"Više nisu znali šta sa Šešeljem"

On je u Kažiprstu na TVB92 istakao da je ovakva odluka Haškog tribunala znak da je zdravstveno stanje predsednika SRS veoma ozbiljno.

“Čini mi se da je njegovo zdravstveno stanje takvo da oni nisu znali šta više da učine, pa se zato i nisu bavili uslovima koje su nekada postavljali za puštanje zatvorenika na privremenu slobodu", naveo je Tapušković.

Prema Tapuškovićevim rečima, Šešeljev odnos prema Haškom tribunalu je bio principijelan i ne može se govoriti o tome da je on vršio opstrukciju.

"Iako se zna za Šešeljev stav o sudu, on nikad nije postavljao zahteve zapuštanje, nije molio, niti prihvatao uslovljenu slobodu, odnosno slobodu koja bi bila ograničena posle 12 godina u zatvoru. Ako je Ramuš Haradinaj odlazio iz Suda, bavio se politikom, a potom se vraćao u Sud, nema razloga da u Šešeljevom slučaju to bude drugačije", smatra Tapušković.

U javnosti se postavlja pitanje da li će se Šešelj vratiti u politički život, što je prethodno, u junu, kada mu je ponuđen privremeni izlazak iz zatvora bilo navedeno kao nemoguće.

"Njemu ništa nije ograničeno... On nije hteo da prihvati nikakve uslove, a ništa ga nisu ni pitali, što je opet znak da je ozbiljno bolestan i da su zbog toga ovako postupili u ovakvoj situaciji", istakao je Tapušković

Šef Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić je nedavno istakao da je Sud sam sebe doveo u neprimerenu poziciju dugim suđenjem i da nije znao šta će dalje sa Šešeljem.

"Mogli bismo tako da kažemo", kratko je prokomentarisao Tapušković.

U osvrtu na izlaganje Florens Artman nekadašnje portparolke glavne tužiteljke Haškog tribunala Karle del Ponte, Tapušković je istakao da je ona u ocenama neuspešnosti sudskog procesa "zabrazdila".

"Ona je rekla da ako je Šešelj bolestan, sudije nisu i pita se zašto presuda nije doneta. Ona zaboravlja da je bila u Tužilaštvu kada je Šešelj optužen. Ta optužnica je bila veoma loša, a čak pet godina se čekalo na početak suđenja", ocenjuje Tapušković.

Advokat je ponovio da Šešelj nije opstruisao suđenje.

"Tužilac je izveo dokaze, Šešelj je mogao da izvede još svedoka, ali nijet o uradio. Da se odlučio na takav potez, proces bi onda trajao 15 godina, što bi prekardašilo principe pravednog suđenja", smatra Tapušković.

U javnosti se takođe postavlja pitanje ocene rada Haškog tribunala.

"Oni govore o problemu sa izlaznom strategijom, problem je ulazna, a ona se sadržala samo u jednoj rečenici Saveta bezbednosti UN, da suđenje mora biti brzo i pravično, a nijedno suđenje u Haškom tribunalu nije završeno za manje od deset godina", zaključio je Tapušković