planete - cene nafte, hrane i alarmantnim klimatskim promenama. Ispostaviće se da će najbogatije države sveta uskoro najviše osetiti kako to izgleda kada svet zahvati ozbiljna kriza.

10. jul - Pokušavajući da stignu u Evropu i počnu novi život, 15 migranata iz Afrike umrlo je na brodu koji je presretnut nedaleko od obale Španije. Među žrtvama bilo je i dece, a oni koji su preživeli svet su podsetili na sve patnje migranata i nerešavanje ekonomskih problema u državama iz kojih beže.

12. jul - U pravom talasu sukoba tinejdžera u Londonu, 12. jula ubijen je jedan 19-godišnji mladić. To je bilo 20. ubistvo među mladima u britanskoj prestonici do sredine 2008. godine. Najčešće su žrtve stradale od uboda noža.

Užas na ulicama ostrvskih gradova dobio je i svetsku dimenziju jer su nedelju dana ranije ubijena dvojica francuskih tinejdžera. Policija Londona tvrdila je da nije reč o "epidemiji" ubistava noževima, ali je šestonedeljna racija britanskih bobija dala porazne rezultate: zaplenjeno je 500 noževa.

14. jul - Na dvodnevnom sastanku šefova država ili vlada u Parizu, predsednici Francuske i Egipta, Nikola Sarkozi i Hosni Mubarak pozvali su dvadesetak država koje izlaze na Sredozemno more da stvore Uniju za Mediteran. Proklamovani cilj te Unije jeste dubinska promena u odnosima Evropske unije sa zemljama Magreba i Bliskog istoka. Posmatrači ocenjuju da je to pokušaj da se stvori zona za buduću carinsku uniju koja će smanjiti pritisak imigranata na evrosavez.

15. jul - Svetski dan katoličke omladine 2008. godine obeležen je u Australiji šestodnevnim manifestacijama u Sidneju. Glavni gost bio je papa Benedikt XVI koji je pohvalio odluku vlade Australije da se tamošnjim urođenicima Aboridžinima izvini zbog otimanja dece nastala spajanjem dveju rasa. Zanimljivo je da je papa Benedikt XVI slao SMS-ove učesnicima skupa i velike mise u Sidneju, dok su posmatrači i posebno kritičari ceo događaj proglasili za "promociju crkve" s namerom da obriše veliku mrlju – seksualno nasilje sveštenika nad decom u nekoliko država.

25. jul - Niz od sedam eksplozija bombi uzdrmao je indijski grad Bangalore 25. jula: poginule su dve, a povređeno je 20 osoba. Osumnjičeni su teroristi organizacije Laškar-e-Taiba. Već sledećeg dana, niz eksplozija od 21 bombe protresao je grad Ahmedabad u indijskoj državi Gujarat. Ovoga puta bile je mnogo više žrtava: 56 ljudi je poginulo, dok je povređeno više od 200 osoba. Odgovornost za napade u Ahmedabadu preuzela je organizacija "Indian mužahedin".

27. jul - Eksplozija dve bombe međusobno udaljene 50 metara u turskom gradu Istanbulu usmrtile su 17 ljudi, a više od 150 osoba je povređeno.

28. jul - Žene-samoubice odgovorne su za smrt 48 ljudi i povrede više od 287 osoba zbog svojih bombaških napada u iralim gradovima Bagdadu and Kirkuku. Napadi su se dogodili u trenutku dok je veliki broj šiita dolazio u glavni grad Iraka uoči velikog praznika koji se obeležava u svetilištu Kadhamija – smrt jednog od 12 šiitskih imama. Napad u Kirkuku, gde uglavnom žive Kurdi, bio je usmeren na protivnike zakona o pokrajinskim izborima.

30. jul - Turski Ustavni sud odlučio je krajem jula da ne zabrani vladajuću Partiju pravde i razvoja (AKP) zbog islamističkih aktivnosti. Vladajuća stranka se za dlaku spasla najgore optužbe – da ugrožava sekularno uređenje Turske Republike. Ipak, insistiranje premijera i predsednika, članova te partije, da se poštuju neki običaji jednu supešnu političku organizaciju stavio je pod lupu javnosti i vojske koja bez milosti čuva Ustav Mustafe Kemala Ataturka. Još jedna greška i biće zabranjeni.

