Obećanja bez roka trajanja

Sezona obećanja je u punom jeku. Na biračima je samo da se opredele šta im je prioritet (kupovina stana, povećanje plate, zapošljavanje...) i da shodno tome zaokruže odgovarajući broj na glasačkom listiću. Naravno, preduslov je da iskreno veruju da će njihovi politički favoriti u slučaju dolaska na vlast ispuniti ono što su najavljivali u kampanji. Iskustvo sa nekih prošlih izbora nas uči da se političari nisu dosledno pridržavali datih obećanja, a i ona koja su ispunili nisu ispunili u roku (setimo se, na primer, ustava koji je bio prioritet i sadašnjoj i prošloj vladi). A nekom ko se odluči da glasa za neku stranku zbog konkretnog obećanja, čije bi ispunjenje trebalo da mu olakša život, nije svejedno da li će, na primer, porez biti smanjen već 2007. ili tek 2010. godine. Zato smo tražili od stranaka da oroče svoja obećanja, odnosno da preciziraju vreme za koje će ih ispuniti ako dođu na vlast.

U ovoj predizbornoj kampanji gotovo sve stranke su prioritet dale ekonomskim pitanjima. Tako je Demokratska stranka obećala da će u slučaju pobede na izborima ukinuti porez na kupovinu prvog stana, što će ga pojeftiniti za pet do osam odsto, a pri tom neće biti diskriminacije starijih na račun mlađih, kao sada.

Kako u izjavi za „Politiku” kaže Božidar Đelić, jedan od kandidata na izbornoj listi ove partije, obećanje bi ispunili odmah po dolasku na vlast „čim izglasamo novi budžet, verovatno početkom aprila 2007. godine”.

Demokrate su najavile i da će omogućiti građanima Srbije da uz veoma povoljne uslove dođu do akcija naših najstabilnijih preduzeća – NIS-a, Telekoma i EPS-a, a ovo obećanje su oročili na poslednji kvartal sledeće godine.

– Formiranje fonda za školarine za siromašne studente odmah ćemo inicirati u budžetu, ali ta ideja kao i državni investicioni penzioni fond koji će odmah biti formiran neće moći da zažive istog trenutka već će se postepeno razvijati. Naš cilj je i dobijanje statusa kandidata za ulazak u Evropsku uniju sledeće godine, a i stavljanje na belu šengensku listu krajem 2008. godine – kaže Đelić.

Ukidanje poreza na prvi kupljeni stan, kako kaže dr Danilo Šuković, iz Instituta društvenih nauka, nije nerealno obećanje, to ne bi bio veliki teret za državu, a bilo bi efekta. Kada je reč o kupovini akcija NIS-a, Telekoma, i drugih javnih preduzeća ipak treba imati u vidu da nema toliko tih akcija da mogu da ih kupe svi građani.

Kada je reč o formiranju državnog investicionog penzionog fonda dr Šuković kaže da ta ideja može da se ostvari, ali da država ne bi trebalo da se ograniči samo na formiranje nekih svojih fondova. Penzioni fond iziskuje velika sredstva koja treba efikasno upotrebljavati.

(Ne)realna obećanja

Demokratska stranka Srbije, prema rečima njenog funkcionera Miloša Aligrudića, svoja obećanja zasniva na onome što je do sada radila, a što je, kaže, dovelo do vidljivih rezultata.

– Mi predviđamo da ćemo do sredine sledeće godine završiti proces privatizacije bivših društvenih preduzeća i da ćemo u toku sledeće godine do kraja restrukturirati javna preduzeća. Sigurni smo da ćemo potpuno zaustaviti negativnu stopu nezaposlenosti i da će u drugoj polovini naredne godine biti smanjena stopa nezaposlenosti. Ne samo da ćemo očuvati stopu inflacije na jednocifrenom nivou nego ćemo je i dalje smanjivati, jer su stvoreni svi uslovi za to – kaže Aligrudić.

