U kineskoj ambasadi nisu skrivani vojni obaveštajci

"Moja prva reakcija je da je to i smešno i apsurdno“, dodala je Hua, druga u rangu diplomatskog predstavništva NR Kine u Srbiji.

Jednu od najvećih misterija bombardovanja SR Jugoslavije pokušao je da dešifruje „Sandej tajms”, prenevši delove iz navodno neobjavljenih memoara bivšeg kineskog predsednika Điang Cemina o okolnostima američkog bombardovanja kineske ambasade u Beogradu 1999. godine, koje je objavio hongkonški list „Ćiansao”.

Penzionisani 85-godišnji bivši predsednik, prema pisanju tog lista, navodi da je odgovorio na privatnu molbu tadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića da pruži utočište obaveštajnim jedinicama VJ u zgradi kineske ambasade.

Iako su se SAD izvinile za ovaj napad, žaleći se na pogrešno navođenje CIA, kineske vlasti nikad nisu prihvatile ovo objašnjenje, ali su bile prisiljene da se uzdrže od javnog izliva besa pošto su im Amerikanci privatno predočili dokaze o srpskim elektronskim komunikacijama koje su dolazile iz zgrade njihove ambasade.

Diplomatska nagodba se izgleda sastojala u tome da su Amerikanci „sačuvali kineski obraz”, izvinivši se za „grešku”, dok su kineske vlasti dozvolile da se ulični protesti u zemlji, povodom ovog incidenta, prirodno ohlade, prenosi hongkonški list, koji je, kako tvrdi, rekonstruisao ovaj slučaj iz serije natpisa koje je Điang objavio otkad je u penziji.

Điang Cemin sada, prema ovim tvrdnjama, izražava kajanje što je dozvolio srpskoj vojsci da koristi kinesku ambasadu, jer je to bila ozbiljna diplomatska greška koja je dovela i do pogibije tri kineska državljana.

List navodi da su za odluku o pristanku na Miloševićevu molbu, pored političke solidarnosti, postojala još navodno dva razloga: da se nadigra Rusija, koja je prethodno odbila isti zahtev, ali i da se uzvrati za uslugu pošto su srpske vlasti predale Kini neke delove američkog „nevidljivog” aviona koji je oborila Vojska Jugoslavije.

Osim demantija kineske ambasade u Beogradu i za bivšeg komandanta RV i PVO penzionisanog generala Spasoja Smiljanića, autora knjige „Agresija Nato – RV I PVO u odbrani otadžbine”, pisanje „Sandej tajmsa” potpuno je iznenađenje.

„Mislim da je reč o izmišljotini. To nema nikakve veze sa zdravom logikom i sistemom odbrane SRJ u doba NATO agresije. Ni od koga nisam čuo da su tamo boravili pripadnici naše vojne obaveštajne službe, zato što taj objekat nije pružao nikakve elemente sigurnosti u odnosu na dejstva iz vazduha“, kaže Smiljanić.

Na naše pitanje da li je kao komandant RV i PVO morao da zna da li su pripadnici vojne obaveštajne službe mogli da borave u ambasadi Kine, on odgovara: „Ne tvrdim da sam morao da znam. Ali bilo bi sasvim u suprotnosti tadašnjeg sistema u lancu komandovanja, da to nisam znao.”

Smiljanić podseća da bombardovanje ambasade Kine nije naređeno u procesu odlučivanja u komandi NATO-a za Evropu, već da je američka nacionalna komanda za ratno vazduhoplovstvo poslala bombarder da gađa ambasadu.

General u penziji Branko Krga, šef vojne obaveštajne službe u vreme bombardovanja SRJ, juče nije bio dostupan za naša pitanja.

Kineska ambasada na Novom Beogradu pogođena je sa tri projektila 7. maja 1999. godine, što je tada bio izuzetno ozbiljan diplomatski incident. NATO je obrazložio da je do napada došlo usled zastarelih mapa koje je dostavila CIA.

Ruševine zgrade kineske ambasade i rezidencije u Ulici Trešnjin cvet su rasklonjene krajem godine. Oštećeni objekti (6.300 kvadrata) u novobeogradskom Bloku 11-a bili su u vlasništvu NR Kine, a međudržavnim ugovorom iz 2004. godine između NR Kine i Srbije, Kinezima je u Užičkoj ulici dodeljena nova lokacija za diplomatsko predstavništvo.

Misteriozno ubistvo agenta CIA

Bivši službenik CIA Vilijam Benet ubijen je 22. marta 2009. godine u blizini svoje kuće u Lensdaunu u državi Virdžiniji, a njegovoj supruzi Sintiji su u istom napadu nanete teške povrede. Časopis „Forin polisi” pisao je da je 57-godišnji Benet bio „odgovoran za grešku zbog koje je bombardovana kineska ambasada u Beogradu”.

Ovaj penzionisani potpukovnik američke vojske radio je u to vreme po ugovoru za CIA i navodno je upravo on označio mesto koje treba napasti. Za tu grešku krivica je svaljena na Beneta koji je otpušten, a u to vreme (2000. godine) nije bilo objavljeno njegovo ime.