Avgust

1. avgust - U jednom autobusu u Kanadi dogodio se, za tu zemlju nezapamćeni, zločin – jedan putnik odrubio je glavu drugom pred više od 30 ljudi. Okrutni ubica nije upeo da pobegne uprkos šoku putnika autobusa koji se kretao kroz mirne predele države Manitoba.

4. avgust - Talibanski pobunjenici ubili su desetoricu a ranili 21 francuskog vojnika tokom zasede u dolini Uzbin, na istoku Avganistana. Jedna od najuspešnijih akcija talibana, koji sve češće napadaju vojnike i njihove baze, konačno je izazvala države-članice NATO-a da u tu zemlju centralne Azije krajem godine pošalju ozbiljno pojačanje od nekoliko desetina hiljada vojnika za misiju poznatu pod akronimom ISAF.

Pohod nekoliko desetina alpinista ka vrhu K-2 na Himalajima, završio se nesrećom u kojoj je poginulo 11 alpinista. Trojica Korejaca, dvojica Pakistanaca, dvojica Nepalaca, jedan Francuz, jedan Norvežanin, jedan Irac i srpski alpinista Dren Mandić poginuli kada se 400 metara od vrha, na visini od 8.211 metara, odvalio blok leda za koji su bili učvršćeni klinovi i bezbednosni konopci.

Krađa podataka platnih kartica oko 41 miliona ljudi izronila je u javnost u Sjedinjenim Američkim Državama pošto je optuženo 11 ljudi. "Kradljivci identiteta" su provalili u računarske sisteme nekoliko velikih američkih trgovačkih kompanija i koristili programe preko kojih su došli do podataka o brojevima debitnih i kreditnih kartica, o šiframa i računima 41 miliona korisnika. Grupa je radila uglavnom u Istočnoj Evropi, na Filipinima, u Kini i na Tajlandu.

U Mauritaniji je izveden državni udar, vojska je uhapsila predsednika i premijera. Šef države na severozapadu Afrike najavio je smene u vrhu vojske i policije, pošto su se oni suprotstavili izboru 12 ministara u vladu, od kojih su neki optuženi za korupciju. Vođa ovog i puča iz 2005. godine, general Mohamed Ould Abdel Aziz, ranije je podržavao predsednika Abdalahija.

7. avgust - Mesecima su se događali povremeni obračuni oko Južne Osetije pre nego što je u noći između 7. i 8. avgusta pod Kavkazom buknuo pravi rat. Invazija gruzinske vojske na Južnu Osetiju zaustavljena je intervencijom Rusije pošto je u borbama ubijeno nekoliko članova "Mirovnih snaga" iz Ruske Federacije, mirovne operacije koja je trajala 14 godina posle neuspelog pokušaja Južne Osetije i Abhazije da se otcepe od Gruzije.

Gruzini su pre rata na jugu Kavkaza pokušavali da povrate kontrolu nad dvema teritorijama koje su uživale političku i finansijsku podršku Moskve, ali su je potpuno izgubili posle 8-dnevnog rata u kome je stradalo više stotina civila. Ruska vojska je praktično blokirala tu zemlju. Zbog oštre osude zapada, rat je u Evropu vratio dah Hladnog rata, ugrozio planove Ukrajine da uđe u NATO, a Evropsku uniju podelio zbog značaja koji Rusija ima u snabdevanju prirodnim gasom.

Predsednik Dmitrij Medvedev ni za trenutak nije koristio pristojan rečnik prema gruzinskom predsedniku Mihailu Sakašviliju, dok su napori francuskog predsednika Nikole Sarkozija za primirje bili korisni, ali u avgustu je Moskva priznala nezavisnost dveju oblasti, čuvajući ih svojim vojnicima.

19. avgust - Bombaš-samoubica napao je 19. avgusta policijsku akademiju u Alžiru - svoj automobil prepun eskploziva zaleteo je u zgradu. Poginule su 43 osobe, a ranjeno 45 ljudi. Za ovaj teroristički napad sumnjiči se alžirski ogranak al-Kaide koji pokušava da oživi zaustavljeni građanski sukob nastao 1992. godine posle poništavanja izbora na kojima su pobedili islamski ekstremisti.