Prema predviđanjima u ovoj stranci, ističe on, naredne godine će u Srbiju stići više od šest milijardi evra kroz strana ulaganja i to uglavnom kroz grinfild investicije. Zbog svega toga standard građana Srbije, tvrdi Aligrudić, već u 2007. godini biće veći za 20 do 30 odsto nego u ovoj.

Dr Šuković, međutim, tvrdi da je nerealno nadati se tolikom povećanju standarda, jer to nije zasnovano na zdravoj ekonomskoj računici.

– Kada je reč o prilivu stranog kapitala treba razgraničiti grinfild investicije (to se smatra suštinskim prilivom kapitala jer neko kupi fabriku, zaposli radnike, što znači i veću proizvodnju i izvoz) od obične kupovine preduzeće gde samo dolazi do promena vlasnika. Nije realno da u Srbiju naredne godine bude investirano šest milijardi evra. Čak i da se prodaju NIS i druga javna preduzeća ne može toliko da se napabirči. Porazno je da od 2000. godine nije bilo više od 150 miliona dolara grinfild investicija godišnje – smatra Šuković.

On tvrdi da nisu ništa više realna ni obećanja o smanjivanju nezaposlenosti.

– Ako žele da smanje nezaposlenost, morali bi da nastave privatizaciju, da restrukturišu javna preduzeća i da budu uspešni u razvoju privatnog sektora kroz otvaranje malih i srednjih preduzeća što do sada nije bio slučaj – objašnjava dr Šuković.

Funkcioner G 17 plus Suzana Grubješić najavljuje, između ostalog, i povoljne kredite za mala i srednja preduzeća, gde država preuzima 90 odsto rizika, a banke samo 10 odsto. Kredit bi se otplaćivao pet godina, uz grejs period od godinu dana i sa kamatom od 1 do 3 odsto godišnje.

– Kroz izgradnju industrijskih zona i parkova, iz sredstava Nacionalnog investicionog plana ulagaće se u infrastrukturu da bi se stvorili uslovi za otvaranje domaćih preduzeća i privlačenje stranih investitora. Otkupom opštinskih lokala omogućiće se razvoj zanatskih radnji, a nastaviće se i sa stimulativnim merama za poslodavce. Merama koje predlažemo, nezaposlenost se može prepoloviti u narednih pet godina – kaže Grubješić.

Ona najavljuje da će, ukoliko im se ukaže poverenje, odmah po formiranju novog skupštinskog saziva, doneti zakone o Agenciji za borbu protiv korupcije i zapleni imovine stečene kroz korupciju i kriminal, a odmah po formiranju nove vlade, osnovati nezavisnu agenciju za borbu protiv korupcije pri Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Bolje bez države

Dr Šuković, međutim, smatra da država ne bi trebalo da se petlja mnogo u kredite već da bi prevashodno trebalo da se pobrine da kamatne stope budu niske, da budu konkurentne, da preduzeća mogu da stvaraju konkurentne proizvode, a banke su te koje će se takmičiti u davanju što povoljnijih kredita, umesto da država preuzima rizik. U tom slučaju moglo bi da se postavi pitanje zašto su jedni dobili, a drugi nisu kredite za koje država garantuje. To nije uobičajena praksa u drugim zemljama.

Socijalisti obećavaju da bi na projektima kao što su Koridor 10, obilaznica oko Beograda ili metro mogli da uposle na desetine hiljada radnika. Prema rečima Milutina Mrkonjića, funkcionera Socijalističke partije Srbije, samo na gradnji autoputa bi se moglo zaposliti 40-50 hiljada radnika, jer je to najrentabilniji projekat u zemlji.

Dr Šuković, međutim, tvrdi da ta ideja nije dobra jer se postavlja pitanje ko će da da pare za razvojne projekte pošto to ne bi trebalo da radi država.

– Država mora da stvori ambijent da privatnici investiraju, ona treba da se bori da kamatne stope padaju, da dobiju jevtino kapital, a ne da država pravi razvojne projekte. To ni EU ne bi podržala – tvrdi Šuković.

