"Rusiji nisu potrebni špijuni, mi sami sve pokazujemo"

Švedski list sa ironijom navodi, primećuje Sputnjik, da sa takvim nemarom Rusima u Švedskoj nisu potrebni nikakvi agenti.

U jednom od vojnih trilera Larsa Vilderenga o budućem ratu između Rusije i Švedske, postoji jedan lik — pijani penzioner koji po naredbi Rusa nadgleda pomorsku bazu u Karlskroni, ali „zaboravlja“ da izvesti da su jedne lepe večeri tri podmornice iznenada napustile luku, piše za „Ekspresen“ novinar Patrik Kronkvist.

„U stvarnosti, međutim, Rusiji nisu potrebni nikakvi agenti. Vlasti Karlskrone same uživo prenose kretanje borbenih brodova preko veb-kamere“, sa ironijom ističe Kronkvist.

Iako su Oružane snage skoro odmah ukazale na ovu grešku, direktor turizma Karlskrone Terje Pedersen otvoreno je izjavio da je kamera postavljena legalno i čak dao svoju procenu vrednosti ove informacije.

„Prema današnjim standardima, naše kamere su prilično bezopasne“, rekao je on.

Međutim, neki analitičari smataju da ova kamera može stranim silama da pruži informacije o prednostima i manama u odbrani baze. U najgorem slučaju, ova informacija mogla bi da se koristi za napad dok su sve podmornice i brodovi usidreni, naglašava novinar.

„Ne znam da li je takvo ponašanje uzrokovano činjenicom da već 200 godina nismo učestvovali u ratovima ili zbog toga što su Šveđani skoro prestali da služe u vojsci“, napominje autor. Prema njegovom mišljenju, mnogi dele mišljenje bivšeg premijera Fredrika Rejnfelta da bi odbranom trebalo da se bavi samo mala grupa ljudi.

„Naravno, Oružane snage treba da budu u stanju da brane zemlju, ali samo radnim danima od 9 do 15 (PAŽNJA! Ne u letnjem periodu) i samo ako to nije previše skupo, teško ili bučno“, ironiše Kronkvist.

Osim toga, preporuke vojske ignorišu i vlasti Karlshamna koje su dale u najam deo luke za potrebe projekta „Severni tok 2“. Takođe, ranije su dvojica civila biciklima prošla u zatvoreno strelište na severu Švedske, gde su vojnici vežbali gađanje bacačima granata. Ovo, po mišljenju autora, savršeno oslikava činjenicu da u Švedskoj niko ništa ne uzima za ozbiljno.

„Ako vlasti opštine imaju pravo da iznajmljuju luku Putinovoj naftnoj kompaniji, to ne znači da bi to trebalo da rade. Čak i ako je postavljanje veb-kamera legalno, to ne znači da ih morate postaviti. Ukoliko postoji mogućnost da se uđe na strelište, to ne znači da je to dobra ideja“, smatra autor.

Ipak, kasnije su vlasti Karlskrone poslušale kritiku i usmerile objektiv kamere na drugu stranu, što je slaba uteha, piše Kronkvist.

„Čak i kada bi zvaničnici najvažnijeg pomorskog grada Švedske mogli na svoju inicijativu da odvoje oči od sopstvenog pupka, nikada u švedskoj odbrani neće zavesti red“, razočarano zaključuje novinar.