20. avgust - Posle rata u Gruziji završilo se dugo pregovaranje i oklevanje - ministri spoljnih poslova Sjedinjenih Američkih Država i Poljske potpisale su sporazum kojim će američke rakete dugog dometa biti postavljene na teritoriji Poljske. Rusija je upozorila da će prisustvo američkih raketa u toj zemlji i s njima vezanih radarskih postrojenja u Češkoj smatrati pretnjom na koju će kada treba odgovoriti svim a ne samo diplomatskim sredstvima.

Let Speinera 5022, od Madrida to Gran Kanarije, završen je tragedijom kada je letelica skliznula s piste aerodroma Barahas. Poginulo je 154 putnika, a svega 18 je preživelo.

22. avgust - Pirati iz Somalije su 22. avgusta oteli nemački, iranski i japanski teretni brod nedaleko od obale Somalije. Bila je to najava prave gusarske sezone u Adenskom zalivu i Indijskom okeanu. Kada je 15. novembra otet veliki naftni tanke MV Sirius Star , koji je nosio naftu vrednu 100 miliona dolara, kao i brod MV Faina, s oružjem za Keniju, i tražeći ogroman iznos za otkup svet je bio pod uzbunom jer su pirati ozbiljno ugozili slobodu mora i trgovine.

22. avgust - Vlasti Sjedinjenih Američkih Država i Iraka u načelu su se 22. avgusta dogovorile da se američke snage povuku iz te zemlje do kraja 2011. godine. Tri sedmice ranije, produžen je i mandat Ujedinih nacija stranim snagama u Iraku. Sporazum je krajem decembra odobrio i parlament u Bagdadu, a predviđeno je da se američki vojnici sklone s ulica u vojne baze već početkom 2009. godine.

Septembar

Krajem avgusta i početkom septembra, uragani šibaju po državama u Karpiskom moru i Meksičkom zalivu. Uragan Gustav kategorije 2 prešao je preko Jamajke, Dominikanske Republike, Haitija, Kube, i zatim američke države Luizijane, uz ukupno 92 žrtve.

Posledice uragana Hana, na Haitiju su bile poplave i odroni koji usmrtili 529 ljudi.Hana je pohod nastavila po Istočnoj obali SAD gde je poginulo 7 ljudi.

Uragan Ajk je na svom pohodu preko Haitija, Dominikanske Republike, Kube i američke države Teksas odneo ukupno 107 žrtava.

2. septembar - Politička kriza u Tajlandu počela je još 2006. godine svrgavanjem premijera Taksina Šinavatre. Sukob njegove Narodne alijanse za demokratiju i Taksinu bliske Partije narodne snage zasnovan je na optužbama za korupciju i zloupotrebu položaja.

Premijer Samak Sundaravej 2. septembra proglasio je vanredno stanje ali je morao da podnese ostavku posle izglasanog nepoverenja, a njegov naslednik Somčai Vongsavat smenjen je 2. decembra zbog toga što je kao premijer učestvovao u TV-šou programu o kulinarstvu. Tome je prethodio dugotrajni protest opozicije koja je nedeljama pod opsadom držala zgradu vlade a zatim i aerodrome u Bangkoku.

Bilo je i nasilnih sukoba s policijom, ali je kriza, čiji je koren u sukobu viših i nižih klasa u društvu, razrešena 17. decembra imenovanjem novog premijera – Abhisit Vedžajiva je postao 27. predsednik vlade te kraljevine na jugoistoku Azije.

Premijer Japana Jasuo Fukuda podnosi ostavku 2. septembra zbog blokade rada parlamenta koju predvodi opoziciona Demokratska partija. Na partijskim izborima njegove Liberalno-demokratske partije pobeđuje Taro Aso, koji je 26. septembra postao novi premijer Japana. On je prvi katolik koji je dospeo na to mesto, kao dugogodišnji političar iz porodice s političkim vezama, ali i s rođačkim vezama sa carskom porodicom.

3. septembar - Predsednik Kipra Dimitris Kristofias i vođa kiparskih Turaka Mehmet Ali Talat održali su prvi susret u Nikoziji na početku pregovora o mogućem ujedinjenju Kipra.