Jedan od stubova kampanje Srpske radikalne stranke, kako kaže Aleksandar Vučić, generalni sekretar partije, jeste borba protiv korupcije i kriminala „putinovskim metodama, odnosno merama generalne i specijalne prevencije čime se stvaraju uslovi za ozbiljnu ekonomiju. U roku od godinu dana obračunaćemo se sa najvećim lopovima i kriminalcima, narodu moramo da vratimo ono što mu pripada i stvorimo uslove za slobodno tržište i ekonomiju”, kaže Vučić.

Borba protiv korupcije, ističe dr Šuković, zasniva se na tri stuba –zakonodavstvu, preventivi i edukaciji. Samo dosledna primena ta tri stuba može dugoročno da suzbije korupciju. „Korupcija je u mentalitetu naših građana zbog svih godina krize kroz koju smo prošli. Treba da prođe dve generacije da ljudi shvate da mogu svoja pitanja da rešavaju kroz redovne institucije. Zato je obećanje radikala čist populizam”, ističe dr Šuković.

--------------------------------------------------------------------------

(Ne) ispunjena obećanja

U predizbornoj kampanji za vanredne parlamentarne izbore 2003. godine Demokratska stranka Srbije zalagala se za raspisivanje izbora za ustavotvornu skupštinu čim se za to steknu uslovi. U međuvremenu Skupština Srbije je usvojila odluku da se najviši pravni akt promeni po proceduri koju je predviđao važeći ustav.

DSS je od tada insistirao da se ispoštuje odluka parlamenta i odustao je od nekadašnje ideje o ustavotvornoj skupštini. Iako su tvrdili da će novi ustav biti donet ubrzo pošto preuzmu vlast, Srbija je najviši pravni akt dobila tek tri godine kasnije (što je, doduše, bila „zasluga” ne samo DSS-a već i ostalih partija, kako iz vladajuće koalicije, tako i opozicionih partija).

U predizbornoj kampanji ova stranka se zalagala i za to da funkcioneri prethodnog komunističkog režima ne mogu da obavljaju državne funkcije. Njih nije bilo u vlasti, ali je ipak zahvaljujući podršci upravo Socijalističke partije Srbije manjinska vlada, koju je predvodio DSS, funkcionisala protekle tri godine.

I G 17 plus je u zimu 2003. godine tvrdio da će nova skupština imati ustavotvorni mandat koji ne bi smeo da traje duže od šest meseci.

U „Novom programu za novu vladu”, sa kojim je u predizbornoj kampanji nastupao, G 17 plus je insistirao na tome da se ne sme dozvoliti da 200. godišnjicu Prvog srpskog ustanka 2004. godine Srbija dočeka bez sopstvene države. To se ipak desilo, a samostalnost je Srbija stekla dve godine kasnije i to zaslugom Crne Gore.

Obećanje da će porezi na plate biti smanjeni sa 77 na manje od 50 odsto ispunjeno je delimično. Porez na plate je oboren na 62 odsto i to tek sredinom ove, poslednje godine mandata Koštuničine vlade.

Ova partija je obećala i ukidanje poreza na finansijske transakcije (ukinut je ove godine), porez na prihod od poljoprivredne delatnosti (nije ukinut), porez na prihod od kamata i akcija (nije ukinut) i porez na upotrebu mobilnog telefona (ukinut je 2004. godine).

Srpski pokret obnove i Nova Srbija koji su nastupali zajedno zalagali su se da se inflacija u 2004. godini održi na nivou od 20 odsto, da se uspostavi realan devizni kurs, da se kamatne stope snize na jedan odsto i otpiše deo duga kod Londonskog kluba. Osim sniženja kamatne stope, druga obećanja su ispunjena.

Demokratska stranka je uoči prošlih izbora tvrdila da bi dolaskom na vlast zaposlila pola miliona ljudi, da bi privukla pet milijardi evra investicija te da bi kupovna moć stanovništva porasla za 50 odsto. Međutim, pošto DS nije učestvovao u izvršnoj vlasti građani nisu dobili priliku da provere da li bi i kada ova obećanja bila ispunjena.