Jak dinar brana inflaciji

Objašnjavajući zašto je inflacija ponovo u zaletu, guverner Radovan Jelašić mogao je da navede mnogo elemenata koji utiču na njen rast, a samo jedan koji u inflaciona jedra duva u suprotnom smeru. To je jak dinar. Naravno, neće biti mnogo onih koji će mu takvu tvrdnju osporiti, jer je dobro znano da je devizni kurs najsnažniji kanal preko kojeg monetarna politika deluje na inflaciju. Profesori studente ekonomije već na prvom času uče da jačanje domaće valute direktno pojeftinjuje uvozna dobra, a da to direktno utiče na obaranje inflacije. I obratno. Slab dinar - veća inflacija.

Kada je u drugom polugodištu prošle godine NBS krenula s politikom postepenog prepuštanja kursa zakonima ponude i potražnje, ispostavilo se da je uporedo sa aprecijacijom dinara inflacija relativno brzo više nego prepolovljena. Naravno, takav uspeh je imao svoju cenu, ali to je nešto što se ne može izbeći. Prema podacima centralne banke, od 30 milijardi dinara prošlogodišnjih gubitaka, 23,9 milijardi posledica su upravo jačanja dinara. Tako će biti i sada ako se nastavi sa aprecijacijom.

Ali, ako je neko lane zamerao NBS da ona sama, kao najsnažniji igrač na međubankarskom deviznom tržištu, kreira jačanje domaće valute (a takvih nije bilo malo ni među ekonomistima), sada, kada dinar opet jača, tako nešto joj se sigurno ne može pripisati. Jer, kurs se formira isključivo u međubankarskoj trgovini, centralna banka nijednom od sredine maja nije intervenisala na tržištu, a jednom i kada je htela, negde pred kraj juna, nijedna od banka nije želela da s njom trguje po ponuđenoj ceni deviza.

De fakto je, kako kaže guverner, uspostavljen plivajući režim kursa. A u tom režimu oscilacije vrednosti domaće valute bile su svakodnevno uočljive. U avgustu se, recimo, kurs evra kretao od 79,65 do 80,76, a u septembru od 79,92 do 78,86 dinara. Polovinom septembra kurs evra je zapravo bio na nivou koji je važio i početkom ove ili krajem juna prošle godine.

Da li će se ovakva kretanja i nastaviti ostaje da se vidi. Centralna banka nije ponovo podigla referentnu kamatnu stopu uprkos visokoj stopi inflacije, ceneći da su avgustovska i septembarska povećanja cena bila samo «incidentni slučajevi». Ali, ako tako ne bude sigurno sledi novo povećanje kamatne stope, a s njom i dalje jačanje dinara, sve u cilju održavanja cenovne stabilnosti, što i jeste prevashodni zadatak NBS