5. septembar - Nekoliko velikih stena odvojilo se od litice nadomak Kaira, prestonice Egipta. Poginulo je 18 osoba, a zatrpano je bilo oko 500 ljudi.

14. septembar - Avion na letu broj 821 ruske avio-kompanije Aeroflot srušio se na letu od Moskve nadomak svog odredišta - ruskog grada Perma. Poginuli su svih 88 putnika i članova posade. Posada nije prijavila nikakve probleme, ali se kao uzrok nesreće navode dezorijentisana posada i zapaljeni motori na letelici Boeing 737-505.

19-25. septembar - Tajfun Hagupit je tokom šestodnevnog pohoda po Pacifiku i pomorju Jugoistočne Azije, tačnije Filipinima, Tajvanu, Vijetnamu, izazvao smrt 67 ljudi. Najviše žrtava bilo je u kineskoj provinciji Guangdong, gde je kao tajfun Kategorije 4, čije ime na filipinskom znači "bičevanje" dotakao kopno i izručio obilne padavine koje su najteže pogodile Vijetnam.

20. septembar - Teroristički napad kamionom prepunim eksploziva čija je meta bio hotel Meriot u Islamabadu, glavnom gradu Pakistana, 20. septembra poginulo je 60 osoba, a ranjeno 266 ljudi. Eksplozija 600 kilograma vrlo jakog eksploziva izazvala je paljenje gasnih instalacija u hotelu i požar je ubrzo progutao celu zgradu. Pretpostavlja se da su meta napada bili američki marinci, koji su bili gosti hotela tokom skorašnje posete prvog oficira američke vojske admirala Mikea Mullenna. Eksplozija u Meriotu dogodila se posle niza incidenata u kojima je američka vojska u Avganistanu prelazila granicu ili lansirala napade prema Pakistanu. Nekadašnji saveznici u borbi protiv terorizma su tih dana bili na ratnoj nozi.

21. septembar - Predsednik Južne Afrike Tabo Mbeki 21. septembra podnosi ostavku na zahtev svoje partije. Vladajući Afrički nacionalni kongres mu je uskratio podršku u parlamentu kao šefu vlade. To se dogodilo samo nekoliko dana posle oslobađajuće presude za silovanje u procesu protiv Jacoba Zume, sadašnjeg predsednika vladajuće partije, kojeg je 2006. godine zbog tog skandala Tabo Mbeki smenio s mesta potpredsednika i, sumnja se, umešao se u sudski proces. Glasanjem u Nacionalnoj skupštini, privremeni predsednik Južne Afrike 25. septembra postao je Kgalema Motlanthe.

Oktobar

4. oktobar - Meksički policajci su u gradu Tihuani pronašli tela devetoro od ukupno 50 ljudi ubijenih u obračunima veznim za trgovinu drogom. I to su bile žrtve samo tokom jedne sedmice. Meksiko je tokom 2008. godine uronio u rat između narko-kartela i saveznih vlasti, koje pokušavaju da suzbiju trgovinu drogom nasilnim sredstvima – slanjem vojnika u sedišta kartela, ali i raspoređivanjem odgovornosti na niže sudove i policajce koji patroliraju ulicama.

Narko-karteli su odgovorili ubijanjem policajaca i nastavili međusobne obračune za premoć. Svaki uspeh u hapšenju ili uklanjanju jednog bosa dovodi do nasilnijeg ponašanja naslednika i celog kartela, a žrtve su sve češće civili. Izgleda da je akcija predsednika Felipea Kalderona dala rezultate - cena narkotika u Severnoj Americi raste. Ipak, cena rata droge je previsoka - 5.406 žrtava.

3. oktobar - Bilo je leto 2007. godine, kada su se banke u Sjedinjenim Američkim Državama prvi put požalile da im klijenti ne otplaćuju vrlo povoljne stambene kredite. Godinu dana kasnije procvetala je globalna finansijska kriza 2008. koja je otkrila da su američki bankari uzajmljivali novac za davanje kredita klijentima bez provere kreditinih sposobnosti. Među prvim žrtvama bile su banke Liman braders, Meril Linč, osiguravajuća korporacija AIG i – nimalo iznenađujuće – poludržavni fondovi za otkup hipoteka: Fredi mek Fani me.

Početkom oktobra, predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džordž Buš potpisuje Zakon o ekonomskoj stabilizaciji stvarajući fond od 700 milijardi dolara kojim će se otkupiti vrednosni papiri propalih banaka.

9. oktobar - Ukrajinski predsednik Viktor Juščenko odustao je od formiranja održive vladajuće koalicije, raspustio je parlament i raspisao prevremene izbore za početak 2009. godine. To je rezultat poslednjeg u nizu nesporazuma s premijerkom Julijom Timošenko, koja uporno odbija da vodi prozapadnu politiku predsednika Juščenka, ali koja se ne približava previše ni Rusiji.

Globalna finansijska kriza 2008. stigla je i u jednu od najbogatijih država sveta. Island je osetio velike posledice jer je ponudom povoljnijih kamata razvio sopstveno finansijsko tržište i postao utočište za štediše i ulagače. Svetska kriza uzela je danak: uprkos ponudi iz Rusije od 4 milijarde dolara i dobijenog kredita od Međunarodnog monetarnog fonda, vlasti su preuzele kontrolu nad tri vodeće banke. Islandska kruna je značajno izgubila na vrednosti jer su dugovi banaka premašili bruto društveni proizvod, a božićni praznici proslavljeni su skromnije nego ikada.

20. oktobar - Vlada i opozicija Bolivije postigle su dogovor o održavanju referenduma o nacrtu novog ustava. Predsednik Evo Morales odustao je od prava da se drugi put kandiduje za šefa države, ali je postigao nešto više - smirio je napetost između mahom siromašnih urođenika na zapadu i bogatijih Bolivijaca evropskog porekla na istoku države.

Sukob dva dela društva pretio je da se, od nereda i uličnih obračuna u septembru, pretvori u pravi građanski rat. Ustav se menja tako da se obezbedi da prihodi od korišćenja prirodnih resursa budu ravnomernije raspoređeni i na siromašnije slojeve društva.

25. oktobar - Uprkos dobijenom mandatu od svoje partije Kadima i predsednika Izraela, ministarka spoljnih poslova Cipi Livni nije uspela da sastavi novi kabinet vlade. Cipi Livni je dobila mandat zbog iznuđene ostavke premijera Ehuda Olmerta, koji je optužen za korupciju još u vreme dok je bio gradonačelnik Jerusalima.

Zbog optužbi je 30. jula podneo ostavku, ali njegova naslednica Cipi Livni nije uspela da održi vladajuću partiju Kadima na vlasti. Kriza vlade nije imala uticaj na sukob s Palestincima: incidenati su bili redovni kao i neprodktivni sastanci s predsednikom Palestinske Autonomije Mahmudom Abasom.

Novembar

3. novembar - U Demokratskoj Republici Kongo nastavlja se Rat za Kivu: borci Nacionalnog kongresa za odbranu naroda, koje predvodi odmetnuti general Loren Nkunda, 3. novembra su zauzeli grad Kivanđu na istoku države. Pre toga, 26. oktobra, zauzeli su vojnu bazu i Nacionalni park Virunga, poslednje utočište planinskog gorile.

Borba ovih gerilaca bliskih Tutsima protiv Vojske Konga, ali i "plavih šlemova" Misije Ujedinjenih nacija u Kongu svet je podsetila na genocid 800 hiljada Tutsija iz 1994. godine koji su izvršile dve militantne organizacije Hutua iz susedne Ruande.

4. novembar - Govor pobednika predsedničkih izbora u Sjedinjenim Američkim Državama Baraka Huseina Obame u Čikagu u noći između 4. i 5. novembra. Demokratski senator iz Ilinoisa nadmašio je svog protivkandidata, heroja Vijetnamskog rata i senatora iz Arizone Džona Mekejna. Postao je 44. američki predsednik kao prvi Afroamerikanac i sa svojih 47 godina najmlađi na toj poziciji. S njim je za potpredsednika izabran senator iz Delavera Džozef Bajden, prvi katolik među potpredsednicima.

Barak Obama je pobedio zahvaljujući svetskoj ekonomskoj krizi, lošoj spoljnoj politici trenutnog predsednika Džordža Buša i svoje upornosti. Američki nedeljnik "Tajm" ga je proglasio za osobu godine 2008. zbog toga što je, kako opisuju, "postigao niz uspeha u naizgled nemogućim izazovima".

Dvogodišnja predizborna kampanja pokazala je da taj pravnik upotrebio iskustvo stečeno u javnoj službi i ozbiljno sproveo kampanju do svoje pobede. Zameraju mu da je izborom nekoliko članova kabineta, poput Hilari Klinton ili Roberta Gejtsa poništio svoj slogan - "Promena kojoj verujemo".

7. novembar - Rušenje zgrade crkvene škole u predgrađu Port-o-Prinsa na Haitiju usmrtilo je 93 osobe, najviše učenika. Istragom je utvrđeno da se prvo urušio prvi od tri sprata građevine. Zloslutnom ironijom sudbine, deo škole se prvi put urušio osam godina ranije i svi su mislili da je tadašnja popravka rešila problem.

8. novembar - Ruska nuklearna podmornica K-152 Nerpa bila je na ispitivanju u Japanskom moru pre stavljanja u prvu upotrebu kada je, kako tvrde istražitelji, jedan tehničar slučajno aktivirao protivpožarni sistem. Od posledica udisanja protivpožarnog gasa freona umrlo je 20 mornara, a povređen je 21 mornar. Ta podmornica se, uz duge prekide, gradila od 1993. godine i trebalo je da bude ustupljena indijskoj mornarici.

10. novembar - U požaru koji je izbio u zgradi u kojoj žive radnici iz Poljske u norveškom gradu Dramenu, poginulo je šestoro ljudi.

11. novembar - U Nemačkoj je uhapšena Rouz Kabuje, šefica protokola sadašnjeg predsednika Ruande Pola Kagamea, pod optužbom da je skrivanjem glavnih osumnjičenih za obaranje aviona nekadašnjeg predsednika države Juvenala Habjarimane 1994. godine postala saučesnik u genocidu.

15. novembar - Savezno tužilaštvo u Vašingtonu podigilo je optužnicu protiv šestorice radnika kompanije Blekvoter zbog incidenta na Trgu Nisur u Bagdadu iz septembra 2007. godine u kome je poginulo 17 civila. Tada su službenici ove privatne vojne kompanije za zaštitu bez povoda otvorili vatru na sve na tom trgu, navodno braneći svoje klijente iz američkog sekretarijata za odbranu.

25. novembar - Stanovnici Grenlanda održali su referendum na kome se odlučivalo da li žele više autonomije od Danske Kraljevine. Rezultat je bio jasan – više od 75 odsto stanovnika najvećeg ostrva na svet želi da živi samostalnije od danske krune.

26-29. novembar - Niz od 10 terorističkih napada u indijskom velegradu Mumbaju na dva hotela, restoran, religiozni centar, bolnicu, železničku stanicu i jedan bioskop, započela je 26. novembra uveče. Cilj desetorice napadača koji su došli iz Pakistana bili su građani zapadnih država i Jevreji. Bilo je 164 žrtve, a ranjenih 250.

Tokom opsade dva hotela – Oberoi trident i Tadž Mahal, kao i jevrejskog centra Nariman, indijski specijalci oslobodili su na desetine talaca. Uhapšen je samo jedan napadač na Železničku stanicu. Ajmal Amir Kasab je ubrzo priznao vezu s pakistanskom terorističkom organizacijom Laškar-e-Taiba i brižljivu organizaciju smrtonosnog pohoda po finansijskoj prestonici Indije.

Petodnevni "rat u Mumbaju" na ivicu rata doveo je Indiju i Pakistan, dok su indijski muslimani bili najoštriji u osudi napada.

29. novembar - Neredi u gradu Jos u centralnom delu Nigerije, izazvani sukobima između hrišćana i muslimana zbog rezultata lokalnih izbora krajem novembra trajali su dva dana. Poginula je 381 osoba, a više od 400 ljudi je povređeno.

Decembar

5. decembar - Za ostatke tela pronađene 1991. godine u grobnici konačno je potvrđeno da su pripadali poslednjem ruskom caru Nikolaju Aleksandroviču Romanovu poznatom i kao Nikolaj Drugi. Analizom DNK utvrđeno je da su ubijeni svi članovi porodice Romanov. U oktobru je Vrhovni sud Rusije presudio da su Romanovi bili žrtve političkog progona i time zaslužuju rehabilitaciju. Ruska pravoslavna crkva njega, caricu i njihovu decu već odavno smatra mučenicima.

6. decembar - Veliki građanski protest u Grčkoj počeo je posle ubistva 15-godišnjeg Aleksandra Grigoropulosa, jednog iz grupe tinejdžera koja se sukobila s policijom na ulicama Atine. Za ubistvo je optužen policajac Epaminondas Korkoneas. Bio je to okidač za masovne demonstracije u više gradova Grčke, tokom kojih su učenici, studenti i odrasli građani policiji i vlastima jasno stavili do znanja da se na nenaoružane ljude ne sme pucati.

Vremenom se protest raširio po Evropi, ali je nastavljen do kraja godine. Posmatrači su ga ocenili kao izraz mnogo dubljeg nezadovoljstva zbog nezaposlenosti izazvane svetskom ekonomskom krizom. Mediji su ovaj građanski protest proglasili najvećim i najgorim od povratka demokratije 1974. godine. Grci su ponovo dokazali da u njihovoj zemlji važi slogan "Sloboda ili smrt".

9. decembar - U ranim jutarnjim časovima u svom domu u Čikagu uhapšen jeć, guverner savezne američke države Ilinois, pod sumnjom da je ponudio mesto senatora iz Ilinoisa, upražnjeno posle formalne ostavke novog američkog predsednika Baraka Obame, po ceni od milion dolara.

Bogata i dinamična biografija guvernera Blagojevića, koji se marljivim radom s dna društvene lestvice uzdigao do uglednog položaja u američkoj politici, prožeta je ranijim istragama o njegovim sporednim aktivnostima, ali i ne baš uspešnom karijerom na mestu guvernera.

Federalni istražni biro optužbe za korupciju zasniva na snimcima i svedočenjima. Blagojevića, koji tvrdi da nije kriv, čeka opoziv.

14. decembar - Novinar iračke Televizije al-Bagdadija Muntadhar al-Zaidi bio je pažljivi slušalac na konferenciji za novinare sve dok se nije izuo i bacio obe svoje cipele na predsednika Sjedinjenih Američkih Država Džordža Buša. Šef američke države bio je u svojoj oproštajnoj poseti Iraku, i u društvu premijera Nurija al-Malikija govorio o budućnosti Iraka.

"Ovo ti je pozdrav od Iračana, pseto!" (prva cipela)

"Ovo ti je za udovice i siročiće, i sve ubijene u Iraku!" (druga cipela)

Ugledni 29-godišnji reporter je potom uhapšen i pretučen, što je naišlo na osudu svih boraca za ljudska prava, uprkos neuljudnom načinu da se uputi kritika jednom predsedniku.

23. decembar - Samo nekoliko časova posle smrti dugogodišnjeg predsednika Gvineje, Lansane Kontea, vojna hunta pod nazivom Nacionalni savet za demokratiju i razvoj preuzela je vladavinu Gvinejom na dve godine. Ovaj državni udar predvodi kapetan Musa Dadis Kamara, koji tvrdi da je ta afrička država utonula u korupciju i duboko siromaštvo.

Već narednog dana, bila je vidljiva demonstracija vojne sile na ulicama prestonice Konakrija. Neočekivana podrška došla je iz susednog Senegala, čiji predsednik Abdulaje Vejd vojnu huntu u Gvineji brani rečima da su oni prvi pučisti koji su "obećali da će raspisati izbore i vratiti se u kasarne".

27. decembar - U seriji vazdušnih napada izraelske vojske na pojas Gaze poginulo je više od 275, a ranjeno preko 600 Palestinaca. Time je završeno krhko šestomesečno primirje Izraela i Hamasa, koji pod kontrolom drži pojas Gaze.

Vlada Izraela je ovu akciju obrazložila kao odgovor na napade palestinskih ekstremista, koji su nekoliko dana ranije na jug Izraela ispalili čak 80 raketa.